Kako prebrojati dijasporu
Ništa bez pomoći crkvenih eparhija
Iako niko ne zna tačno koliko zaista Srbija i Crna Gora ima stanovnika (na poslednjem popisu nisu učestvovali Albanci sa Kosova i Metohije), Ministarstvo dijaspore najavilo je da će i zvanično pokušati da prebroji naše ljude u svetu.
Shvatajući koliko je to težak zadatak, Ministarstvo za dijasporu najavilo je da će pripreme za popis trajati najmanje dve-tri godine. Pomoć za popis, pre svega, potražiće od Srpske pravoslavne crkve, a zatim i od Ministarstva inostranih poslova SCG, MUP Srbije, Statističkog zavoda Srbije i svih klubova i organizacija preko kojih se naši u inostranstvu udružuju.
Aleksandar čotrić, zamenik ministra za dijasporu, tvrdi da se ne zna tačno koliko naših živi u inostranstvu (procene su od dva do četiri i po miliona), on smatra da ih je neophodno prebrojati i u šali dodaje da „nije svejedno ni da li neko ima dva ili četiri miliona krompira, a kamoli dva ili četiri miliona ljudi“. On dodaje da će u taj popis ući ne samo državljani SCG od Srba do Albanaca, Muslimana, Mađara, već i Srbi koji nemaju državljanstvo, a ipak pripadaju našoj dijaspori.
Aleksandra Matić, savetnik u direkciji za dijasporu u Ministarstvu inostranih poslova, smatra da je broj od četiri miliona naših u dijaspori stari podatak koji se odnosi na sve one koji žive u inostranstvu, a vode poreklo sa prostora bivše SFRJ.
– Srba u svetu, po našim podacima, ima oko tri miliona, ali samo popisom ćemo znati koliko ih je tačno. Samo u Nemačkoj ih je oko 550.000 po zvaničnom popisu, u Švajcarskoj 220.000, u Francuskoj 120.000, u Austriji 100.000, a na to treba dodati još 10-15 odsto onih koji žive i rade na crno. Sve ukupno samo u Evropi ih je milion. Koliko znam, Ministarstvo inostranih poslova još nije dobilo nikakav dopis od Ministarstva dijaspore u kome traži našu pomoć, ali sam sigurna da bez nas i bez SPC to neće moći da se uradi kako treba – navodi Matićeva.
Po njenim rečima, najveći problem u popisu biće ljudi koji žive u udaljenim mestima i nikakve kontakte nemaju sa SPC ili diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
– Mediji će tu imati veliku ulogu u obaveštavanju ljudi da se odazovu na popis. Međutim, na zapadu se radi po ceo dan, a čovek nema vremena ni da čuje najosnovnije vesti, a kamoli za popis. Postavlja se pitanje šta će biti sa ljudima koji žive u zemljama gde nema naših ambasada i konzulata, kao na primer u čileu ili Zambiji. Pored toga, pitanje je ko će se sve odazvati na popis, jer neki ljudi prosto ne žele ni da čuju za svoju bivšu državu – iznosi Matićeva.
Dragan Sekulić, protojerej hrama Svetog Save u Berlinu, smatra da ukoliko SCG želi da popiše samo stanovništvo koje ima njihovo državljanstvo, to može da uradi preko ambasada i konzularnih odeljenja koji imaju te podatke.
– Međutim, ukoliko žele da popišu sve Srbe, pa i one koji nemaju pasoš SCG, a osećaju se kao pripadnici naše dijaspore, u takav posao moraće da uključe i SPC. Ukoliko dobiju blagoslov SPC, sve srpske pravoslavne crkve u svetu moći će mnogo da im pomognu, jer 90 odsto njih vodi evidenciju o Srbima koji žive u njihovoj parohiji – iznosi protojerej.
Sekulić kaže da neke crkve broj svojih članova vode preko uplate članarina, a neki vode kartoteku svih onih koji pripadaju srpskoj zajednici.
– Neko evidenciju vodi kompjuterizovano, a neko ručno, ali je sigurno da SPC takvu vrstu kartoteke ima – tvrdi Sekulić.
