Ima li razlike između mira i rata? Za mališane sa Kosmeta kao da nema. Jer ako je suditi po njihovim crtežima sa časa likovnog, uvek je ista slika: nijedan dan ne može da prođe bez vozila Kfora, vatre, bombe i puške! Oni za drugačiji svet i ne znaju. Život provode zarobljeni u svojih kilometar-dva uslovne slobode, okruženi policijom, vojskom i strahom.
Zato i nije čudno što je 97 školaraca iz Štrpca, u poseti Beogradu tokom vaskršnjih praznika, prestonicu doživelo kao neku drugu planetu! Mnogi od njih prvi put su napustili kućni prag i ni verovali nisu da 450 kilometara dalje od doma mogu da se šetaju ulicom bez pratnje i bojazni da će ih neko ubiti.
– Voleo bih da je samo jedan dan i moja kuća usred Beograda. Da osetim slobodu. Zato ovu posetu neću nikada zaboraviti – oduševljeno kaže 13-godišnji Petar Jović iz sela Jažince, koji je sa drugovima prvog dana boravka na Trgu Republike delio uskršnja jaja beogradskim vršnjacima.
Široki autoput kojim su autobusom stigli do prestonice, velike zgrade, mnogo sveta po ulicama, nisu iznenadili samo Petra, već i brojne đake kosmetskih osnovnih škola „Šarski odred“ i „Rajko Urošević“, koji su Srbiji došli i sa jednom velikom željom:
– Molimo da ostanemo na našem ognjištu! Molimo i da se Kosmet ne proglasi nezavisnim. Da nas ne nateraju da promenimo veru. Da nas ne nateraju da učimo albanski jezik – poručuje Božana Durlević, 12-godišnja učenica iz Drajkovca, u čijem selu su se pre dve godine komšije Albanci obrušili na komšije Srbe. Ispred kućnog praga, nikakav drugi greh osim pukog postojanja glavom je platila tročlana porodica.
– Od tada je strah u selu još veći. Nigde ne idemo sami. Roditelji nas svuda prate – s tugom priča Božana, dok gleda kako se njeni vršnjaci šetaju Knez Mihailovom ulicom.
Ipak, 13-godišnja Jasmina Staletović, odlična učenica Osnovne škole „Šarski odred“ iz Gotovuše, ne bi svoj zavičaj menjala za čari Beograda, koji joj se zaista dopao. Veli da joj je u prestonici lepše, ali kod kuće je bolje! I njena drugarica, godinu dana starija Milica Orlović, deli njeno mišljenje:
– Istina je da se plašimo Albanaca. Gde god da krenemo, roditelji viču: „Vrati se brzo!“ Ni put do škole nije siguran, jer idemo autobusima koji su stari i često se kvare – objašnjava Milica koja živi u selu Jažince kraj planine Brezovice. – Iako sloboda koju osećam u Beogradu ima lep ukus, želim da ostanem tamo gde sam i rođena.
Mališani iz opštine Štrpce u Beograd su došli u pratnji svojih nastavnika, poput 41-godišnje Slavice Ristanović, koja predaje ruski jezik i likovnu kulturu u OŠ „Šarski odred“. Već dobro poznatim redosledom i ona nabraja reporterima „Vesti“ sve nedaće. Kada nema slobode kretanja teško je učiti decu, a teško je i nabaviti udžbenike i lektiru.
– Krećemo se u rejonu od osam do deset kilometara i to je sve. Učenici me pitaju šta su to sloboda, jednakost i demokratija, a ja ne znam da im kažem ni kako da im to objasnim. U njihovoj duši je čemer. To su deca koja znaju samo za tugu i nesreću – veli nastavnica Ristanović, čija se životna priča ne razlikuje od sudbina njenih učenika.
– Sa suprugom Momčilom i dvoje male dece 1992, u vihoru rata, prebegla sam iz Tuzle u Prizren. Ali, rat je kao kletva, sustigao me je 1999. na Kosmetu…
Dan za pamćenje
Dolazak dece sa Kosmeta organizovala je „Luča“, s ciljem da im se ulepša vaskršnji raspust, ističe Lidija Dimitrijević, tehnički sekretar ove humanitarne organizacije. đaci su obišli Kalemegdan, Botaničku baštu, Savski i Dunavski kej, a većina njih bila je prvi put u bioskopu i na bazenu.
Deca su motiv
OŠ „Šarski odred“ ima tri odvojena odeljenja – u Sevcu, Jažincima i Vrbešnici. Isti slučaj je i sa školom „Rajko Urošević“, koju deca odvojeno pohađaju u Gotovuši, Viči i Drajkovcima. – Putujemo iz jednog u drugo mesto i nije nam nimalo lako. Ipak, odlučili smo da ostanemo, a i deca su nam glavni motiv za rad – objašnjava nastavnica Ristanović.
Poznata priča
Svi đaci ponavljaju odavno poznatu priču. Srpska sela na Kosmetu nemaju struje, a retko gde ima i vode. Zato školarci uče uz sveću ili dok ima dnevne svetlosti. Sreća je, kažu, da ide leto. Biće više sunca i prilike da se ocene poprave.
