Uprkos naporima zapadnih zemalja da prekinu ekonomske veze sa Rusijom nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine, zapadne kompanije i dalje aktivno kupuju titanijum od ruske firme VSMPO-AVISMA. Upravo ovaj podatak izaziva veliku zabrinutost zbog zavisnosti zapadnih zemalja od Rusije za ključne proizvode kao što je titanijum, koji se koristi kako u komercijalnoj, tako i u vojnoj avijaciji.
Otkriće da su zapadne kompanije nastavile kupovinu titanijuma od ruske kompanije VSMPO-AVISMA pokazuje složenost situacije u globalnom lancu snabdevanja. Nakon više od dve godine rata u Ukrajini, Rusija i dalje izvozi naftu i gas koji na kraju stižu do Sjedinjenih Američkih Država i njenih saveznika, a ruske kompanije i dalje mogu da prodaju sve, od dijamanata do uranijuma.
Zapad želi te proizvode i dozvoljava izuzetke od sankcija.
Jednako snažan kao čelik, ali 45 procenata lakši, titanijum je otporan na toplotu i koroziju i može se koristiti u različitim proizvodima, od boje do implanta za telo. Njegova najvažnija savremena primena je u avioindustriji, s obzirom na to da industrija teži ka avionima sve manje težine.
Iako su politički odnosi napeti, ekonomska zavisnost ostaje važan faktor koji utiče na odluke kompanija, piše Vašington post.
Sporna firma koja proizvodi titanijum, VSMPO-AVISMA, nije podlegla sankcijama od strane Sjedinjenih Američkih Država ili Evropske unije, iako je delimično u vlasništvu Rosteka, giganta koji poseduje stotine kompanija i pod sankcijama je SAD-a i Evrope.
Rosteko predvodi saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, Sergej Čemezov, koji je lično pod sankcijama od aneksije Krima 2014. godine.
U septembru je američko Ministarstvo trgovine uvelo kontrolu izvoza na VSMPO, navodeći da je „direktno uključena u proizvodnju i izradu titanijuma i metalnih proizvoda za rusku vojsku i bezbednosne službe“. Međutim, te kontrole zabranjuju izvoz robe kompaniji u Rusiji, ali ne i njenog titanijuma u Sjedinjene Američke Države.
Podaci o ruskom izvozu u Nemačku, Francusku, Sjedinjene Američke države i Veliku Britaniju pokazuju da je VSMPO 2022. godine izvezao oko 15.000 tona titanijuma vrednog 370 miliona dolara. Ova kompanija je zatim izvezla najmanje 345 miliona dolara vredan titanijum 2023. godine, prema podacima kojima raspolaže Washington Post.
Do prošlogodišnjeg trgovinskoog izveštaja je bilo teško doći, a dostupni podaci nisu imali većinu detalja koji su pokazivali transakcije sa zapadnim firmama.
Ukrajina je jedina zemlja koja je ruskoj firmi uvela sankcije.
U septembru je američko Ministarstvo trgovine uvelo kontrolu izvoza na VSMPO, navodeći da je „direktno uključena u proizvodnju i izradu titanijuma i metalnih proizvoda za rusku vojsku i bezbednosne službe“. Međutim, te kontrole zabranjuju izvoz robe kompaniji u Rusiji, ali ne i njenog titanijuma u Sjedinjene Američke Države.
Pitanje sigurnosti snabdevanja postaje ključno s obzirom na mogućnost prekida isporuke titanijuma iz Rusije, a kako je on vitalni materijal za proizvodnju vojnih aviona, prekid snabdevanja mogao bi imati ozbiljne posledice po industrije i nacionalnu odbranu Zapadnih zemalja.
Prema ruskoj bazi podataka o izvozu, njihov titanijum označen za isporuku evropskom vazduhoplovnom gigantu povećao se na najmanje 24 miliona dolara 2022. godine, najviše u dostupnim podacima za bilo koju evropsku ili američku kompaniju i povećanje od 940 odsto u odnosu na kupovine Airbusa prethodne godine.
Kompanija Airbus je u decembru 2022. godine rekla da će se odvojiti od ruske titanijumske metalurgije u narednim mesecima. Ipak, podaci govore o tome da još uvek prima uvoz iz ruske firme barem je to bio slučaj do novembra 2023. godine.
