Da lepo može da se živi od mrtvačkih kovčega svakodnevno dokazuje Lozničanin Milivoje Nikolić (38) u afričkoj republici Bocvani, prebogatoj dijamantima, niklom, srebrom, ugljem, šalitrom…. U ovu zemlju Nikolić je došao iz Zimbabvea 1995. godine. Spustio se na jug u Gaborone, glavni grad Bocvane. Snalažljiv, kao i svi naši ljudi, kada silom prilika moraju da osmisle način egzistencije, Lozničanin je brzo „snimio“ situaciju u novoj sredini.
– Bocvana je u vrhu najzaraženijih sidom u Africi. Zvanični, lokalni, podaci kazuju da je od 1.600.000 stanovnika skoro 30 odsto pogođeno najvećom pošasti našeg vremena. Prema podacima iz Ujedinjenih nacija procenat je nešto niži. Međutim, stvari na terenu su izuzetno alarmantne, ide se i do 35-40 odsto! Najpesimističkije prognoze su da će sida do 2018. pokositi polovinu Bocvanjana! I, naravno, pošto se gotovo masovno umire, došao sam na ideju da krenem sa proizvodnjom mrtvačkih kovčega, kako bi se pokojnici dostojno sahranjivali – govori za „Vesti“ Milivoje Nikolić u velelepnoj upravnoj zgradi u centru Gaboronea, grada sa nešto više od 200.000 žitelja.
Krematorijum
Milivoje Nikolić je došao na još jednu dobru ideju i realizovao unosan posao.
– Na 200 kilometara od Gaboronea izgradili smo prvi krematorijum u Bocvani. Nastojimo da razbijemo uvreženi običaj da se sahrane obavljaju isključivo subotom.
Početak gradnje Nikolićeve imperije bio je u primitivnoj stolarskoj radionici oca njegove supruge Linet.
– Bio sam izuzetno iznenađen kako se posao brzo razvijao. Sada, pored mrtvačkih kovčega pružamo kompletne usluge za sahranu: opremu, ceremonijal ispraćaja pokojnika, prevoz kolima po izboru od standardnih do američkog „kadilaka“… Već imamo 16 filijala u zemlji u koje svakodnevno upućujemo krcate šlepere.
U izložbenom prostoru mogu se videti mrtvački kovčezi najrazličitijih modela.
– Pored veoma kvalitetnih naših proizvoda tu su i uvozni luksuzni iz SAD kakvi su se mogli videti u američkim filmovima, pa iz češke, potom veoma praktični i skromni iz Danske, ali i iz Kine, koja zbog svog običaja spaljivanja umrlih ima ogroman eksportni manevarski prostor za obaranje cena konkurenata. Pojedini kovčezi, zavisno od kvaliteta, kreću se od 14.000 do 20.000 bocvanskih pula, ili oko 1.400-2.000 evra. Mi pružamo priliku kupcima da, kroz osiguranje i otplate izaberu proizvod, koji im najviše odgovara. Naš kapacitet izrade je, čak, skroman, u odnosu na fabrike u SAD koje za dan izbace na tržište i preko 2.000 kovčega.
Pomaže sirotinju
– Verujem u Boga, slavim Sv. Nikolu, imam dvoje dece, Jovana i Zaru, često posećujem roditelje u Loznici, ne ponašam se bahato, pomažem onima kojima je to neophodno – ističe i Milivoje Nikolić, nesuđeni košarkaš.
Za jedan od glavnih uzroka širenja side u Bocvani, i ne samo u ovoj afričkoj zemlji, Nikolić daje objašnjenje.
– U ovoj zemlji ima na desetine plemena na preko 600.000 kvadratnih kilometara površine. Svima, tu mislim na crnačku populaciju koja je nasledila Bušmane i Bantu i postala nezavisna od britanskog uticaja kao protektorata 1966, vera zabranjuje upotrebu kondoma. Tako nešto širom otvara vrata sidi, a posledice su katastrofalne.
Oko 400 Srba, koji slobodno ulaze u Bocvanu jer im nisu potrebne vize, za Milivoja Nikolića kažu da je jedan od najbogatijih ljudi, prepoznatljiv u najvišim krugovima države, koju vodi predsednik Festus Mogae.
– Imao sam „nos“ i sreću da počnem ovaj posao na pravom mestu u pravo vreme! Izgleda da su tu proradili i geni, sklonost ka stolariji jer su mi se i otac i deda bavili ovim zanatom. Nikolićeva familija u Bocvani živi prema odgovarajućem standardu, u raskošnoj hacijendi sa bazenom i terenom za golf kojim se Milivoje bavi radi relaksacije u društvu prijatelja.
