Gotovo sve firme Filipa Ceptera u Srbiji iz godine u godinu beleže sve veći gubitak. Sumnja se da se novac izvlači u of-šor zone
Srbija radi, a Kipar se gradi!
Na koji način pare iz srpskih preduzeća završavaju na računima firmi u of-šor zonama u inostranstvu Kurir je pokušao da istraži na primeru firmi čiji je vlasnik posle privatizacije postao Filip Cepter.
Finansijski izveštaji od 2006. pa zaključno sa 2009. godinom pokazuju da su skoro sva Cepterova preduzeća, osim Jugocentra, iz godine u godinu poslovala sa gubicima, dok se istovremeno broj zaposlenih smanjivao. Neka preduzeća, poput Novog kolektiva, koji mu je nedavno oduzet, nemaju čak nijednog zaposlenog?! Na spisku gubitaša su i Jugošped, Centrotekstil, Brodogradilište Beograd, Stoteks iz Kraljeva, Meteor iz Subotice, Kultura i Jugometal, Beograšped… Vlasnici tih firmi su kompanije sa sedištem na Kipru ili u Švajcarskoj, iza kojih stoji Filip Cepter ili njegov zastupnik Mirko Rašić.
– Nedavno je objavljeno koliko novca iz Srbije završava u of-šor zonama. Zato bi trebalo proveriti sve ove firme. Da se, recimo, vidi da li sa kompanijama iz poreskih rajeva sklapaju fiktivne ugovore o marketinškim, projektantskim, konsultantskim i drugim uslugama i na taj način ispumpavaju novac iz srpskih preduzeća – ističe naš dobro obavešteni izvor. On kaže da je drugi način za iznošenje para fakturisanje proizvoda po višim cenama.
– Konkretno, Cepterova firma iz inostranstva fakturiše njegovom domaćem preduzeću proizvod po većoj ceni, tako da ova domaća, umesto da zaradi, trpi gubitak. Na primer, on svoj proizvod ovde proda za 100 dinara, a njegova firma iz inostranstva fakturiše ga domaćoj firmi po ceni od 99 dinara, tako da joj ostaje samo jedan dinar. Ta razlika ne može da pokrije trošak poslovanja, pa firma beleži gubitak. Kad je firma u gubitku, ne plaća porez, a vlasnik te firme je svakako zaradio novac koji je legao na račun njegove firme u inostranstvu – kaže izvor Kurira.
Rašić: Skinite mi se s k…a
Odgovor na pitanja zašto skoro sva preduzeća koja je kupio Filip Cepter godinama gomilaju gubitke i da li su ova preduzeća sklapala ugovore sa preduzećima u of-šor zonama, potražili smo od Mirka Rašića, predstavnika kompanije Cepter u Srbiji, ali smo umesto odgovora bili počašćeni salvom uvreda.
Rašić je tvrdio da su sva Cepterova preduzeća u Srbiji uspešna. Međutim, kad smo mu skrenuli pažnju da zvanični podaci govore suprotno, Rašić se iznervirao i osuo paljbu po novinarki Kurira:
– Odakle vam moj broj telefona, šta vas briga čije su to firme, gubici su nastali zbog sudskih presuda, vi me vređate, povraća mi se od vaših pitanja i skinite mi se s k…a.
Pitanja smo poslali i u elektronskoj formi, ali odgovore još nismo dobili.
Agencija: Bilo je ispumpavanja para
U Agenciji za privatizaciju kažu da je teško utvrditi da li je neki ugovor o uslugama stvarno realizovan ili ne.
– Marketinški ugovor može da bude sumnjiv ako ima šestocifren iznos, ali mi na osnovu njega ne možemo da znamo da li je usluga obavljena. To je u nadležnosti Poreske uprave, koja bi trebalo da kontroliše naplatu poreza. Agencija kontroliše samo ugovorne obaveze, kontinuitet proizvodnje, plate radnika… I nema zakonska ovlašćenja da se bavi krivičnim delima. Kada smo posumnjali da je bilo ispumpavanja para, prijavili smo policiji, koja je neke i uhapsila – objašnjava Dušan Belanović iz Agencije za privatizaciju.
Cepter na službenom putu
Odgovore o tome kako posluju njegove kompanije potražili smo i od Filipa Ceptera, ali nam je njegova sekretarica dva dana govorila kako je on na službenom putu u inostranstvu i da nije uspela da mu prenese poruku. Međutim, fotoreporteri Kurira zatekli su Ceptera u subotu na teniskom meču Srbija – Francuska u Beogradskoj areni.
PUT Šerpi
1. Posuđe dolazi preko švajcarskih i kiparskih firmi u Srbiju
2. Ako se šerpa prodaje za 100 evra, nabavna cena je 99 evra
3. Srpske firme uredno izmiruju obaveze prema dobavljačima, a ostvareni profit ne postoji pa samim tim ni osnova za oporezivanje
Kipar
Kako odlazi lova iz Srbije
1. Sklapanjem fiktivnih ugovora o marketinškim, projektantskim, konsultantskim i drugim uslugama sa preduzećima iz of-šor zona
2. Fakturisanjem proizvoda po većim cenama. Izvlači se veći profit, srpska firma ostavlja se u gubicima. A gubitaši ne plaćaju porez
Srbija
Jugofund, Beograd
Godina 2009 2008 2007 2006
Neto gubitak 49.720.000 6.217.000 7.791.000 22.052.000
Zaposleni 13 7 10 12
Meseta, Beograd
Godina 2009 2008 2007 2006
Neto gubitak 14.971.000 679 53 0
Zaposleni 0 0 0 0
Meteor, Subotica
Godina 2009 2008 2007 2006
Neto dobitak 0 0 26.723.000 11.783.000
Neto gubitak 21.822.000 3.169.000 0 0
Zaposleni 2 3 13 25
Kultura, Beograd
Godina 2009 2008 2007 2006
Neto dobitak 0 0 0 90
Neto gubitak 8.090.000 11.818.000 47.868.000
Zaposleni 10 12 32 46
Brodogradilište Beograd
Godina 2009 2008 2007 2006
Neto gubitak 114.817.000 182.027.000 26.141.000 36.587.000
Zaposleni 35 36 39 39
Novi kolektiv, Beograd
Godina 2009 2008 2007 2006
Neto dobitak 0 0 0 8.876.000
Neto gubitak 21.609.000 3.154.000 28.504.000 0
Zaposleni 23 70 42 41
Jugošped, Beograd
Godina 2009 2008 2007 2006
Neto gubitak 71.765.000 128.627.000 165.303.000 62.932.000
Zaposleni 53 109 167 352
Centrotekstil, Beograd
Godina 2009 2008 2007 2006
Neto dobitak 0 0 2.959.000 0
Neto gubitak 497.178.000 376.442.000 0 132.135.000
Zaposleni 130 252 557 684
Jugometal
Godina 2009 2008 2007 2006
Neto gubitak 5.150.000 801 274 12.449.000
Broj zaposlenih 1 2 4
Stoteks
Godina 2009 2008 2007 2006
Neto gubitak 9.379.000 8.191.000 22.467.000 15.727.000
Zaposleni 12 47 77 100
Beogradšped
Godina 2009 2008 2007 2006
Neto gubitak 7.742.000 3.325.000 13.035 28.746.000
Zaposleni 0 1 13 21
Jugocentar, Beograd
Godina 2009 2008 2007 2006
Neto dobitak 22.170.000 8.524.000 0 0
Neto gubitak 0 0 26.837.000 20.235.000
Zaposleni 5 16 59 80
