Očigledno je da ekspirimentisanju MMF u Srbiji nema kraja i da novi eksperimenti i ultimatumi predstoje u periodu 2012-2016. godine
Sredinom avgusta, odnosno sedam dana pred početak pregovora između Vlade Srbije i Misije međunarodnog monetarnog fonda (MMF), nadležni u Ministarstvu finansija obelodanili su podatke o izvršenju budžeta države u prvih sedam meseci 2011. godine. Podaci nisu bili ni malo optimistični obzirom da su u navedenom periodu rashodi budžeta (474,8 milijardi), nadmašili budžetske prihode (386,9 milijardi), i to za 87,8 milijadi dinara. Takvom dinamikom izvršenja budžeta moglo se pretpostaviti da će budžetski jaz“ na kraju 2011. godine premašiti 120,5 milijardi dinara, koliko je zakonom prvobitno bilo predviđeno.
I šta je onda preostalo režimu? Ništa drugo osim da budžetski jaz“ zvanično produbi, te da se pregovori i sporazum sa misijom MMF predstave kao veliki uspeh“, koji Srbiji donosi vešestruku korist“. U tom kontekstu, već 22. avgusta tekuće godine Vlada Srbije i MMF otpočeli su pregovore o novom kreditnom aranžmanu, koji je promovisan kao aranžman iz predostrožnosti“.
Premijer Mirko Cvetković u javnosti je širio optimistične poruke, od toga da Srbija neće povlačiti odobrena sredstva MMF do toga da aranžman predstavlja jasan signal da Vlada vodi kredibilnu ekonomsku politiku. Teza Cvetkovića, njegovih najbližih saradnika i režimskih analitičara je da se od MMF očekuje nadzorna i kontrolna“ uloga, kao i da saradnja sa tom institucijom šalje nekakav pozitivan signal“ stranim poveriocima i investitorima da su njihova ulaganja u Srbiji sigurna. Najbliži saradnik premijera i državni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić, izjavio je na početku pregovora sa MMF da je budžetska politika usklađena sa fiskalnim pravilima i da država ima plan da deficit zadrži u propisanim okvirima. Međutim, pošto su pregovori okončani ispostavilo se da će deficit ipak iskočiti iz prvobitno propisanih okvira i da suštinski plan države znači veća rupa“ u budžetu za čak 30 milijardi dinara u 2011. godini.
LAŽ O UŠTEDI Pregovori Vlade Srbije i MMF rezultirali su time da će Srbija u narednih 18 meseci imati na raspolaganju milijardu evra, koje neće povlačiti, osim ukoliko ne dođe do potresa na finansijskom tržištu. Svetski finansijski policajac“ odlučio je da umanji preambiciozno projektovanu stopu rasta BDP sa tri na dva odsto u 2011. godini, i sa 4,5 na tri odsto u 2012. godini. Najznačajniji dogovor jeste svakako to da se deficit budžeta u 2011. godini sa 4,1 poveća na 4,5 procenata BDP, što u prevodu znači povećanje sa 120 na 150 milijardi dinara. Isto tako redefinisana je projekcija deficita u 2012. godini, pa je on sa planiranih povećan sa 3,5 na četiri procenta BDP, odnosno na nivou projekcije, produbljen“ je za dodatnih 90 milijardi dinara. Dakle, teško je rezumeti i objasniti šta je u svemu ovome toliko optimistično i zašto se tutorstvo MMF prokazuje kao uspeh. Realne projekcije rasta BDP mogao je da predvidi i režim u Srbiji da u proteklom periodu loša fiskalna politika nije frizirana iluzijama o boljim danima koji nikako da dođu.
Suština problema državne kase u 2011. godini na prvi pogled izgleda vrlo jednostavno i radi se o tome da će prihodi države biti manji za 22 milijarde dinara i da će izdaci za penzije biti uvećani za 13,4 milijarde, a izdaci za socijalna davanja za 3,8 milijardi dinara. Nesporno je da penzionerima treba uvećati penzije, međutim treba sagledati realnosti i reći istinu, a istina je da je dvocifrena inflacija progutala sva tri usklađivanja penzija u 2011. godini. Vlada je sa MMF dogovorila modalitete budžetskih ušteda, pa će tako za 5,9 milijardi biti umanjenjene kapitalne investicije, tri milijarde uštedeće se na planiranoj nabavci robe i usluga, 2,7 milijardi na otplati kamata i jedna milijarda na nabavci finansijske imovine. U pogledu ovakvog dogovora već postoje spekulacije da bi Vlada mogla da obmane MMF i javnost, tako što bi za ugovorene investicione radove iz 2011. godine, samo formalno izvršilo plaćanje u 2012. godini, što praktično ukazuje da je privremena ušteda od 5,9 milijardi dinara najobičnija iluzija i obmana.
