„Srpski građani treba da upravljaju narodnom bankom i kreditom u zemlji, a ne stranci” – govorio je Jevta M. Pavlović, beogradski trgovac i veliki dobrotvor, koji je Beogradskoj trgovačkoj omladini ostavio imovinu vrednosti ondašnjih 300.000 dinara. Jevta je bio prvi trgovac kancelarijskim materijalom i ekskluzivno je snabdevao srpski dvor. Beše to vreme s kraja devetnaestog veka.
Trgovina papirom
„Bosanska Vila”, list Učiteljskog zbora Srpske škole u Sarajevu, krajem septembra 1896. godine donosi tekst o srpskom dobrotvoru, beogradskom trgovcu Jevti M. Pavloviću. Autor navodi da se srpski narod mora pohvaliti rodoljubima i dobrotvorima kao što je Jevta, ljudima koji daju doprinos napretku „vascijelog srpstva”.
Gazda Jevta je upravo to i bio. Rođen u Smederevu 1836. godine, trideset godina kasnije u Beogradu otvara prvu trgovinu papirom i kancelarijskim materijalom u Srbiji. Nakon završene osnovne škole, sa četrnaest godina, otac ga daje kod ondašnjeg čuvenog trgovca Nikole Stefanovića da uči trgovački zanat. Beše to 1849. godina kada mladi Jevta, shvatajući značaj znanja, počinje ulagati u svoje obrazovanje. Angažuje profesora nemačkog jezika, od skromne plate izdvaja na obuku u računovodstvu, knjigovodstvu, korespondenciji. Postaje svestan da mu je obrazovanje put ka samostalnosti. Pavlović šegrtuje nekoliko godina, da bi postao kalfa. Uporedo kupuje knjige i samouk izučava i knjigovodstvo, računovodstvo. Posebnu pažnju poklanja korespondenciji. Uporedo napreduje u trgovačkoj hijerarhiji. Staje delovođa, zatim savetnik i zamenik vlasnika radnje. Samostalno obavlja poslove, nabavlja robu i u Beču, i u Pešti. Postaje i ortak, da bi 1869. godine osnovao svoju trgovinu, specijalizovanu radnju za prodaju papira za snabdevanje kancelarija i štamparija. Kažu da nije bilo firme, financijske ustanove ili pojedinca koji je iole držao do sebe da nije bio gazda Jevtin mušterija. Pavlović je, na kraju krajeva, svojom robom snabdevao Vladu, ministarstva, vojsku i naravno Srpski dvor. I papirom i kartonom snabdevao je Državni monopol za pakovanje cigareta i Državnu štampariju. Bila je to u pravom smislu robna kuća hartije i kancelarijskog materijala na dva sprata, smeštena u Knez Mihailovoj ulici. Bila je u vlasništvu Jevte M. Pavlovića.
Nije dao strancima Narodnu Banku
Svojim poštenim radom, karakterom, ponašanjem stiče uvažavanje i ugled sredine pa je više puta biran za odbornika u Beogradskoj opštini, sudiju u trgovačkom sudu. Biran je i za narodnog poslanika. Bio je član Srpskog trgovačkog udruženja, Kreditne zadruge i njen potpredsednik, i član uprave Narodne banke, koja je osnovana 2. jula 1884. godine pod nazivom Privilegovana narodna banka kraljevine Srbije. Pet-šest godina ranije stranci su pokrenuli kampanju sa zahtevom da oni svojim kapitalom ustanove narodnu banku u Beogradu. Jevta se energično usprotivio tim inicijativama: „Nećemo strance u upravi banke u Srbiji. Srpski građani treba da upravljaju narodnom bankom i kreditom u zemlji” – govorio je Pavlović. Trgovac Jevta M. Pavlović svojim načinom poslovanja i rada stiče poštovanje u trgovačkom esnafu Beograda. Inostrani Jevtini partneri uverili su se sa kakvim čovekom imaju posla i kada je 1876. godine, za vreme srpsko-turskog rata, uveden moratorijum na plaćanje kredita i dugova.
Gazda Jevta poslao je pismo svim svojim partnerima u inostranstvu da se u njihovom poslovanju ništa neće promeniti, bez obzira na obnarodovan moratorijum, i da će sve preuzete obaveze i dugovanja izmiritivati u dogovorenim rokovima. Kažu da je taj poslovni potez bila potvrda uspešnosti njegove firme, što mu je omogućilo značajna kreditna sredstva, pa se tako mogao po solventnosti meriti sa značajnijim firmama u Evropi.
Beogradska trgovačka omladina i Jevta
Od 1880. godine, kada je osnovana Beogradska trgovačka omladina, Jevta ima poseban odnos prema ovom kulturno-prosvetnom i privrednom društvu. Njegov zadatak bio je da radi na unapređenju trgovinske prosvete, unapređenju narodne privrede, negovanju milosrđa i plemenitosti među trgovačkim redom. Izdavali su i svoje dnevne novine na osam stranica „Trgovinski glasnik” koji je štampan u 6.000 primeraka, koji je Jevta svakodnevno čitao. Sve ga je interesovalo. Od školskog programa, ispita i prisustva iskusnih trgovaca na proveri znanja, rasporeda časova. Kada je u jednom od brojeva „Trgovinskog glasnika” pročitao da se predaje i menično pravo, prokomentarisao je vest rečima: „svega ovoga nije bilo u mojoj mladosti. Ko je onda i pomišljao na menično pravo? Onda sam ja od svoje sirotinje odvajao i plaćao da se čemu naučim. Sadašnja mladež ima sve to i to još besplatno! ” Tih godina Jevta Pavlović kupuje zemljište između Knez Mihailove i Čika Ljubinje ulice. Gradi raskošno dvospratno zdanje sa karijatidama, koje su svrstavali u lepše objekte prestonice. To je i doba kada trgovačke poslove prepušta dvojici mladih ortaka, a radnju više posećuje kao gost, a ne kao vlasnik i gazda. I zdravlje ga polako napušta, pa ga lekari savetuju da se leči. U nameri da provede zimu, pred kraj 1895. godine odlazi u južni Tirol, u gradić Arko, gde 10. februara 1896. godine umire. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Jevta M. Pavlović se nije ženio. Nosilac je i prvog domaćeg ordena Takovski krst.
Testament
Kao „trgovački penzioner” gazda Jevta je pomno pratio sve što se dešava i radi u Beogradskoj trgovačkoj omladini. Spoznavši u ranoj mladosti šta znanje i obrazovanje znači, pre odlaska na lečenje piše testament o svom legatu. Za naslednika je odredio svog brata Đoku, kome je odredio da za života „uživa nepokretno imanje u Knez Mihailovoj”. Po njegovoj smrti „označeno imanje ima pripasti Beogradskoj Trgovačkoj Omladini sa sedištem u Beogradu”. Jevta Pavlović je sa ovom zaostavštinom jedan od najznačajnih dobrotvora Trgovačke omladine u vrednosti od 300.000 ondašnjih dinara. Uoči Prvog svetskog rata trgovina je u Knez Mihailovoj 41. obeležila pola veka uspešnog rada u sopstvenom objektu. Veličanstveno zdanje robne kuće Jevte M. Pavlovića do temelja je srušeno u savezničkom bombardovanju 1944. godine. Osamnaest godina kasnije, 1962.godine, na njenom mestu izgrađena je poslovna zgrada.
Izvor: FB Rojalistički klub
