Nemačka je u poslednjih nekoliko godina ponovo postala omiljena zemlja za iseljenike iz Srbije, ali za razliku od sedamdesetih i osamdesetih godina, to više nisu stručnjaci u proizvodnim zanimanjima, nego najbolji studenti iz matice. Nažalost, pored ocena u indeksu i nesvakidašnje nadarenosti u nauci i umetnosti, zajedničko im je to da su u njihovom usavršavanju na univerzitetima svetskog glasa više pomogle strane organizacije i profesori, nego domaće prosvetne vlasti.
Tako je istoričar umetnosti Davor DŽalto iz Beograda sa samo 26 godina postao doktorant čuvenog univerziteta u Frajburgu i to zahvaljujući isključivo organizaciji KAAD (Katholisćer Akademischer Auslaender Dienst) iz Bona.
– Bio sam stipendista Ministarstva prosvete dok sam studirao u Srbiji. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu bio sam proglašen za najboljeg studenta, a Vlada Kraljevine Norveške mi je dodelila nagradu kao jednom od najboljih učenika svih visokoškolskih ustanova u Srbiji. Ali, kada sam dobio priliku da se posvetim naučnom istraživanju u oblasti umetnosti u Nemačkoj, pomogao mi je samo KAAD. Ova organizacija koja pomaže stranim talentima omogućila mi je da privedem kraju, a uskoro i odbranim doktorsku disertaciju na temu donosa autorstva i ličnosti u umetnosti – kaže Davor za „Vesti“. On namerava da ostane u Nemačkoj gde će u Minsteru upisati postdiplomske studije o projektu istorije umetnosti i pravoslavne teologije. Za to vreme bi, kako se nada, mogao da se izdržava i radom na Teološkom fakultetu u Minsteru.
Povratak
Ukoliko mladom umetniku i istoričaru umetnosti Davoru DŽaltu ne uspe da obezbedi novac kako bi ostao na postdiplomskim studijama u Nemačkoj, vratiće se u Srbiju.
– Nastojaću da dobijem katedru na nekom fakultetu u matici – napominje Davor koji je osvojio specijalnu nagradu Filozofskog fakulteta u Beogradu za izuzetan uspeh u studiranju, kao nagradu za studenta generacije Univerziteta u Beogradu.
– Da li ću ostvariti i te planove, zavisi od toga da li ću uspeti da obezbedim novac. Zato smatram da bi Srbija trebalo da se zauzme za svoje najbolje studente koji žele da nastave školovanje u inostranstvu – napominje Davor. Ako ostane na školovanju u Nemačkoj, sagovornik „Vesti“ namerava da razvije saradnju sa univerzitetima u otadžbini i radi kao vanredni profesor jer mu je stalo da znanje i iskustvo podeli s mladima u otadžbini.
Dvadesetdvogodišnju Beograđanku Jovanu Nikolić ljubav prema klasičnoj muzici dovela je u Nemačku, u Karlsrue, na svetski poznatu Muzičku akademiju. Još dok je završavala studije u odseku za klavir na Muzičkoj akademiji u Beogradu, Jovanin talenat primetio je Mihael Udo, profesor klavira i prorektor u Karlsrueu, i pozavao je da obrazovanje i usavršavanje nastavi u inostranstvu. Spakovala je kofere i otišla u Nemačku čim je dobila beogradsku diplomu, a sada se nalazi na osmom semestru muzičke akademije. U razgovoru za „Vesti“ ona ne krije zadovoljstvo što se nalazi na čuvenoj akademiji i što joj je omogućeno da nastavi da uči.
– I pored finansijskih problema s kojima se svakodnevno susrećem, nisam pogrešila što sam došla u Nemačku – priča Jovana. Skromnu novčanu stipendiju je dobila od nemačkih prosvetnih vlasti, ali nakon predavanja odlazi na dodatni posao. Iako su baš nju tražili strani profesori muzike, srpske prosvetne vlasti nisu bile zainteresovane da joj pomognu kako bi stekla bolje obrazovanje i jednog dana, poput mnogih naših muzičkih talenata, proslavila otadžbinu u svetu.
