Polemika o tome da li je Lionel Mesi najbolji fudbaler kojeg je svet ikada video verovatno će nastaviti da živi još dugo nakon što brzonogi Argentinac odluči da okonča karijeru, razglabanja o tome da li je, pored Halanda i De Brujnea i njihove triple krune, zaslužio da ove godine osvoji i rekordnu osmu Zlatnu loptu sigurno će biti aktuelna još neko vreme, ali ono oko čega dileme nema, niti bi ikada trebalo da je bude, jeste to da Mesi ni u kom slučaju ne može biti “sportska ličnost 2023. godine”.
Ma koliko magazin Tajm pokušavao da profura tu priču.
Lionel Messi is TIME’s 2023 Athlete of the Year https://t.co/qPR75Hgt6f pic.twitter.com/EXqxl08lZN
— TIME (@TIME) December 5, 2023
Razloz i koji idu u prilog toj konstataciji prilično su jasni. Kao prvo, činjenica je da je Mesijeva karijera krenula silaznom putanjom još otkako je odlučio da se s Kamp Noua preseli na Park prinčeva, postane deo trijumvirata Nejmar&Mbape&Mesi, pa s ekipom kakvu je PSŽ tada imao za dve sezone ipak ne osvoji nijedan veliki trofej (jer trofej Lige 1 zaista se ne može smatrati velikim), i da je ove godine verovatno dotakla najnižu tačku. Kao drugo, kada je došlo vreme rastajanja sa Parizom, Mesi je, umesto da se vrati u Barsu, pokuša da napravi još neki zaista veliki rezultat i možda zauvek razreši pitanje koje već deceniju i po visi nad svetskom fudbalskom scenom – a koje glasi: Mesi ili Ronaldo? – spakovao kofere i zapalio u preplanuli i osunčani Majami, u taj bezbrižni i potpuno rasterećeni MLS, u Sjedinjene Američke Države gde slobodno može da uđe u tržni centar a da ga niko ni ne prepozna. I kao treće, to što ni u tom nesrećnom MLS-u još uvek nije uradio ništa zapaženo, što je u ružičastom dresu postigao svega 11 golova u 14 nastupa, dok je njegov Inter iz Majamija sezonu završio kao pretposlednje plasirani tim Istočne konferencije.
Messi went to shopping in America and no one recognised him pic.twitter.com/64LEgmsMpB
— Total Football (@TotalFootbol) July 14, 2023
No i uprkos svemu tome, Lionel Mesi završio je na naslovnoj strani Tajma, s natipsom “ATHLETE OF THE YEAR” više glave.
“Potpisavši za Inter iz Majamija ove godine, Lionel Mesi uspeo je da uradi ono što se do nedavno činilo nemogućim – uspeo je da od Sjedinjenih Američkih Država načini državu fudbala. Mesi manija predstavlja jednu od najvećih revolucija koja je ikada zadesila američki sport”, piše u Tajmu.
U magazinu takođe navode i kako zahvaljujući Mesijevom otkrivanju Amerike (ili će pre biti njenom otkrivanja Mesija?) u Sjedinjenim Državama danas ima neuporedivo više ljudi koji će se odlučiti da umesto na Dolfinsovu, Marlinsovu, ili Hitovu utakmicu pre odu na Interovu (prema analizama Majami Heralda, Inter je postao prvi klub u istoriji lige koji u proseku beležio više od 30.000 navijača na gostovanjima), kako su cene karata za duele MLS lige sada znatno skuplje, i kako je prodaja dresova, šalova i ostalih navijačkih rekvizita vrtoglavo skočila. Prostije rečeno, američki fudbal – pardon, soker – procvetao je nakon Mesijevog dolaska, ili poštenije rečeno – komercijalna strana ovog sporta doživela je potpuni preporod. A što se tiče popularnosti, fudbal u SAD-u i dalje je svetlosnim godinama udaljen od svog američkog pandana, košarke i bejzbola, i tako će verovatno zauvek i ostati, sve i da svaki od 29 klubova u MLS-u dobije svog Mesija.
Naravno, tekst posvećen Mesiju koji je pre nekoliko dana osvanuo u Tajmu nakrcan je hvalospevima o tome kako je Argentinac, uvidevši da nema vajde od povratka u Barsu, odbio daleko lukrativnije i po nekoliko puta teže ponude koje su stizale s Arapskog poluostrva, i herojski odlučio da iz PSŽ-a pređe u Majami, tražeći neke nove izazove i neke nova poglavlja u svojoj karijer koja još uvek čekaju da budu ispisana.
Kako je Mesi ispričao za Mundo Deportivo, njegova odluka o prelasku u Majami bila je potkrepljena željom da u SAD-u “doživi fudbal na neki drugi način”, sa netaknutom težnjom da nastavi da pruža partije kakve je pružao. Dodao je još i da “novac nije uticao na njegovo odluku o destinaciji na kojoj će nastaviti karijeru”, ali je izgleda zaboravio da spomene jednu sitnicu – ugovor s Apple-om, po kom mu sleduje dobar deo zarade koji ova kompanija ostvaruje od ekskluzivnog TV prava na emitovanje MLS.
Zato Tajmova odluka da jednom od najboljih fudbalera ikada dodeli zvanje sportiste godine u njegovoj najlošijoj sezoni (činjenica je da od osvajanja Mundijala u Kataru Mesi nije uradio apsolutno ništa, i da je za Majami odigrao samo 14 utakmica) deluje veoma diskutabilno, čak i veoma tendenciozno.
Naročito kada se u obzir uzmu i daleko dominantniji sportisti u kompetentnijim američkim takmičenjima, kao što su na primer Nikola Jokić u NBA-u ili Patrik Mahoums NFL-u.
Post Views: 187
