Da su neka bolja vremena, četvorospratna zgrada Jevrejske zajednice u Larnaki bila bi oaza mira. Posetioci bi u nju svraćali uglavnom da se pomole, probaju košer hranu ili saznaju nešto više o britanskim kampovima u kojima se nalazilo više od 53.000 Jevreja što su preživeli Holokaust.
Samo što tih boljih vremena danas nema; otkako su Hamasovi militanti 7. oktobra napali Izrael, u zgradi Jevrejske zajednice u Larnaki, na Kipru, ostrvu udaljenom samo 40 minuta leta, sve vrvi od evakuisanih Izraelaca.
“Svakoga dana ovde dođe oko 1000 ljudi”, kaže za Gardiajn Ari Raskin, glavni rabin na ostrvu. “Od tog užasnog dana, više od 16.000 ljudi stiglo je na Kipar. Tu su samohrane majke, istraumirana deca, ljudi koji jednostavno ne mogu da se nose s onim što se u Izraelu trenutno dešava. Mi im ovde nudimo koliko god možemo, krevet, hranu, privremeni smeštaj…”
Raši, još jedan od Izraelaca koji živi na Kipru (on se, za razliku od ostalih, na ostrvo doselio još znatno ranije), kaže da izraelska cirkulacija na ostrvu nije jednosmerna. Mnogo izraelskih rezervista rasutih po Evropi su, odazivajući se Netanjahuovom pozivu na mobilizaciju, takođe morali da prođu kroz Larnaku.
“Mladi rezervisti dolazili su iz svih krajeva sveta”, kaže Raši. “Mogao bih da napišem knjigu o onome što sam video, neverovatnoj velikodušnosti Kiprana, velikodušnosti kakvu nisam video otkad sam došao, a ima tome 20 godina.”
Ali nisu samo Izraelci ti koji u proteklih nekoliko nedelja dolaze na Kipar. Ministar spoljnih poslova Konstantinos Kombos naglasio je da bi vrlo lako moglo da se dogodi da više od 100.000 ljudi, što Libanaca što državljana drugih bliskoistočnih zemalja, bude prebačeno na Kipar. Uostalom, kako on kaže, od 7. oktobra na ostrvo je došlo više od hiljadu muškaraca, žena i dece, i to iz čak 35 različitih zemalja.
“U trenucima kada je region u plamenu, Kipar deluje kao mirna luka”, kaže profesor istorije i političke nauke na Univerzitetu u Nikoziji Hubert Faustman. “Međutim, ako veliki broj izbeglica iz Sirije i Libana stigne na Kipar, situacija bi mogla da se promeni. Vrlo je verovatno da ih ostale evropske zemlje ne bi pustile da dođu kod njih, što bi moglo da dovede do pravog haosa na Kipru.”
Baš poput Atine, i Nikozija je godinama bila naklonjenija Palestini nego Izraelu, sve dok otkriće značajnih količina rezervi gasa na izraelskoj obali nisu dovela do otopljavanja odnosa. Kiparski predsednik Nikos Hristodulides i grčki premijer Kirijakos Micotakis tako su brzo osudili napade Hamasa, javno podržavši pravo Izraela na samoodbranu.
Međutim, obojica lidera ubrzo su morali da stanu na loptu. Tako je Micotakis sve više počeo da pokazuje uznemirenost zbog činjenice da je u izraelskim napadima živote izgubilo mnogo palestinskih civila. Hristodulides je predložio uspostavljanje humanitarnog pomorskog koridora kojim bi Kipar Gazi mogao da isporuči pomoć. Kiparski zvaničnici kažu da bi pošiljke mogle da budu poslate iz Limasola koji je od gaze udaljen svega 400 kilometara, čim dođe do pauze u borbi i čim situacija na terenu dozvoli.
“Kipar, zbog svog geografskog polo žaja, ima ključnu ulogu”, kaže Ijan Leser, potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda SAD. “Ako EU zeli da postane značajniji geopolitički akter, glavni test biće joj ovde – u istočnom Mediteranu.”
Post Views: 7
