Iako je Cedomir Jovanovic nedavno izjavio da niko u DOS nije zvanicno prebrojavao koliko je ko dobio ministarskih fotelja, medu celnicima ove šarene koalicije nezvanicno kruži aforizam da je Gradanski savez Srbije – dosovski JUL. Stranka koja nikad samostalno na izborima nije mogla da prikupi dovoljno glasova za ulazak u savezni i republicki parlament, danas u novoj vlasti participira neuporedivo više od svoje „konsenzus“ velicine, pa i u poredenju sa ostalim partijama.
Taksativno: predsednik GSS Goran Svilanovic je drugi covek Savezne vlade kao ministar spoljnih poslova, Gašo Kneževic je republicki ministar prosvete, Dragor Hiber predsednik Odbora za pravosude Skupštine Srbije, bivši predsednik GSS Vesna Pešic ambasador u Meksiku…
Propali pokušaji
Nije teško uociti da ova stranka vodi glavnu rec u obrazovanju, diplomatiji i medijima. Još za vreme srpske oktobarske revolucije, Goran Svilanovic je u DOS bio zadužen za veoma važnu sferu informisanja, i odmah posle bekstva Hadži Dragana Antica u manastir i na Kubu, progurao na mesto direktora „Politike“ Aleksandra Tijanica. Taj njegov pokušaj je propao kad je naišao na opšte protivljenje zaposlenih.
Svilanovica je na ovom poslu zamenila clan njegove stranke i gradske vlade Radmila Hrustanovic. Ova kandidatkinja za prvog coveka Beograda, samo što je postavljena za predsednika Upravnog odbora Studija B, „proslavila“ se otpuštanjem i proterivanjem jednog od osnivaca Studija B i dugogodišnjeg novinara Marka Jankovica. Na drugostepenom sudu Jankovic je dobio presudu da ga vrate na posao.
Zatim je gospoda Hrustanovic pokušala da na mesto direktora medija kojim rukovodi postavi nekadašnjeg pomocnika glavnog urednika državnog Radija202 Bojana Selimovica. Ali, i ovaj potez gospode Hrustanovic je doživeo fijasko, kad su novinari ovog radija podsetili javnost da je kandidat nove vlasti za direktora oslobodenog Studija B Bojan Selimovic, kao clan JUL i Službe državne bezbednosti, šamarao i otpuštao svoje kolege, a glavni urednik „dvestadvojke“ Milan Špicek izjavio da mu je Selimovic 5. oktobra savetovao da povuce svoj potpis ispod peticije kojom ovaj radio otkazuje poslušnost propalom režimu.
Bez potvrde
Nedavno je štampa objavila imena novih ambasadora SRJ. U vesti se kaže da ce Vida Ognjenovic biti u Norveškoj, Svetislav Basara na Kipru, Stevan Nikšic u Portugalu, a Dragoljub-Gašo Popovic u Švajcarskoj. Novinari „Glasa“ nisu mogli da provere tacnost ovih navoda, jedino je Vladan Batic potvrdio mesto Basare jer je iz njegove stranke. Pomocnik ministra spoljnih poslova Aleksandra Joksimovic, zadužena za kontakte sa štampom, bila je u Minhenu.
Ta orijentacija GSS na rehabilitaciju kadrova iz starog režima najprimetnija je u oblasti spoljne politike, gde je ova stranka ostvarila ubedljivu dominaciju. Ne samo što je na celu Ministarstva spoljnih poslova predsednik GSS, vec je javna tajna da kadrovsku politiku nove vlasti u diplomatiji kreira filijala Gradanskog saveza – Forum za medunarodne odnose, u kome glavnu rolu igraju potpredsednik GSS Vojin Dimitrijevic i nekadašnje Titove diplomate od poverenja, Živorad Kovacevic, bivši ambasador Jugoslavije u Vašingtonu, i Milan Šahovic, dugogodišnji diplomata u Ujedinjenim nacijama.
Vecina clanova Foruma za medunarodne odnose radila je u državnom Institutu za medunarodnu politiku i privredu ili u okviru njegovog Centra za strategijske studije. Jedno vreme direktor Instituta je bio i gospodin Milan Šahovic, dok su za direktora Centra za strategijske studije njegovi osnivaci nekadašnji ministri spoljnih poslova Josip Vrhovec i Budimir Loncar
postavili svoje sunarodnike Vatroslava Vekarica i Vladimira Vareša.
Stoga nimalo ne iznenaduje što su mnogi clanovi Foruma za medunarodne odnose i njihovi rodaci i istomišljenici avanzovali u ambasadore. Tako je za ambasadora imenovan clan Foruma, profesor Ivo Viskovic, u Budimpešti nas predstavlja Dejan Janca, u Bugarskoj Cedomir Rajkovic, u Becu Mihajlo Kovac, dok ce Jugoslaviju u Ujedinjenim nacijama, da se porodicna tradicija ne prekine, zastupati sin Milana Šahovica, Dejan Šahovic. Verovatno bi se i u Vašingtonu našao neki clan Foruma, da na Predsedništvu DOS Milan Protic nije predložio sam sebe.
Bez ociju javnosti
Za ambasadora u SMIP postavljen je Vladimir Vereš, a za Svilanovicevog pomocnika za ekonomske odnose sa inostranstvom Jelica Minic, cerka Miloša Minica, i clan pobrojanih foruma. Ni jedno od ovih imenovanja nije se našlo pred Odborom za spoljna pitanja ni savezne ni republicke skupštine, kao što se to radi u svim demokratskim zemljama. Cak je i Hrvatska prihvatila tu praksu. Kod nas, ne samo što se uprkos zaklinjanju nove vlasti na javnost, sve završava iza zatvorenih vrata i buduci ambasadori ne prolaze kroz parlamentarna cistilišta, gde bi mnogi završili zbog svoje prošlosti i vernosti starim režimima, nego se mnoga imenovanja i ne objavljuju.
Centar za strategijske studije, kojim je direktorovao Vatroslav Vekaric, i njegov osnivac Institut za medunarodnu politiku, vodili su višegodišnji spor, jer je Centar u Makedonskoj ulici nelegalno privatnicima iznajmljivao prostorije koje je dobio od Instituta. Samo što se sudski spor okoncao pobedom Instituta, vec posle nekoliko dana, na predlog SMIP, odnosno ministra Svilanovica, Savezna vlada je imenovala za direktora Instituta za medunarodnu politiku Vatroslava Vekarica, bivšeg direktora Centra za strategijske studije, koji je sudski izgubio spor zbog nezakonitog poslovanja. Vekaric odmah predlaže u Savet Instituta Vojina Dimitrijevica, Milana Šahovica i LJubivoja Acimovica. Od foruma do foruma, kao nekada.
Bez ikakve malicioznosti dodajemo: u intervjuu „Politici“, Cedomir Jovanovic je rekao doslovno da su imenovanja u Ministarstvu inostranih poslova najocigledniji primer kako DOS vodi kadrovsku politiku.
