KAKO ODLAZE MLADI TALENTI IZ SRBIJE
– Nisu u SAD svi novopridošli, nego se u toj zemlji omogućava prilagođavanje boravišnog statusa. Student na američkom univerzitetu koji ima privremenu vizu, može da dobije i imigracionu, ukoliko pokaže izuzetne rezultate u školovanju. Kada diplomac pronađe poslodavca koji je zainteresovan upravo za profil stručnjaka za koji se on šklolovao, podnosi zahtev za prilagođavanje statusa – objašnjava Grečić. SAD, Kanada i Australija su zemlje koje su najviše zainteresovane za uvoz stručnjaka, a na osnovu njihove zvanične statistike sagovornik „Vesti“ je utvrdio da se od 1994. do 2004. godine iselilo oko 81.000 građana iz Srbije i Crne Gore. Od toga je polovina izabrala Ameriku. Evropska unija je u tom periodu za naše građane uglavnom zatvorila granice, pa se ljudi koji su se iseljavali u Evropu ne računaju u tzv. odliv mozgova jer je reč uglavnom o tražiocima azila ili o onima koji u Evropi imaju roditelje ili decu.
Posebna zanimanja
Na osnovu poslednjih obrađenih podataka imigracionih vlasti SAD, iz 2004. godine, privremene boravišne vize je dobilo 1.562 ljudi iz Srbije i Crne Gore. Od toga je 454 radnika sa tzv. posebnim zanimanjima steklo vizu H1B, koja važi jednu ili dve godine. U tom periodu oni moraju da dokažu da li su baš oni potrebni zemlji – domaćinu. Od toga je 26-oro naših ljudi ocenjeno kao „izuzetni talenti“ u svojim naučnim oblastima.
– Možda se nekome čini da je taj broj mali. Ali, dovoljno je podsetiti se na reči ruskog akademika Pjotra Kapice, kada su naučnici počeli da se iseljavaju nakon raspada Sovjetskog saveza – ako iz jedne velike zemlje ode samo 50 vrhunskih stručnjaka, nauka te zemlje je obezglavljena – kaže Vladimir Grečić.
Iseljavanja stručnjaka su neizbežna zahvaljujući globalizaciji, i pogađaju zemlje EU. Iz najveće ekonomske sile u Evropi, Nemačke, „mozgovi“ odlaze u Ameriku, gde su im ponuđeni bolji uslovi za istraživački rad, usavršavanje u poslu.
– Informatička tehnologija je olakšala kontakte mladih talenata sa univerzitetima, a stručnjaka sa poslodavcima iz inostranstva. Osim toga, za svetske privredne koncerne više ne postoje granice između država, pa i oni regrutuju ljude iz zemalja u kojima otvaraju privredne pogone – kaže Vladimir Grečić, i zaključuje, nekada su rođaci u inostranstvu bili garancija stranoj državi da joj imigrant neće pasti na teret, a danas su to sve češće obično ugovori za posao.