Da će Srbija imati problema sa manjkom u državnoj kasi tokom 2011. godine, znalo se još 2010. godine kada je Vlada, uz blagoslov MMF, počela pripreme za prodaju preduzeća Telekom Srbija. Kako je pokušaj prodaje ovog giganta propao, a apetiti koalicione Vlade se povećali, tako je postojeći manjak u budžetu još više produbljen. Režim je pribegao novim zaduživanjima kod domaćih i stranih poverilaca, a nedavno je najavljeno emitovanje emisije državnih obveznica ukupne vrednosti 750 miliona evra, i to po prvi put na evropskom tržištu. To je svakako učinjeno uz blagoslov MMF, ali nije saopšteno ko sve i po kojoj kamatnoj stopi će se, zahvaljujući evro-obveznicama, obogatiti preko grbače građana Srbije.
RđAVI MMF EKSPERIMENT Dok se sve ovo dešava, u zagrevanju za predstojeće izbore, lider G17 ili tzv. Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić izdejstvovao je politikantske promene propisa u pogledu načina finansiranja lokalne samouprave. Takve promene od 1. oktobra 2011. godine produbljuju ovogodišnji budžetski deficit za 10 milijardi, a u 2012. godine za 75 milijardi dinara.
U javnosti se stekao utisak da su poslednji pregovori Vlade i MMF protekli bez napetosti i uobičajenih tenzija, koje su obično do sada bile prisutne. Zašto? Iz izjava šefa misije MMF Alberta Jegera može se zaključiti da su razlog za to predstojeći izbori. Tutori iz MMF su svesni da Srbiju svega nekoliko meseci deli do redovnih parlamentarnih izbora i da u takvoj atmosferi nije moguće diktirati ozbiljnije naloge. Međutim, Jeger je otvoreno nagovestio da će zadaci nove Vlade biti temeljne reforme prosvete, zdravstva i penzionog sistema. Očigledno je da ekspirimentisanju MMF u Srbiji nema kraja i da novi eksperimenti i ultimatumi tek predstoje u periodu od 2012. do 2016. godine. Dok se ne okonča izborni proces (prvi kvartal 2012), do tada MMF jedino što velikodušno čini, to je da aktuelnom režimu aminuje dodatno zaduživanje Srbije.
Pod patronatom MMF jedini rast koji je zabeležen u Srbiji od 2008. godine, od kada je formirana aktuelna Vlada, jeste rast javnog duga države, rast nezaposlenosti i stope siromaštva građana. Ne treba biti previše mudar da bi izvukao zaključak da je to posledica misije i koncepta MMF, a to je koncept najgrubljeg oblika kapitalizma – neoliberalnog. Sada taj isti MMF ironično poručuje Vladi da treba da preduzme aktivnosti na povećanju stope zaposlenosti, ali i aktivnosti po pitanju ažurnije naplate poreza. Stiče se utisak da Vlada Srbije, uz prećutnu podršku MMF, ima rešenje kako da poveća stopu zaposlenosti, i to tako što će frizirati statistiku. Tako npr. zvanična statistika beleži procenu da će u Srbiji 101.000 ljudi ostati bez posla u 2011. godini, dok Narodna banka u svojoj analizi taj broj umanjuje na oko 84.000 ljudi, a neformalne procene govore da će se do kraja godine na ulici naći gotovo 200.000 ljudi.
Takođe, guverner Dejan Šoškić obelodanio je podatak da je realan ekonomski rast u 2010. godini iznosio jedan odsto, a ne 1,8 odsto koliko je država zvanično prezentovala. U tom kontekstu nameće se pitanje kome verovati? Statistici Vlade Srbije, eksperimentima MMF ili realnom životu?
