Studenti iz Srbije koji žele da studiraju u Evropi, najviše informacija dobijaju putem Interneta. Saradnja fakulteta sa jedne i druge strane granice je slaba, a nema ni značajnije pojedinačne saradnje među profesorima, pa je tako Dijana Radić-Bedaković (23) iz Novog Sada stigla u Beč 2004. godine, uverena da je studiranje na državnim univerzitetima u Austriji još besplatno za srpske studente. Pošto je završila dve godine na Prirodno-matematičkom fakultetu u rodnom gradu, ona je poželela da ode od kuće i osamostali se, tako što će školovanje nastaviti u drugoj državi.
– Opredelila sam se za Beč jer nije daleko od Srbije, a mogla sam da ispunim želju za kvalitetnijim studiranjem. Stigla sam u austrijsku prestonicu jednu godinu pre početka školske 2005. godine kako bih upoznala grad. Nažalost, prosvetne vlasti su, taman kada je trebalo da se upišem na Ekonomski fakultet, promenile odluku o besplatnim studijama i uvele cenovnik – priča Dijana za „Vesti“. I pored toga, studije na austrijskim univerzitetima su i dalje ostale povoljne za srpske studente, a ona kaže da je procedura oko upisa protekla glatko, bar kada je reč o slanju prijave i primanja odgovora.
Muke zbog zarada
Većina studenata iz Srbije u Austriji bori se sa svakodnevnim problemima, kako platiti stan, hranu, prevoz, osiguranje i školarinu koja je između 350 i 720 evra po semestru, kaže Dejan Ristić, novinar koji se dugo godina bavi životom srpskih studenata u Beču.
– Postoji zakon koji studentima ne dozvoljava da mesečno prihoduju više od 310 evra, što znači da se snalaze pa i rade na crno, jer je u Beču potrebno za život najmanje 600 evra – ističe sagovornik „Vesti“.
– Najviše vremena mi je oduzelo prikupljanje dokumenta sa fakulteta u Novom Sadu, i pripremanje dodatnih papira za austrijsku ambasadu u Beogradu. Informacije sam nalazila isključivo na Internetu, a u Beču nikog nisam poznavala – kaže Dijana. Novi brucoši nemaju pomoć ni matičnih fakulteta, niti države, pa čekaju austrijske vize i po dva i po meseca. Kada je prvi put poželela da studira u Austriji, Dijana nije imala ni pomoć svojih profesora jer, kako joj je rečeno, još nije uspostavljena saradnja Novosadskog univerziteta i fakulteta u Beču.
Termin na FM radiju
Brige Srbije o svojim studentima u Austriji nema, ukoliko se ne računaju vesti o sprskim studentima u Beču, koje u svoj program uvršćuje Radio Beograd, kaže Dijana Radić-Bedaković. A Dejan Ristić, urednik bečkog Novog glasnika i dopisnik Radio Beograda, kaže za „Vesti“ da srpski studenti nemaju termin na srpskom državnom radiju nego na – austrijskom.
– Dobiti termin na FM radiju je u Beču ravno revoluciji! Austrija je vrlo zatvorena zemlja kada je reč o medijima i ukupno nema više od sedam radio-stanica – ističe Ristić.
– Nažalost, u vezi s tim se ništa nije promenilo. Kad sam razgovarala sa profesorima na fakultetu u Beču oni nisu mogli da veruju da sam potpuno sama došla na studije. Poželeli su mi mnogo sreće – ističe Dijana. Ona smatra da bi bilo dobro da Ministarstvo prosvete Srbije bude makar obavešteno da srpskih studenata ima sve više u Austriji, i da oni, ukoliko već ne mogu da dobiju materijalnu podršku, očekuju makar pažnju.
– Mi nismo zaboravili odakle dolazimo, pa ne bi bilo lepo da „zaboravimo“ i gde da se vratimo jednog dana – upozorava Dijana.
Ivana Vladimirović (29), student Prirodno-matematičkog fakulteta u Beču, već 16 godina živi u ovom gradu, pa se nije susretala sa teškoćama koje imaju studenti koji su u Austriju došli zbog školovanja, ali zna njihove probleme.
– Naši studenti u Beču nailaze na prve poteškoće po dolasku, zbog loših informacija ali i jezičkih barikada i birokratije. Na bečkim fakultetima postoje studentska udruženja koja imaju posebna odeljenja za studente izbivše Jugoslavije. Ali, udruženja ne raspolažu sa dovoljno informacija da bi mogli da pomognu studentima u rešavanju njihovih ličnih problema – kaže Ivana. Ona napominje da osim Kluba srpskih studenata naši studenti ne dobijaju podršku od otadžbine, pa im studije u Beču postaju – Sizifov posao.
