Natalija Bisić (34) je na Beogradskom univerzitetu stekla diplomu profesora srpskog jezika i književnosti, a u Nemačku je došla da bi ostvarila veliki san – da studira jezik Getea i Tomasa Mana „na izvoru“. Danas živi u Manhajmu, a pri kraju je studija nemačkog jezika i pedagogije u čuvenom univerzitetskom gradu Hajdelbergu. Preko dana je na predavanjima, a uveče predaje nemački jezik na večernjoj akademiji.
– Pored tog redovnog posla, podučavam nemačkom jeziku i decu stranaca, a radim i na socijalnom polju grada Manhajma, gde se bavim integracijom stranaca u nemačko društvo – kaže Natalija. Ona ističe da u Hajdelbergu ima puno studenata iz Srbije koji teško žive pošto su prepušteni sami sebi.
– Studentima iz Srbije nije lako kada u Nemačkoj vide da kolege iz drugih zemalja imaju veoma jaka udruženja koja im pomažu. Ni prosvetne vlasti u Srbiji ne znaju da smo ovde. Naši konzulati i ambasade nemaju podatak koliko nas ima, dok političari, ambasadori i konzuli pričaju u Srbiji kakosu im bitni mladi obrazovani ljudi koji bi pošto steknu strane diplome, trebalo da se vrate u rodnu zemlju i da tamo prenesu svoja znanja – napominje Natalija.
Kada god može, sagovornica „Vesti“ na Pedagoškoj akademiji u Hajdelbergu održi predavanje o Balkanu, o stradanjima naroda i mirovnoj politici.
– Trudim se da nemačkim studentima i profesorima prenesem što verniju sliku Srba. Znam da bi svi naši mladi ljudi to s radošću činili kada bi postojala ijedna ustanova u Srbiji koja bi se brinula o njima i njihovom usavršavanju. Umesto toga, oni nakon predavanja trkom odlaze da rade bilo šta kako bi mogli da se izdržavaju i ostanu na studijama – kaže Natalija. Ona naglašava da je to što su srpski studenti prepušteni sami sebi veći problem nego što se misli u Srbiji. Zato će se po završetku postdiplomskih studija Natalija Bisić posvetiti ideji da poveže i organizuje srpske studente u Nemačkoj da bi pomogli jedni drugima tokom školovanja, a još ne zna da li će se vratiti u otadžbinu.
Jelena Tomićević (33) je na Fakultetu za šumarstvo i zaštitu životne sredine u Frajburgu stekla titulu doktora nauka, a u Nemačku je otišla zahvaljujući stipendiji prestižne nemačke agencije za strane studente DAD. Vratila se u Srbiju da bi svoje znanje prenela studentima matičnog fakulteta u srpskoj prestonici gde je pre odlaska u Nemačku neko vreme već radila kao asistent.
– Za doktorat u Frajburgu opredelila sam se jer je taj nemački univerzitet jedan od najjačih obrazovnih centara u Evropi. Doktorska teza bila mi je socijalno-ekonomska studija o Nacionalnom parku Tara, koju sam odbranila s najvišom ocenim. Vratila sam se u Srbiju puna entuzijazma i želje da sve što sam naučila prenesem svojim mlađim kolegama – priča Jelena. Zbog loših prilika za rad i život, ona ipak namerava da se vrati u Nemačku na dalje studije, tim pre što je još za vreme studija ostvarila dobre veze sa Institutom za planiranje i uređivanje predela grada Frajburga, koje pripada Fakultetu za šumarstvo. Ali, Jelena najpre mora da sebi obezbedi stipendiju, a na prosvetne vlasti u Srbiji ne računa jer od njih i do sada nije dobila pomoć. U šali kaže da se nalazi u „fazi tranzicije“, ali zna da će se za koju godinu baviti kreativnom arhitekturom jer bi volela da se bavi ozelenjavanjem privatnih dvorišta.
