Iako je poznato da brojni profesori iz Srbije rade na univerzitetima u Americi, tek ponekad se pojavi vest da je neko od njih, na svoju ruku, odlučio da pomogne u školovanju svojim mladim kolegama iz otadžbine. Jedan je i Dimitrije Stamenović, predavač i istraživač u oblasti biomedicinskog ineženjeringa na Univerzitetu u Bostonu, koji je „preko bare“ otišao još 1978. godine. Srpski studenti su ga zapamtili jer im je pružio ruku kada su se upisali na Univerzitet u Bostonu i koledže u ovom gradu, a Stamenović potvrđuje za „Vesti“ da je omogućio pojedinima da se povežu sa profesorima koji rukovode fondovima za stipendiranje studenata.
– Postdiplomac iz Srbije je pre nekoliko godina na mojoj katedri dobio da radi doktorat. Garantovao sam da ću „pokrivati“ njegovu stipendiju iz mog budžeta za naučno istraživanje, jer je bio student generacije na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. Drugima sam uglavnom pomagao da se povežu sa predavačima u naučnim oblastima koje su ih zanimale – navodi sagovornik „Vesti“.
Mnogi srpski studenti su bili gosti u domu porodice Stamenović, a njegova supruga i on su im pomagali da pronađu smeštaj, ili ih primali na stanovanje dok se ne snađu.
– Bilo je i studenata koji su igrali fudbal u bostonskom amaterskom klubu, koji sam vodio, i za koji sam igrao – kaže Stamenović. On ističe da je danas mladim talentima iz Srbije mnogo lakše pronaći mesto u SAD za dalje školovanje, upoznati se sa pravilima i zahtevima, povezati se sa mentorom, pronaći stipendiju. I to, najviše zahvaljujući Internetu.
Stipendija za maticu
Dimitrije Stamenović nije zaboravio otadžbinu, pa se pre dve godine našao među osnivačima „Letnje škole za biomedicinsku tehniku“ koja se održava u prestonici Srbije.
– U toku 2002. i 2004. godine sam držao kurseve iz biomehanike na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Deo troškova za Letnju školu i ova predavanja je davala stipendija world University Service , koju sam dobio od austrijskog Ministarstva inostranih poslova u sklopu tzv. Brain Gain Programa – kaže Stamenović.
– Kada sam ja, krajem sedamdesetih godina otišao iz Srbije, bilo je malo obrazovanih ljudi koji su želeli da napuste maticu, a i nije se, kao danas, odlazilo zbog unutrašnje politike i siromaštva u zemlji, nego zbog žudnje za profesionalnim usavršavanjem – kaže Stamenović, napominjući da je samo želeo da stekne u Americi doktorat i da upozna zemlju. Rođak koji je tamo već bio na postdiplomskim studijama s oglasne table svog koledža je uzeo prijave, i u njegovo ime ih poslao na adrese nekoliko univerziteta koji su imali odseke za vazduhoplovstvo.
– To je bila moja specijalizacija na beogradskom Mašinskom fakultetu. Javio mi se Univezitet u Minesoti, kome sam poslao diplomu i preporuke profesora, i položio TOEFL, test engleskog jezika za strance. Ubrzo sam dobio stipendiju kao asistent-predavač, za prvu godinu studija, s tim da su stipendije za dalje studiranje zavisile od mog akademskog progresa – priča Stamenović. On se već nekoliko meseci kasnije, te 1978. godine obreo u Mineapolisu. Od tada se u Srbiju vraćao samo nakratko. Mada je državljanstvo SAD dobio tek 2000. godine, kaže da su ga prijatelji i kolege uvek posmatrali kao rođenog Amerikanca. Iako je njegovo obrazovanje u Srbiji ukazivalo da će se baviti avionima, profesor Stamenović je postao poznatiji u medicini.
Nestašica na Harvardu
U toku doktorskih studija koje je završio u Minesoti 1983. godine, u oblasti biomehanike pluća, Dimitrije Stamenović je radio na čuvenoj klinici „Mejo“ u Ročesteru u Minesoti, jednoj od najstarijih u svetu. Tu je učestvovao u istraživanju mehanike disanja, a potom je još četiri godine bio istraživač i na Harvardu.
– Polovinom osamdesetih godina, na tom prestižnom univerzitetu je bilo pedeset studenata iz Srbije. Ima ih i danas, ali manje – kaže Dimitrije Stamenović.
– Posle doktorskih studija, početkom 1987. dobio sam mesto profesora na Odseku za biomedicinski inženjering na Univerzitetu u Bostonu. Oblast mog istraživanja je biomehanika mekih tkiva i ćelija, a značajnije sam doprineo u oblasti biomehanike disanja i ćelijske biomehanike. Nemam spektakularnih pronalazaka, ali su moji radovi citirani u naučnoj literaturi. Imam 70 objavljenih radova u časopisima, šest poglavlja u stručnoj literaturi – navodi Stamenović. Sa obrazovanjem koje je „poneo“ iz Srbije pre skoro 30 godina, pronašao je vezu dok je četiri godine bio član panela u naučnom istraživanju NASA. Tu je ocenjivao predloge saradnika u oblasti biomehanike, a ocenjuje radova iz svoje naučne oblasti i u korist fondacija u Americi i inostranstvu.
