Još su stari Grci verovali da post može da poboljša razmišljanje a i neka savremena istraživanja sugerišu da povremeni post može ponuditi dapruži zaštitu od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove bolesti.
Naša ishrana – uključujući broj kalorija, odnos masti, proteina i ugljenih hidrata u obrocima – faktor je koji utiče na naše zdravlje i na koji možemo da utičemo.
Ljudi poste iz religioznih ili tradicionalnih razloga, zato što žele da izgube telesnu težiu ili da probaju da poboljšaju opšte zdravlje.
Intermitentni post se sastoji od kratkih perioda ograničenja kalorija (energije) gde je unos hrane ograničen na 12 do 48 sati (obično 12 do 16 sati dnevno), nakon čega slede periodi normalnog unosa hrane. Intermitentna komponenta znači ponovnu pojavu obrasca, a ne „jednokratnost“.
Neunošenje hrane duže od 24 sata obično predstavlja gladovanje. To se razlikuje od posta zbog svojih specifičnih i potencijalno štetnih biohemijskih promena i nedostataka hranljivih materija, naročito ako traje tokom dužeg perioda.
Na mozak odlazi oko 20 odsto potrošnje energije u telu.
Cilj mnogih rutina povremenog posta je da se prebaci „metabolički prekidač“ i da se pređe sa sagorevanja pretežno ugljenih hidrata na sagorevanje masti. To se naziva ketoza i obično se javlja nakon 12 do 16 sati gladovanja, kada su zalihe jetre i glikogena iscrpljene. Ketoni – hemikalije proizvedene ovim metaboličkim procesom – postaju poželjni izvor energije za mozak.
Zbog toga što je to sporiji metabolički proces za proizvodnju energije i potencijala za snižavanje nivoa šećera u krvi, ketoza može izazvati simptome gladi, umora, mučnine, lošeg raspoloženja, razdražljivosti, zatvora, glavobolje i osećaja „magle u mozgu“.
U isto vreme, kako metabolizam glukoze u mozgu opada sa starenjem, studije su pokazale da ketoni mogu da obezbede alternativni izvor energije za očuvanje funkcije mozga i sprečavanje neurodegenerativnih poremećaja povezanih sa starenjem i kognitivnog pada.
U skladu sa tim, pokazalo se da povećanje ketona kroz suplementaciju ili ishranu poboljšava kogniciju kod odraslih sa blagim kognitivnim padom i onih koji su u riziku od Alchajmerove bolesti.
Moguć poremećaj rada organa
Konzumiranje hrane u trenucima koji ne odgovaraju prirodnim dnevnim ritmovima našeg tela može poremetiti rad naših organa. Studije kod radnika u smenama sugerišu da bi to moglo da nas učini sklonijim hroničnim bolestima.
Studija iz 2021. godine sprovedena na 883 odrasle osobe u Italiji pokazala je da oni koji su ograničili unos hrane na deset sati dnevno, imaju manje šanse da dobiju kognitivna oštećenja u poređenju sa onima koji jedu bez vremenskih ograničenja.
Povremeni post može pružiti zaštitu mozga kroz poboljšanje mitohondrijalne funkcije, metabolizma i smanjenje oksidanata.
Glavna uloga mitohondrija je proizvodnja energije i one su ključne za zdravlje mozga. Mnoge bolesti povezane sa starenjem usko su povezane sa neravnotežom snabdevanja i potražnje energije, što se verovatno pripisuje mitohondrijalnoj disfunkciji tokom starenja.
Studije na glodarima sugerišu da naizmenični dnevni post ili smanjenje kalorija do 40 odsto može zaštititi ili poboljšati funkciju mitohondrija mozga. Ali, ne podržavaju sve studije ovu teoriju.
Creva i mozak međusobno komuniciraju preko nervnog sistema u telu. Mozak može uticati na to kakav je osećaj crevima, a stanje creva može uticati na raspoloženje, koncentraciju, pa i mentalno zdravlje.
Kod miševa, povremeni post je pokazao obećanje za poboljšanje zdravlja mozga povećanjem preživljavanja i formiranjem neurona (nervnih ćelija) u regionu mozga hipokampusa, koji je uključen u pamćenje, učenje i emocije.
Nema jasnih dokaza o efektima povremenog posta na kogniciju kod zdravih odraslih osoba. Međutim, jedna studija iz 2022. intervjuisala je 411 starijih odraslih osoba i otkrila da je niža učestalost obroka (manje od tri obroka dnevno) povezana sa smanjenim dokazima o Alchajmerovoj bolesti na snimanju mozga.
Neka istraživanja su pokazala da ograničenje kalorija može imati zaštitni efekat protiv Alchajmerove bolesti smanjenjem oksidativnog stresa i upale i promovisanjem vaskularnog zdravlja.
Kada pogledamo efekte ukupnog ograničenja energije dokazi raznih studija su pomešani. Među ljudima sa blagim kognitivnim oštećenjem, jedna studija je pokazala kognitivno poboljšanje kada su učesnici pratili ritam ishrane sa ograničenim unosom kalorija tokom 12 meseci.
Druga studija je otkrila da je ograničenje kalorija od 25 odsto povezano sa blago poboljšanom radnom memorijom kod zdravih odraslih ljudi. Ali nedavna studija, koja se bavila uticajem ograničenja kalorija na prostornu radnu memoriju, nije pronašla značajan efekat.
Studije na miševima podržavaju ulogu povremenog posta u poboljšanju zdravlja mozga i starenju, ali, iako postoji nekoliko studija na ljudima, dokazi koje naučnici imaju su pomešani.
Brzi gubitak težine povezan sa ograničenjem kalorija i povremenim postom može dovesti do nedostataka hranljivih materija, gubitka mišića i smanjene imunološke funkcije, posebno kod starijih osoba čije nutritivne potrebe mogu biti veće.
Dalje, produženo gladovanje ili ozbiljno ograničenje kalorija mogu predstavljati rizike kao što su umor, vrtoglavica i neravnoteža elektrolita, što može pogoršati postojeća zdravstvena stanja.
Ako razmišljate o povremenom postu, najbolje je da potražite savet od zdravstvenog radnika, što osigurava da se povremenom postu pristupa na bezbedan, održiv način, prilagođen individualnim potrebama i ciljevima.
