Ruda se dovozila iz Trepče, a posle prerade u topionici AD "Rudar" u Sirči olovo je otpremano u kragujevačku fabriku municije. Od topionice ja ostalo malo tragova, najviše u sećanju meštana i na požutelim fotografijama.
Mihajlo Vučetić, 85-godišnji Sirčanin koji je topionicu gledao iz svog dvorišta, pokazuje fotografije, prisećajući se kako je odnosio doručak starijem bratu koji je tu radio, ali i kako je prvi put tada video sijalicu:
"Čak su dolazili ljudi iz Kraljeva da vide kako je to lepo. U Kraljevu je samo nekoliko objekata imalo struju, a ulice su osvetljavane fenjerima."
U fabrici je radilo više od 250 obučenih meštana, a inženjeri su bili iz Rusije, Slovenije, Mađarske i Italije. Radilo se u tri smene, kaže Vučetić:
"Rukovodstvo je nabavilo kamion od pet tona, pune gume i on je odvozio svaki dan pet tona olova za Kragujevac, za municiju."
Od nekadašnje topionice olova u Sirči vidi se, osim fabrike, i dimnjak. To je jedini deo koji je ostao od tadašnje topionice, a to je temelj dimnjaka koji se tada nalazio pod zemljom.
Izgradnju fabrike sredinom tridesetih godina prošlog veka svojim uticajem je pomogao Dragomir Milanović, kasnije direktor škole. Topinoca je tokom Drugog svetskog rata prestala da radi.
"Tada su Nemci bombardovali topionicu i najviše je stradao dimnjak koji je bio visine oko 50 metara", kaže Oleg Romanov, kustos Narodnog muzeja u Kraljevu. "A posle Drugog svetskog rata meštani su odnosili materijal koji su ugrađivali u svoje kuće, i dvorišta."
"Mi smo pokrili jedan objekat, sazidali smo ga od kamena od te fabrike i taj crep do danas služi i još je dobar, pretrpeo je zemljotres", priseća se Vučetić.
Ovakva svedočenja mnogo će pomoći nameri Narodnog muzeja da sačuva trag o postojanju ove fabrike. Možda ovaj pisani trag najviše iščekuju meštani Sirče, kojim će potvrditi da je njihova topionica olova bila starija i od one u Trepči.
rts.kraljevo@rts.rs
