Količine mineralne vode koje su u toku jula prodate u Srbiji mere se milionima litara. Najveći proizvođač „Knjaz Miloš“ iz Aranđelovca zabeležio je rekordnu prodaju od 30 miliona litara, što je za 47 odsto više, nego julu prošle godine.
Rade Pribičević, direktor za korporativne odnose aranđelovačke kompanije za „Vesti“ objašnjava da je najveći deo od ove količine, čak 90 odsto prodat u Srbiji, dok je ostatak plasiran na tržišta Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije.
U „Knjazu“, ne kriju zadovoljstvo zbog dobrog plasmana, ali o ozbiljnom prodoru na strana tržišta još ne razmišljaju.
– Vodu „knjaz miloš“ možete kupiti i u Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj, ali samo u specijalizovanim prodavnicama. Prodaja flaširane vode, ukoliko niste svetski poznat brend se, jednostavno ne isplati na daljini od hiljadu kilometara – kaže Pribičević.
On ipak priznaje da je prodaja vode na domaćem tržištu isplativ posao, jer je potrošnja u stalnom porastu. Stanovnici Srbije sa popijenih 55 litara godišnje po glavi stanovnika dobri su kupci, a sva je prilika da će da će broj prodatih flaša biti sve veći.
Ilegalna punionica „hebe“
Kosovska policijska služba (KPS) saopštila je da je u selu Donje Stanovce, u opštini Vučitrn, otkrila ilegalnu punionicu mineralne vode „heba“.
„Jedinica protiv ekonomskog kriminala koja deluje u okviru glavne komande KPS-a je nakon višemesečne istrage otkrila mini ilegalnu fabriku za proizvodnju i distribuciju mineralne vode ‘Heba’ iz Bujanovca“, navodi se u saopštenju.
Po nalogu tužioca, jedna osoba koja je osumnjičena za neovlašćeno korišćenje trgovinske marke i prevaru kupaca je uhapšena i zadržana u pritvoru u Prištini.
Dejan Žanić, direktor za prodaju iz „Voda vrnjci“ iz Vrnjačke Banje, je takođe zadovoljan prodajom flaširane vode. Samo u prvih sedam meseci ova punionica je tržištu isporučila 51 milion litara, dok je u toku prošle godine prodala 68,7 miliona litara.
Kakvu korist od prodate mineralne vode ima država, koja je i originalni vlasnik izvorišta. Ako je suditi po trenutnoj situaciji, plaćanje naknade za eksploataciju svih voda, osim termalnih i onih koje se koriste za proizvodnju struje u nadležnosti je republičke Direkcije za vode, koja svake godine donosi uredbu za njihovo korišćenje.
Nikola Marjanović, direktor Direkcije ne krije da ima manjkavosti kod naplate u fabrikama mineralne vode. Neke punionice, uopšte ni ne uplaćuju obaveznu nadoknadu.
Prema odluci Vlade Srbije za litar prodate vode, punionice plaćaju jedan dinar.
Novac se, uglavnom ulaže u izgradnju vodoprivrednih objekata, koji su u nezavidnom stanju, što su potvrdio i nizak stepen zaštite u toku prošlogodišnjih poplava.
Proizvođači mineralnih voda smatraju da je „dinar po litru“ pozamašan iznos, dok Mića Martinović, sa Katedre za hidrogeologiju Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu tvrdi suprotno i ističe da je zarada zagarantovana.
– Pakovanje od litar i po mineralne vode u proseku košta 35 do 40 dinara, a za proizvodnju se potroši svega devet odsto od tih 35 do 40 dinara. Punjenje vode je bogomdani posao, tako da taj dinar ne kvari profit – kaže Martinović.
Fabrike kao pečurke
Na tržištu Srbije, punionica mineralnih voda ima na pretek. Pored „knjaz miloša“, „rose“, tu su „voda vrnjci“, „prolom voda“, „minakva“, „mivela“, „vitinka“, „voda voda“, „soko“, „duboka“, „raj voda“. Ovih dana u selu Korenita otvorena fabrika mineralne vode „tronoša“. Zanimljivo je da je ugovorni partner Srpska pravoslavna crkva, manastir Tronoša eparhije šabačke.
On smatra da bi naknada trebala da se plaća po overenim rezervama vode, kojima se služe fabrike mineralne vode.
– Tako se radi u svim normalnim državama. Prvo se ustanovi kolike su rezerve vode, na primer 50 litara u sekundi i izračuna se koliko vlasnik treba da plati za određeni rok – kaže dr Martinović.
Međutim, problem je što novi zakon o koncesijama, ističe dr Martinović, nije usvojen u skupštini, tako da će država popričekati da napuni kasu.
Da je punjenje flaširane vode, isplativ posao, pokazala je privatizacija fabrika mineralne vode. Danas na tržištu Srbije, postoji na desetine punionica, a gotovo sve su u privatnim rukama. Jedino bujanovačkoj „Hebi“ predstoji proces privatizacije.
Aleksandar Vlahović, bivši ministar za privredu i privatizaciju podseća da su sve fabrike mineralne vode privatizovane u prvim danima, nakon petooktobarskih promena 2000. godine.
Minealna kao komunalna
Punionice vode plaćaju sramotno nisku cenu za nadoknadu. Velike fabrike plaćaju tačno onoliko, koliko svaki građanin plaća za utrošak komunalne vode. Svako ko koristi prirodno bogatstvo mora da plati neku realnu koncesiju za to. I pritom da vodi računa da ne ostavlja posledice po prirodnu okolinu – kaže Vlahović.
četiri godine kasnije, usledila je dramatična bitka za većinsko vlasništvo nad „Knjaz Milošom“, gde je londonski investicioni fond „Balkan limitid“ bio uspešniji od proslavljenog košarkaškog asa Vlade Divca.
– Fabrike za punjenje vode su privatizovane po starom zakonu, u toku 2000. godine. Kasnije su radnici prodavali svoje akcije, tako da su primera radi deonice „Knjaz Miloša“ radnici prodali londonskom investicionom fondu „Balkan limitid“. Država nema veze sa tom prodajom, a jedina uloga države je što se obrukala, jer je podržavala jednog od kupaca. Inače privatizacija punionica je potpuno prirodan sled događaja. Svuda u svetu, ovakve vrste fabrika su u privatnom vlasništvu – kaže Vlahović.
Popularni „Knjaz Miloš“ sada je u vlasništvu investicionog fonda „Salford“, koji posluje u okviru „Denjub fuds grupe“ a najpoznatija svetska kompanija „Koka kola“ i „Koka kola HBC“ su stopostotne gazde „Vlasinke“, koja puni „rosu“, Beogradska industrija piva je proizvođač vode „Skadarlija“,čiji je paket akcija nedavno prodat litvansko švedskom investicionom fondu.
Iza Hrvatske
Godišnja potrošnja mineralne vode po stanovniku
ITALIJA 190 LITARA
NEMAčKA 110 LITARA
SLOVENIJA 70 LITARA
HRVATSKA 56 LITARA
SRBIJA 55 LITARA
(IZVOR – Udruženje proizvođača mineralnih voda Srbije)
