Kako nas zaista vide: Potreban dalji pritisak

Londonski Institut za izveštavanje o ratu i miru (IWPR), koji između ostalih finansiraju Stejte Department, Forin Ofis i Soroš, već godinama ima program posvećen haškoj Inkviziciji. Njihova reakcija na hapšenje Radovana Karadžića bila je predvidiva: „Dalji pritisak potreban da dođe do Mladićevog hapšenja.“

Sajmon Dženings u Hagu i Aleksandar Roknić u Beogradu pišu:

„Beograd insistira da će hapšenje ratnog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića ubrzo biti popraćeno i hapšenjem njegovog vojnog komandanta, Ratka Mladića. Posmatrači međutim upozoravaju da međunarodna zajednica mora da nastavi sa pritiskom na Srbiju ako želi da to toga i dođe….

Izvor IWPR blizak istrazi kaže da vlasti nisu objavile detalje o Karadžićevom hapšenju kako ne bi ugrozili planove za hapšenje Mladića. Jedan izvor dodaje da je Karadžićevo hapšenje uvod u Mladićevo…

„Mislim da je potraga u toku i ne mislim da vlasti žele da otkriju na koji su način ušle u trag Karadžiću,“ kaže Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju u Beogradu.

Kao odlučujući faktor se takođe vidi i odlazak Radeta Bulatovića sa čela BIA, posle formiranja proevropske vlade. „Jasno je da je hapšenje preostalih ratnih zločinaca postalo moguće kada je Koštunica sišao sa vlasti a Bulatović napustio BIA,” kaže dejan Anastasijević, beogradski novinar i analitičar. „Karadžić nikad ne bi bio uhapšen da je Bulatović ostao šef BIA.”

„Zaključak koji se ne može izbeći je da je BIA je uvek znala gde se Karadžić nalazi,“ kaže Džejms Lajon iz Međunarodne krizne grupe. “U Srbiji sve vreme znaju gde su ti ljudi.“

…Strahuje se da vojska Srbije, za koju se zna da je pomogla u hvatanju Karadžića, ne bi bila voljna da ima istu ulogu u Mladićevom hapšenju, s obzirom na njegovu oficirsku prošlost.

„Za Mladića se govori da ima mnogo bolje obezbeđenje, mnogo jaču zaštitu, uključujući bivše pripadnike oružanih snaga koji su mu lično lojalni,“ kaže Lajon…

Međutim, vojska je od maja 2007. pod kontrolom predsednika Borisa Tadića i njegove Demokratske stranke, koja je pomogla u vojnoj reformi, kažu komentatori u Srbiji.

“Na čelu vojne obaveštajne službe i civilne službe su ljudi koji nemaju veze sa ratovima iz devedesetih i tom politikom i Ratkom Mladićem,“ kaže Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Mala pauza. Obratite pažnju ko su im izvori i sagovornici: Vejvoda, Anastasijević, jedan od poklisara Biljane Kovačević-Vučo. I neizbežni Lajon iz MKG, koji po običaju lupeta gluposti i pravi se da nešto zna.

IWPR navodi da su Solana i Ren pohvalili Beograd, ali da će Holanđani biti zadovoljni tek kada bude uhapšen i Mladić. I tu onda opet ulazi Lajon:
Neki se brinu da bi pohvale mogle da oslabe napore da se uhapsi Mladić, i da bi vlasti u Srbiji mogle da se uspavaju na lovorikama. „Po ponašanju Rena i Solane, izgleda da će pritisak na Srbiju da oslabi,“ kaže Lajon.

Šargarepa članstva u EU je bila moćan faktor u hvatanju optuženih za ratne zločine, posebno u Hrvatskoj ali i Srbiji. “Videli smo u prošlosti kako bi Srbija izvukla optuženika iz šešira kako bi zadovoljila EU,” kaže Žeraldin Matioli iz Hjuman rajts voča za IWPR. Matioli kaže da EU ne bi smela da ratifikuje Sporazum o saradnji i pridruživanju dok se ne uhapse i ostali optuženici…

Antonijević se slaže da međunarodna zajednica ima odlučujuću ulogu i da mora da nastavi sa pritiscima: “Spominjanje Ratka Mladića u izjavama EU je zaista potrebna kako bi došlo do daljih hapšenja.”

Gle čuda, ljudi koji već godinama žive od srbožderstva – IWPR i MKG pre svega, ali i ostali „centri“ i „komiteti“ navedeni u ovom tekstu – tvrde da politika pritiska jedino i funkcioniše i da je neophodno da se s njom nastavi, dok se novonastalo poslušništvo zlurado tumači kao „dokaz“ ranijeg politikantskog kalkulisanja.