Jednako snažan kao čelik, ali 45 procenata lakši, titanijum je otporan na toplotu i koroziju i može se koristiti u različitim proizvodima, od boje do implanta za telo. Njegova najvažnija savremena primena je u avioindustriji, s obzirom na to da industrija teži ka avionima sve manje težine.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, zapadne vlade podsticale su vazduhoplovne firme da posluju s VSMPO-om, koji je imao ogromne kapacitete nakon kraja Hladnog rata, i do 2022. godine, procenjivalo se da ruska firma snabdeva otprilike trećinu visokokvalitetnog titanijuma koji se koristi u avioindustriji širom sveta.
Kompanija Airbus je u decembru 2022. godine rekla da će se odvojiti od ruske titanijumske metalurgije u narednim mesecima. Ipak, podaci govore o tome da još uvek prima uvoz iz ruske firme barem je to bio slučaj do novembra 2023. godine.
Tek nakon punog vojnog napada Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, zapadne kompanije su počele da prekidaju ove veze. Najvažnije, Ural Boeing Manufacturing, zajedničko preduzeće Boeinga i VSMPO-a, otkazano je 2022. godine. U saopštenju, Boeing je rekao da sada „pribavlja titanijum pretežno u SAD-u“.
Napore zapadnih kompanija da pronađu alternative ruskom titanijumu otežava složenost situacije.
Iako kompanije kao što su Airbus i Boeing pokušavaju da smanje svoju zavisnost od ruskih dobavljača, pronalaženje adekvatnih alternativa može biti izazovno i dugotrajno.
Safran Group, francuska vazduhoplovna kompanija poznata po radu na motorima i sletnim uređajima za vazduhoplovne gigante poput Boeinga, beleži značajan porast uvoza ruske titanijumske metalurgije tokom 2022. godine.
Uvoz je premašio 20 miliona dolara u poređenju sa 8,6 miliona dolara godinu dana ranije. Čak i u novembru prethodne godine, ruski trgovinski dokumenti pokazuju da su isporuke išle ka francuskim motorima LEAP 1B koje proizvodi Safran, a koji se koriste u avionima Boeing 737 Max, dok Airbus takođe koristi LEAP 1B u nekim od svojih aviona.
Iako kompanije kao što su Airbus i Boeing pokušavaju da smanje svoju zavisnost od ruskih dobavljača, pronalaženje adekvatnih alternativa može biti izazovno i dugotrajno.
S druge strane, izvršni direktori kompanije Rolls-Royce, britanske kompanije koja takođe proizvodi motore za obe vodeće vazduhoplovne kompanije, najavili su u proleće 2022. godine prestanak kupovine ruske titanijumske metalurgije. Međutim, trgovinski podaci ukazuju na nastavak uvoza od VSMPO-a tokom 2022. godine, sa povećanjem vrednosti sa 5 miliona dolara u 2021. na 6,7 miliona dolara u 2022. godini, a isporuke od VSMPO-a su evidentirane čak do aprila 2023. godine.
Nastavak zavisnosti evropskih kompanija od ruskih izvora titanijuma ilustruje se i u podacima o trgovini Evropske unije, koja je uvezla titanijum vredan 244 miliona dolara tokom 2023. godine, što je samo 20 procenata manje u odnosu na najveći iznos u 2019. godini. S druge strane, podaci o trgovini Sjedinjenih Američkih Država za 2023. godinu pokazuju smanjenje uvoza ruskog titanijuma za gotovo 80 procenata u odnosu na vrhunac u 2019. godini, sa ukupnom vrednošću od 47 miliona dolara.
Regulativni okvir i politički pritisci dodatno komplikuju situaciju. Dok se Zapadne zemlje trude da ograniče ekonomske veze s Rusijom, postoje kompleksni mehanizmi koji omogućavaju nastavak trgovine između zapadnih kompanija i ruskih dobavljača.
U isto vreme, transparentnost i praćenje trgovinskih aktivnosti postaju sve važniji. Bolje razumevanje globalnog lanca snabdevanja može pomoći u identifikovanju potencijalnih rizika i obezbediti bolju osnovu za donošenje odluka.
Iako trenutna situacija izaziva zabrinutost, postoji mogućnost da će dugoročno sprovođenje strategija diverzifikacije i jačanja domaćih kapaciteta doprineti smanjenju zavisnosti od stranih izvora titanijuma i obezbediti stabilnost u globalnom lancu snabdevanja.
Post Views: 109
