Kako rat na Bliskom istoku može da utiče na rat u Ukrajini?

kako-rat-na-bliskom-istoku-moze-da-utice-na-rat-u-ukrajini?

U doba kada je pažnja celog sveta uprta na, mislilo se, najveću međunarodnu krizu današnjice – rat u Ukrajini, dešava se nešto novo, nešto što je nova tema dana, nedelje ili godine.

Pre šest dana palestinska grupa Hamas napala je Izrael i pokrenula  hiljada ljudi iz tog regiona, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je svetske lidere da podrže Izrael i osude „teroristički napad“ koji se tamo dogodio.

Zelenski je objasnio da Tel Aviv zaslužuje istu podršku kao Kijev, jer je „Izrael napala teroristička grupa, a Ukrajinu teroristička država“, ali i zbog toga što „ne treba da ćutimo i da se pretvaramo da teror na jednom kontinentu ne utiče na globalna pitanja“.

„Neka ljudski život kao primat i netolerancija na teror, budu principi koji će konačno da ujedine ceo svet!“

Čini se da se usled stalnog rasplamsavanja sukoba na Bliskom istoku, iznova i iznova, ni ovaj put nije uzimala za ozbiljno činjenica da ti sukobi mogu da prerastu u ovo što trenutno imamo – rat koji traje već šest dana.

Isto tako se čini da je u očima Volodimira Zelenskog napuklo poverenje u ono što možemo nazvati „naprikosnovenom podrškom“ međunarodne zajednice Kijevu kako bi se izborio sa ruskom invazijom.

S druge strane, iako se ukrajinska vojska poslednji put pohvalila time da je ostvarila napredak u istočnim i južnim delovima Donjecka i Zaporožja, postoji doza zabrinutosti da Ukrajina nije ostvarila očekivani i zadovoljavajući uspeh u kontraofanzivi. A zima se približava.

Zbog toga je ukrajinski predsednik zabrinut.

Volodimir Zelenski je ne samo pokazao, već i javno rekao, tokom svoje posete Briselu i za vreme sastanka sa ministrima odbrane NATO, da strahuje da bi odnos prema ukrajinskom pitanju mogao biti promenjen usled Hamasovog napada na Izrael. Objasnio je da bi novi rat mogao da bude faktor koji bi sprečio efikasnu odbranu Ukrajine od Rusije.

Dodao je da ga brine i američka politika o ovom pitanju, jer „ne bi bilo dobro da se nešto promeni u vojnoj podršci koju Ukrajina dobija“, i izrazio molbu da se pomoć njegovoj zemlji nastavi.

„Moram da budem iskren, zbog toga što je ovo opasno po Ukrajince.“

Prethodnih dana, još pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku, govorilo se o tome da američki Kongres nije tako siguran u pružanju podrške Ukrajini.

Zelenski je rekao da je dodatno naoružanje i protivvazdušna odbrana neophodna kako bi njegova zemlja preživela još jednu ratnu zimu.

„Iako ima više tragedija u svetu, postoji samo određena količina vojne pomoći koja se može podeliti, a Rusija se nada da će sva ta pomoć biti podeljena. Sa izborima u SAD će doći i novi izazovi za nas. Razgovarao sam sa našim partnerima, koji su rekli da će nastaviti da nas podržavaju, ali niko to ne može da garantuje“, rekao je Zelenski.

Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin rekao je da će oba saveznika dobiti podršku.

„Možemo da pomognemo i jednima i drugima. SAD će biti uz Ukrajinu koliko god bude trebalo.“

I belgijski premijer Aleksandar de Kru, najavio je da će Ukrajini dati F16 2025. godine, ali i to da će pomoći pri održavanju aviona koje su donirale druge države. Najavio je i fond od 1,7 milijardi evra.

„Znamo za šta se borite i nastavićemo da vas podržavamo i budemo na vašoj strani sve dok bude potrebno.“

„Ako ne pomognete Ukrajini, Rusija će postati moćna i rat se neće završiti. Rusija može da napreduje i ka zemljama Evropske unije. Najjeftinija opcija za sve jeste da okončamo rat u našoj zemlji, i da ih sklonimo sa naše teritorije. Rusija želi da iskoristi sukob u Izraelu zbog toga što je njen interes trajna destabilizacija i smanjenje podrške Ukrajini“, napomenuo je Zelenski.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorius rekao je da odluka koju su SAD donele o podršci Izraelu, neće uticati na Ukrajinu. „Berlin će uraditi sve što treba da pomogne Ukrajini.“

Ostin je ponovio obećanje Zapada da će pomoći Ukrajini koliko god to bude potrebno, i najavio novi vojni paket pomoći u vrednosti od 200 dolara, koji će uključiti i protivvazdušnu municiju i oružje za borbu protiv ruskih dronova.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg skrenuo je pažnju na to da se ruski predsednik Vladimir Putin sigurno priprema da iskoristi zimu kao ratno oružje, „Postoji mogućnost da Rusija napadne energetsku infrastrukturu. Moramo to da sprečimo. Kvalitetna protivvazdušna odbrana će napraviti veliku razliku.“

Post Views: 443

Originalni tekst