Nekad smo po ceo dan piljili jedno u drugo i cvrkutali, a sada se samo ujedamo i oko necega preganjamo. Šta se dogodilo našoj ljubavi – je li to njen kraj?“ Ovo je jedno od najcešcih pitanja koja, sebi i onima u koje imaju poverenja, zabrinuto postavljaju zaljubljeni.
– To jeste kraj ali zaslepljenosti i idealizovanja onog drugog, a ne i kraj ljubavi. Naprotiv, to je pocetak zrelijih partnerskih odnosa, šansa da se izgradi zdrava i cvrsta zajednica – objašnjava psiholog Lidija Filipovski iz Savetovališta za brak i porodicu pri Centru za socijalni rad Palilule, koja svakodnevno pomaže parovima da prevazidu ono što osujecuje uspešan odnos.
Idealizovanje nije realno
– Kljuc uspešnog odnosa je da znamo ko smo, šta nam je potrebno, šta ocekujemo od braka ili ljubavne veze, šta smo spremni da damo – što je obeležje zrelosti. Proces sazrevanja je individualan, završava se negde oko 25. i 28. godine, ali ako ga jedan od partnera nije priveo kraju, nastace zbrka i u podeli uloga, imace pogrešan odnos i prema svojoj i prema partnerovoj porodici.
Zrela osoba nije preterano i oko svega zabrinuta a ni bezrazložno ljubomorna. Poseduje samokontrolu i vlada svojom agresivnošcu – ako se ponekad i ponese kao zmaj koji bljuje vatru, to je oprostivo – ako nije, iskljucivi nacin reagovanja u konfliktnim situacijama.
Ljubav prati pregršt emocija – od ushicenja do besa, prate je i uzleti, kad se sa partnerom deli uzbudenje, strast, bliskost, ali i padovi – kad sve zasivi, zavladaju praznina, mir, prividna nezainteresovanost. Ali, smenjivanje razlicitih emocija je deo dinamike zdravog odnosa. Mir omogucava da se partneri odmore, napune „baterije“ i omogucuje povratak osecanja ljubavi.
Takav sam, pa šta?
Lidija Filipovski dalje objašnjava šta je, uopšte, dobar brak i zdrav partnerski odnos:
– Dvoje zrelih ljudi ostavljaju jedno drugom psihološki prostor da budu ono što stvarno jesu, i da u zajedništvu ostvare vecinu svojih mogucnosti. Sposobni su da održavaju dobre odnose sa svojom porodicom i to u pravoj meri – nikako nauštrb zajednice koju tek grade.
Važna je i spremnost da se u zajednici prilagodavaju jedno drugom. Stav: „Ja sam takav, šta mogu!“ nije dobar. Može se mnogo. Pocev od toga da se nauce neke emotivne veštine: kako da se svadaju a da se ne omalovažavaju i ne vredaju; da nauce da slušaju jedno drugo i odgovaraju na prave i duboke potrebe onog drugog; da budu realisticni u ocekivanjima – da ne traže nemoguce i da uvek budu svesni medusobnih razlicitosti. Brak nije spajanje dvoje – u jedno, vec kreiranje novog odnosa. Razlike su neminovne, pocev od polnih:
muškarci su prakticniji kad iskrsnu prepreke, dok su žene uverene da se sve može rešiti razgovorom; razlicito definišu i pokazuju ljubav i emocije…
Neke razlike su jako provokativne: recimo, kad je rec o deci – da li ce ih imati i kada; koliko ce vremena provoditi sa prijateljima; na šta trošiti novac, da li štedeti, koliko je ko sposoban da ga zaradi; pitanje bliskosti, intimnosti, ambicija – cest su „kamen spoticanja“…
Kad se prepreka pojavi, važno je shvatiti da to ne znaci da se dvoje više ne vole, vec da je neka od medusobnih razlika postala dominantna i da jedno suviše trpi. Tada se mogu složiti oko toga da se ne slažu i da imaju problem. Mogu ga shvatiti kao izazov i pokušati da nadu rešenje. Ako u tome ne uspeju, mogu da nadu uporište u onome što je u njihovoj vezi cvrsto i kvalitetno, što oboje vrednuju kao važno za zajedništvo: „Svako od nas voli da provodi slobodno vreme na drugaciji nacin, ali mi smo toliko bliski i verujemo jedno drugom, da nam je to najvažnije“.
– Važno je i ne svaljivati krivicu na drugog, jer odnos je zajednicka tekovina, ili – ne postoji. Takode je neophodna sposobnost da se postavimo „u kožu“ svog partnera, da prepoznamo i razumemo kako se on oseca u nekim situacijama – naglašava psiholog.
U dobrom partnerskom odnosu se i ocekuje i dobija podrška: „Da li da dam otkaz i krenem u privatne vode?“ „Smem li u ovim godinama da rodim i trece dete“… U tim test-situacijama se ocenjuje jacina odnosa. Poverenje podrazumeva da se komunicira jasno, otvoreno, bez manipulacija.
Bilo kakve igre, na duži rok, ne donose ništa dobro. Taktiziranje, diplomatski nastup, bez prave iskrenosti, nece ucvrstiti ni bliskost ni poverenje.
Tamo gde nema ljubavi, nema ni radosti. Ako su dvoje u stanju da se zabavljaju zajedno, da uživaju u zajednickim aktivnostima i da neguju zdrav humor – na dobrom su putu da njihova zajednica bude uspešna i da potraje, kaže psiholog Lidija Filipovski. Važno je shvatiti da pred životnim teškocama nismo bespomocni: može se nauciti kako ih zaobici ili rešiti. Sve se može nauciti – sem ljubavi.
Pitanje života i smrti…
U konfliktnim situacijama proisteklim iz neslaganja u ljubavnoj vezi cesto se ponašamo kao da je to pitanje života i smrti. To ne cudi, jer su na testu jako važne stvari za nas: koliko smo voljeni, prihvaceni, poštovani, važni. Zato su i reakcije cesto zacudujuce žestoke prilikom konflikata.
Menjajte sebe
„Menjati druge nije moguce. Menjati sebe i svoje ponašanje – moguce je“. I poželjno. Zahtev da se promenimo cesto se doživljava kao nedostatak ljubavi: „Ne vole nas onakve kakvi jesmo“. Ali, bezuslovno volimo samo decu. Od odraslih ocekujemo da menjaju ponašanje koje je neprihvatljivo. Važno je uvek jasno staviti do znanja da partnera uvažavamo kao osobu vrednu ljubavi i poštovanja, ali od koje ocekujemo i da neke svoje postupke ili reakcije, ako je potrebno, menja.
