Pitanje iz naslova teksta postavio bih dežurnim organizacijama za zaštitu ljudskih prava, borcima protiv ugnjetavanja, koji ne silaze sa malih ekrana proteklih deset godina. Upućujem ga medijima, upućujem ga političarima.
Na današnji dan 2004. godine izvršeno je etničko čišćenje Srba na Kosmetu. U tekstu na sajtu B92 pod naslovom Godišnjica martovskog nasilja[1] mogu se pročitati neke neverovatne stvari. Na primer, 17. marta 2004. godine na Kosmetu se desilo nasilje iako su ga zvaničinici NATO okarakterisali kao etničko čišćenje. Zatim, govori se o uzrocima nasilja i o demonstracijama koje su se pretvorile u nasilje prema Srbima. Uzrok je troje utopljene albanske dece, što je zločin za koji su okrivljeni Srbi (i to nepravedno, mada to u tekstu ne stoji).
U dva dana, ubijeno je 19, a više od 900 ljudi je povređeno. Uništeno je ili oštećeno 35 pravoslavnih crkava, a nekoliko hiljada Srba je napustilo svoje domove.
I to je zločin koji nosi kvalifikaciju nasilje, neredi. To sve autorima ovog sramnog teksta nije bilo dovoljno već su na kraju teksta napomenuli: Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su u Beogradu i Nišu zapaljene džamije, a u Novom Sadu su demolirana stakla sedišta Islamske zajednice. „[2]
Naravno, ne dâ se naslutiti ko je progonjeni a ko progonitelj – jednako su okrivljeni. Niti bi Albanci progonili Srbe da nije bilo utopljene dece, a i da je tako, to nije ništa strašno, pošto i Srbi pale džamije po Srbiji. Dakle, obični, obostrani neredi.
Kako vas nije sramota? Da li je to objektivno izveštavanje?
Dok se svim silama zalažete za donošenje rezolucije o genocidu u Srebrenici, pod izgovorom čiste savesti i pomirenja, ovako izveštavate o zločinima nad Srbima?
Pretvaraćemo se da sam ja objektivan novinar i da želim, po istom principu, da napravim objektivan izveštaj o zločinu u Srebrenici. Zamislimo da sam u tekstu napisao da se u Srebrenici dogodio zločin koji svi ostali nazivaju genocidom. Zločin se dogodio nakon što su Srbi isprovocirani zverstvima Nasera Orića i njegovih trupa koje su po okolnim selima poubijali srpske žene, nejač i starce, te nisu čak ni domaće životinje ostavili u životu. Šta bi bilo, kada bih dalje napomenuo, da su nakon toga, Bošnjaci palili srpske crkve.
Šta bi mi tada odgovorili evroreformski mediji, savest našeg društva, sila nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima svih osim Srba?
Tužilac i sudija isti, okrivljeni odgovara za ono što nije počinio a dželat pere krvave ruke, dok mi likujemo i nadamo se Evropi, boljoj budućnosti i pomirenju. DŽelat i žrtva, ruku pod ruku, pa istom stazom u bolju budućnost. Dobro kaže naš narod: Ko nas je kleo nije dangubio.
Što se tiče nevladinih organizacija i vladinih opozicionih parlamentarnih stranaka, oni će pozivati na odbranu od velikosrpske agresije i kada na Kosmetu i ostatku Srbije ne bude bilo više od deset Srba.
Kako ih nije sramota?
