KAKAV ODNOS IMAJU SRPSKE PARTIJE PREMA NAŠIM LJUDIMA U RASEJANJU
DIJASPORA VAŽNA SAMO PRED IZBORE
• Prilikom javnih obraćanja političari uglavnom imaju u vidu da bi novac srpskog rasejanja dobro došao posrnuloj domaćoj privredi
U političkim programima stranaka srpska dijaspora ne zauzima značajno mesto odnosno, još češća je pojava da se partije u programskim načelima rasejanjem uopšte ne bave. Političari iskazuju nešto veće interesovanje prilikom javnih obraćanja uglavnom imajući u vidu da bi novac srpskog rasejanja dobro došao posrnuloj domaćoj privredi. Sa davanjem prava glasa dijaspori briga za njenim potrebama se dodatno ispoljava u predizbornoj kampanji, ali čak ni tada, ona nije u srazmeri sa brojnošću srpskog iseljeništva.
Dragan Todorović, šef izbornog štaba Srpske radikalne stranke, kaže da razlozi za ovakvo odsustvo interesovanja leži u činjenici da država nije evidentirala svoje građane u inostranstvu kako valja. Kritikujući i lošu organizaciju glasanja u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, Todorović zaključuje da tek kada dijaspora bude značajno biračko telo ona će biti u vrhu interesovanja političkih partija.
– Sve do tada, obraćanje stranaka će se svesti na predizbornu poruku – glasajte za nas – zaključuje Todorović.
Ni srpski radikali, iako izrazito nacionalna stranka, ne bave se programski dijasporom, ali iz kontakata sa našim ljudima u inostranstvu imaju odgovore kako bi trebalo zadovoljiti njihove potrebe. Diplomatsko-konzularna predstavništva trebalo bi da, kada je god moguće, u zemljama boravka rešavaju probleme srpskih državljana. Takođe, treba stvoriti čvrste kulturne veze sa maticom, insistirati na školovanju na srpskom jeziku i organizovati tematske posete za mlađe naraštaje.
SPO: Ustav za rasejanje
– Kada se posle izbora konstituiše novi saziv parlamenta, treba da budu izglasani zakoni o dijaspori i o popisu dijaspore. Zakon o dijaspori je praktično ustav za naše ljude u rasejanju i taj tekst je napisan, preostaje samo njegovo usvajanje u Skupštini Srbije – rekao je Aleksandar čotrić, pozivajući građane Srbije u inostranstvu da glasaju po svojoj savesti, odnosno da procene sami koja je politička opcija najviše uradila za njih.
– Takve posete treba omogućavati i pripadnicima nacionalnih manjina kojima je Srbija otadžbina – dodaje Todorović.
Na pitanje koje mesto srpska dijaspora zauzima u programskim ciljevima DSS-a, u ovoj stranci umesto odgovora podsećaju da je za premijerskog mandata njihovog lidera Vojislava Koštunice dijaspora dobila pravo glasa, kao i da je formirano resorno ministarstvo koje se bavi isključivo problemima srpskog rasejanja.
Zalaganje Srpskog pokreta obnove za ovu problematiku je institucionalizovano u Ministarstvu dijaspore koje je SPO preuzeo ulaskom u vladu. Državni sekretar resora Aleksandar čotrić podseća da je od 2004. godine. Ministarstvo za dijasporu iniciralo donošenje novog Zakona o državljanstvu koji je građanima u rasejanju omogućio da u značajno kratkom postupku dobiju državljanstvo Srbije, uz nižu cenu taksi.
– Uspeli smo i da ukinemo PDV na humanitarne pošiljke, izdejstvujemo da od prošle školske godine dopunska škola bude besplatna i da se donese zakon o amnestiji vojnih obveznika – objasnio je čotrić, naglasivši da je zalaganjem tog dijaspora prvi put uneta i u Ustav Srbije.
Delimično ispunjeno
Kao kandidat za premijera pre skoro četiri godine, Vojislav Koštunica je obećao da će se vlada baviti dijasporom, između ostalog, i tako što će joj se vratiti nacionalizovana imovina i rehabilitovati nepravedno osuđena lica. Dok se rehabilitacija političkih prognanika već primenjuje, Zakon o restituciji još je u fazi pisanja.
Ideja Demokratske stranke, partije koja insistira na konkretnim projektima, jeste da svim građanima, uključujući i one u rasejanju koji imaju pasoš Srbije, omogući kupovinu akcija državnih firmi. Demokratska stranka je pozvala dijasporu da glasa na predstojećim izborima i tako napravi korak ka aktivnijem uključivanju u politički život Srbije. Kako objašnjava funkcioner DS-a Božidar đelić, do pre nekoliko godina i sam pripadnik srpskog iseljeništva u Francuskoj, nije u redu da to pravo iskoristi tek nekoliko stotina ili hiljada ljudi u inostranstvu, jer nema boljeg načina da se dijaspora čuje i sluša.
– Što više glasate i političari će više paziti šta se kaže u rasejanju. Preklinjem vas da u cilju jačanja veza i Srbije u celini, glasate – poručuje đelić.
Socijalistička partija Srbije se, prema rečima potpredsednika socijalista Žarka Obradovića, zalaže za čvršće povezivanje Srbije sa građanima u rasejanju.
– Mi ćemo i raditi u tom pravcu da odnosi matice i dijaspore budu bogatiji i sadržajniji – rekao je Obradović za „Vesti“.
Uz pomoć stranih vlada
Koalicija koju predvodi čedomir Jovanović, lider LDP-a smatra da politika prema dijaspori, mora da bude državna, a ne stranačka, i da zato treba da postoji saradnja sa vladama stranih država,
Jedan od lidera koalicije Žarko Korać kaže da predstavnici dijaspore treba da budu uključeni u društveni i sveukupni život Srbije, u meri u kojoj je moguće, kao i da svima koji žele treba omogućiti program učenja u cilju očuvanja jezika i nacionalne kulture.
U G17 plus imaju načelan stav da treba inicirati usvajanje nove politike države prema dijaspori, ali se dalje u objašnjenju vidi i uzročno-posledična veza sa kojom eksperti kalkulišu. Oni procenjuju da bi sa jačanjem političke volje za rešavanje problema dijaspore moglo očekivati i rast poverenja iseljenika „za konkretnu ekonomsku saradnju kroz ulaganje u projekte u matici“.
Politika manjinskih stranaka, poput Saveza vojvođanskih Mađara, uglavnom je vezana za odnos i poboljšanje ekonomskih, političkih i kulturnih veza sa matičnom državom.
