Gospodin Dejan Šapic je odlucio da promociju svoje knjigeMarketing na Internetu obeleži time što je pozvao istaknute strucnjake iz oblasti marketinga i poslovanja primenom Internet tehnologija kod nas da zajedno održe mini-seminar sa temomKako da iskoristite Internet.
Iskoristili smo priliku i zamolili goste gospodina Šapica da posavetuju citaoce COM-a kako da iskoriste Internet.
Gospodine Šoševicu koja je ciljna grupa kojoj se web lokacija ciji ste urednik obraca?
Ovaj sajt za ciljnu grupu prvenstveno ima preko tri miliona Srba koji žive u rasejanju. Iz tog razloga nudimo im informativne sadržaje ali nastojimo da izgradimo lokaciju portalskog tipa, što znacI da na njoj postoje zabavni sadržaji, besplatni saveti advokata, pisma citalaca, price koje pišu citaoci, izbor MP3 pesama i slicno. Ambicija nam je da https://www.srpskadijaspora.info/ bude polazno mesto na koje ce gledaoci dolaziti ne samo jednom vec kontinuirano! @elimo da posetioci kojima se obracamo svoj put kroz Internet pocinju od nas. To znaci da, sem sadržaja koji animiraju posetioce da ostanu na našoj lokaciji, imamo linkove ka svim dnevnim i nedeljnim novinama i mesecnicima. Tu su i sadržaji i linkovi ka zabavnim sadržajima na drugim web lokacijama, što nije uobicajeno na web lokacijama ovog tipa. Naravno veliku pažnju posvetili smo delu koji je posvecen ocuvanju duhovnosti našeg naroda gde se nalaze sadržaji i linkovi u vezi Srpske pravoslavne crkve, Kraljevskog dvora, dogadjaja iz srpske istorije i slicno.
Srpska dijaspora nije jedini sajt namenjen toj specificnoj ciljnoj grupi ali je najposeceniji. Prema rezultatima servisa za rangiranje web lokacija Alexa on se nalazi medu prvih deset koji su namenjeni našem govornom podrucju i prvi je od dijaspora sajtova. Cime tumacite ovaj uspeh?
Tumacim ga proizvodom studioznog rada, iskrenim odnosom prema srpskoj dijaspori, detaljnim proucavanjem potreba i navika ciljne grupe kojoj se obracamo, i naravno svakodnevnim ažuriranjem sajta. Mi dnevno imamo minimum tri do pet izveštaja sa svih strana sveta i naravno iz matice kao i dodatne sadržaje koje pratimo u zavisnosti od aktuelnih dešavanja. Imamo dobar odziv posetilaca cije izveštaje i komentare objavljujemo bez cenzure. Ogranicili bi samo one poruke koje bi u sebi sadržale elemente verske ili nacionalne netrpeljivosti i ja mogu sa zadovoljstvom da kažem da do danas nije bilo pokušaja zloupotrebe našeg tolerantnog stava od strane posetilaca! Imamo pošten odnos prema citaocima, objavljujemo sve interesantne priloge i pisma koja nam šalju. Ovih dana smo baš objavili jedan komentar koji nam ne ide u prilog, bar onako kako je koncipiran, ali mi smatramo da treba da jednako tretiramo i pohvale i kritike.
Citaoci su osetili ovaj sajt kao svoj, kao sponu sa sunarodnicima i Maticom i mogu da vam kažem da dobijamo sve više kvalitetnog materijala. Ima tu pesama i prica, opisa života u dijaspori, komentara na aktuelna dešavanja u otadžbini, polemika itd. Uveli smo i forum i chat da bi omogucili posetiocima što direktniju medusobnu komunikaciju.
Kao što ste rekli prvi smo od dijaspora sajtova i trenutno na osmom mestu od sajtova namenjenih našem govornom podrucju. Možda bi rezultat bio i bolji da ne postoji odredeno deljenje broja posetilaca. Naime, prvo smo registrovali i vršili propagandu lokacije našeg sajta pod .co.yu domenom, a kasnije registrovali info domen, pa se broj posetilaca registruje nerealno, na našu štetu. Dnevno imamo oko 1000 posetilaca od cega je 90% iz inostranstva. Posetioci su sa svih kontinenata.
