Globalna digitalna ekonomija ušla je u period intenzivnih promena. Pandemija je ubrzala veliku promenu u načinu na koji firme i potrošači koriste digitalne tehnologije kao alat za trgovinu i plaćanja, dok je istovremeno naglasila razlike između onih koji imaju i nemaju pristup digitalnim alatima i veštinama.
Veliki rast zabeležen je u korišćenju onlajn plaćanja i mobilnih novčanika, a ovaj uspon se poklopio s dolaskom Web 3.0, gde nam konvergencija novih tehnologija kao što su veštačka inteligencija, cloud computing, proširena i virtualna realnost, i još mnogo toga, omogućava da ponovo razmislimo o tome kako se tehnologije mogu primeniti u budućnosti, posebno u oblasti otvorenog bankarstva i blockchain finansija.
Ovu brzu transformaciju digitalne ekonomije, naravno, treba pozdraviti. Nove tehnologije omogućavaju ljudima da prebacuju novac na način koji je brži, jeftiniji i praktičniji nego pre, dok u isto vreme firmama i potrošačima pružaju više izbora u načinima na koji plaćaju, štede i uopšte upravljaju svojim sredstvima.
Ali u isto vreme, treba biti oprezan. Postoji rizik da bi nedostatak pristupa novim tehnologijama posebno mogao produbiti finansijski jaz, dodatno isključujući one koji su već obespravljeni. Kao takav, izazov s kojim se suočavamo je da nastavimo da koristimo jasne prednosti digitalne ekonomije, dok u isto vreme sledimo zajednički širi cilj: inkluzivni rast.
Rešavanje finansijskog i digitalnog jaza
Jednostavno rečeno, inkluzivni rast se odnosi na vrstu ekonomskog razvoja koji stvara prilike za zapošljavanje za sve, pruža jednak pristup osnovnim uslugama u obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti i pomaže u smanjenju siromaštva. Finansijska inkluzija – jednak pristup finansijskim uslugama – jedan je od ključnih stubova inkluzivnog rasta. A u digitalnom svetu u kojem se mnoge finansijske aktivnosti obavljaju onlajn, finansijska i digitalna inkluzija sve više idu ruku pod ruku.
Globalno, procenjuje se da 1,7 milijardi pojedinaca i vlasnika malih preduzeća nemaju pristup finansijskim uslugama. Procene za Srbiju se kreću između 70 i 80 odsto finansijski uključenog stanovništva, međutim, sama činjenica da neko poseduje račun u banci ili platnu karticu, ne garantuje da se ti mehanizmi finansijske inkluzije zaista i koriste.
Ovaj finansijski i digitalni jaz – jer se procenjuje da skoro 40% stanovnika Srbije nema pristup internetu – ima ozbiljne posledice po ekonomski razvoj. To možemo videti na primeru malih i srednjih preduzeća (MSP). Sa oko 96% svih preduzeća u zemlji koja su upravo ove kategorizacije, MSP sektor čini okosnicu srpske ekonomije. Međutim, veliki broj ovih preduzeća je i dalje isključen iz digitalne ekonomije, bilo zbog loše internet infrastrukture, niskog nivoa digitalne pismenosti ili nedostatka pristupa kapitalu.
Tehnologija rešava probleme iz stvarnog sveta
Kako onda nove tehnologije mogu pomoći da se premosti ovaj jaz i doprinese inkluzivnom razvoju?
Za početak, tehnologije ne treba da posmatramo kao univerzalni lek. Tehnologija je besmislena ako ne rešava stvarne probleme s kojima se suočavaju ljudi i firme, ili ako oni kojima je potrebna ne mogu da joj u potpunosti pristupe ili je koriste. Na tehnologiju treba gledati kao na nešto što omogućava rešenje, a ne kao na samo rešenje.
Ključ za promovisanje inkluzivnog rasta biće povećanje pristupa digitalnim alatima i platformama, kao i pružanje ljudima veština digitalne pismenosti koje su im potrebne da na najbolji način iskoriste tehnologiju. Mi u kompaniji Mastercard smo se obavezali da ćemo do 2025. godine uključiti 1 milijardu ljudi u digitalnu ekonomiju. Naš cilj je da maksimalno iskoristimo tehnologiju i partnerstva za pružanje pomoći, uvida i pristupa preduzećima i zajednicama.
Na kraju krajeva, iako treba slaviti tehnološki napredak i evoluciju digitalne ekonomije, najvažnije je kako ćemo koristiti tu tehnologiju za prevazilaženje pitanja poput finansijske i digitalne uključenosti. Dok nastavljamo napredak ka digitalnijoj, Web 3.0 eri, moramo nastaviti da pronalazimo tehnologije i slučajeve upotrebe koji uključuju nove segmente, poboljšavaju korisničko iskustvo i zaista omogućavaju ljudima da iskoriste sve dostupne prilike, pod jednakim uslovima.
