Politicka nestabilnost i bojazan od eventualne ekonomske nestabilnosti i dalje su kljucni ogranicavajuci faktori za veci priliv stranih investicija, ukazao je republicki ministar za ekonomske veze sa inostranstvom Goran Pitic, na jucerašnjoj konferenciji za novinare u vladi Srbije.
Još se, objasnio je Pitic, nalazimo u okruženju u kome je pažnja fokusirana na rešavanje statusa federacije, u sklopu koga se postavlja i pitanje Kosova, i neizvesnost oko konacnog ishoda dogovora na saveznom nivou povodom saradnje sa Hagom.
Predstavljajuci studiju o otklanjanju prepreka za strana ulaganja u Srbiji, Pitic je naglasio da je orijentacija vlade Srbije da ovde stvori što atraktivniji ambijent za biznis, kako bi strani investitori našli svoje mesto u ovoj zemlji. Stoga ce se osnovati i posebna komisija za podsticanje ulaganja, u kojoj ce biti predstavnici svih ministarstava u cijoj je nadležnosti otklanjanje prepreka za ulazak i poslovanje na našem tržištu na koje su ukazali anketirani predstavnici stranih i mešovitih firmi.
Naime, kako je ministar najavio, do sredine godine, odnosno najkasnije do jeseni, trebalo bi da se otkloni vecina ovih prepreka, da se, uprkos velikom zagušenju u Skupštini gde trenutno stoje 24 vladina zakonska predloga, najveci deo ekonomskog zakonodavstva reformiše, da se poreski sistem ucini podsticajnijim za strane, ali i domace ulagace i da se što pre, zbog velikog interesovanja investitora, definiše strategija države prema javnim preduzecima. Time bi se, po njegovom mišljenju, ucinio znacajan pomak i ovdašnja investiciona klima postala bi znatno povoljnija.
Osim ove studije, o kojoj je „Politika“ detaljno pisala u prekjucerašnjem intervjuu sa ministrom Piticem, priprema se i kompatibilna studija o tome kako unaprediti izvoz srpske privrede. Jer, bez priliva direktnih stranih investicija, upozorio je Pitic, teško je ocekivati poboljšanje izvoznih aktivnosti. Istovremeno, Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom, u saradnji sa saveznom vladom, do aprila ce pripremiti i plan aktivnosti u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, a posebna komisija bavice se pitanjima vezanim za pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Odgovarajuci na pitanje novinara, da je u prošloj godini od donacija iz paketa za 2000. godinu i naznacenih u Briselu potrošeno 1,250 milijardi maraka ili 625 miliona evra i ukazujuci na odredene probleme koji su se pojavili i potrebu da se pojacaju aktivnosti donatora, ministar je napomenuo da se pripremaju sektorski programi razvoja i na osnovu njih konkretni projekti za narednu donatorsku konferenciju, ali se još ceka odgovor Svetske banke i EU o vremenu održavanja. Ministar je istakao da se kroz aranžmane sa EIB i EBRD ocekuje priliv 400 do 500 miliona evra.
——————————————————————————–
Moguca odluka o orocavanju ekstraprofita
U Vladi Srbije se razmišlja o orocavanju procesa utvrdivanja ekstraprofita, potvrdio je republicki ministar Goran Pitic, uz napomenu da bi objavljivanjem konacne odluke domaci kapital, koji negde stoji, dobio priliku da se pojavi na tržištu.
Po recima Pitica, postoji izvesna rezerva vlasnika domaceg kapitala kad je rec o investiranju, zbog bojazni da ce se naci na listi ekstraprofitera, pa se radije odlucuju da sacekaju vladinu odluku.
Što se vlade tice, naglasio je Pitic, ne postoji diskriminacija, odnosno podela kapitala na strani i domaci, što ce se jasno videti i kroz nove zakone u kojima ce isti, nacionalni tretman i iste uslove imati i domaci i strani ulagaci.
Ministar Pitic je ukazao i da, kad je rec o potencijalu za investiranje, valja biti rezervisan prema nivou deviznih rezervi, jer je rec o štednji stanovništva, o ulozima koji nisu oroceni i koji mogu da se povuku ako se nešto promeni. To nisu, kaže, kvalitetna sredstva za investiranje, a postace kvalitetna tek kada se devizne rezerve formiraju na temelju izvoznih aktivnosti.
——————————————————————————–
Kako ubrzati razvoj
Odbor Skupštine Srbije za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom podržao je danas aktivnost na izradi strategije razvoja malih i srednjih preduzeca i zatražio da ona stimuliše rad i olakša uslove za preduzetnike.
Sednici Odora prisustvovao je i predstavnik programa Svetske banke za razvoj malih i srednjih preduzeca Džeks Kelerman, koji je objasnio da je njihova uloga u izradi strategije da koncipiraju predlog i pomognu nadležnima u Srbiji da se on realizuje.
Kelerman je dodao da ce predstavnici tog programa prikupljati ideje, mobilisati sredstva i izraditi vodic kako krenuti u razvoj malih i srednjih preduzeca, pri cemu ce to raditi u saradnji sa skupštinskim Odborom, nadležnim ministarstvima i privrednom komorom.
Direktor Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeca Nenad Penezic ukazao je da na planu razvoja preduzetništva ima još mnogo problema, pre svega finansijskih i zakonskih prepreka.
On je istakao da se Agencija intenzivno bavi osnivanjem regionalnih agencija koje bi najdirektnije servisirale potrebe preduzetnika, a neke su vec registrovane u Kragujevcu i Zajecaru.
Penezic je istakao da je veliki broj projekata vec podnet, pri cemu je Agencija pomogla da banke za sada finansijski podrže 24 projekta u Pcinjskom okrugu i 26 u Kragujevcu.
On je istakao da Agencija posebno saraduje sa Fondom za razvoj Srbije koji raspolaže dovoljnim sredstvima i da se zainteresovani sa Kosova mogu direktno obratiti Agenciji.