Naslov današnjeg skupa je bioKako da iskoristite Internet?. Rekli ste da u rasejanju živi oko tri miliona ljudi sa ovih prostora. Vecinom su na zapadu i finansijski stoje mnogo bolje od nas ovde. Na koji nacin da i kao država i kao pojedinci, preduzetnici na Internetu iskoristimo mogucnosti koje nam Internet pruža da pokrenemo zajednicke poslove?
Naši sunarodnici u rasejanju, uglavnom jesu imucniji nego što smo mi ovde ali sve su to stekli teškom mukom i znaju mnogo više da cene nego mi ono malo što imamo. Pa se tako prema tome i odnose. To znaci da naš odnos prema njima, ako krenemo od pozicija vlasti, mora da bude takav da shvate da im se ovde u zemlji pružaju osnovni uslovi za ekonomsko delovanje. Namerno ne kažem ulaganje jer ono asocira na otimanje novca, a toga je u bližoj i daljoj prošlosti i te kako bilo. Oni su usresredeni i budno prate sve propise koji se iz te oblasti ovde donose i veoma kriticki u pozitivnom smislu te reci posmatraju sve što se ovde dešava. Spremni su da ulažu, samo cekaju da ambijent bude adekvatan za njihova ulaganja!
Gde je tu mesto Interneta, kao komunikacionog kanala prvenstveno?
Što se tice Interneta kao medija on je u dijaspori veoma dobro iskorišcen kao oblik informisanja u odnosu na dešavanja u zemlji. To je veoma dobra stvar, zato što je srpska dijaspora posredstvom Interneta u prilici da bude dnevno obaveštena o dešavanjima u zemlji, onako kako smo i mi obavešteni. I to iz razlicitih izvora što je veoma bitno! Ako gledamo kako Internet koriste u komercijalnom smislu to je još uvek na jako primitivnom nivou u odnosu na mogucnosti koje postoje. Radi se prodaja avionskih karata, transfer novca tako što se kompanijama koje vrše takve usluge uplate sredstva a oni uzimajucu svoj procenat prenesu to rodacima pošiljalaca u zemlji i to je otprilike to. Treci oblik je prodaja vec cuvenih eurokremova i cokoladnih bananica za naše ljude posebno u Kanadi negujuci na taj nacin jugonostalgicarski duh. O prodaji video kaseta i raznih drugih nosilaca slike i zvuka (cesto piratskih verzija ) da i ne govorimo.
Prostora za saradnju i finansijskih uslova ima. Znanje i iskustvo se sticu. Da li možda imate najave zajednickih ulaganja za poduhvate na Internetu?
Princip rada našeg sajta je da „krupne zalogaje“ tipa ovih o kojima sada govorite usmeravamo na državne institucije koje se tim bave. Takve kontakte prosledujemo direktno na ministarstva i privredne komore ili na njihove sajtove.
Dajte molim Vas ocenu koliko su do sada država i njeni organi ucinili na tom polju. Koliko ima prostora za poboljšanja?
Pošto pratim ovu oblast još od 1997 godine mogu da kažem da je u zadnjih nekoliko godina dosta ucinjeno na planu poboljšanja kvaliteta sajtova, na planu ne samo redizajna vec i u oblasti struktuiranja neophodnih sadržaja i interaktivnih elemenata sajtova zvanicnih državnih institucija. Deo koji možda više zaostaje je razvoj infrastrukture ovde u samoj zemlji i mogucnost nama iz zemlje da pod povoljnijim uslovima, mislim na cene kod provajdera i ptt troškove, budemo u prilici da poslujemo ili jednostavno surfujemo Internetom. Ako pri tome navedem da Vlada Republike Srbije radi sa serverom na 33600 zbog propusne moci centrale i da ima 12 ulaznih linija za sve službenike koji imaju pristup Internetu onda možete videti koliko još treba vremena da bi se e-government doveo na neke osnovne, pocetne uslove za funkcionisanje!
