Javnost u Srbiji, nedavno se silno zabavila naslovnicom jednog beogradskog nedeljnika, na kojoj su prikazane fotografije premijera Vojislava Koštunice i jednog od njegovih pulena iz Demokratske stranke Srbije, ministra policije Dragana Jočića na različitim događajima, ali u potpuno identičnim pozama.
Ne samo da podseća frizurom, već prvi policajac pravi iste pokrete, mimiku lica‚ kao i svoj lider, pa je po ko zna koji put podsetio da je Srbija odavno postala zemlja političkih klonova.
Jočić je jedan od mnogih, koji svesno ili nesvesno oponaša partijskog vođu. DSS-ov spisak imitatora je prilično dug. U vrhu je i ministar energetike Aleksandar Popović, koji je vešto prekopirao premijerovo usporeno izlaganje, sa dramskim pauzama, kojima je Koštunica vičan. Vrlo vešti plagijatori su sekretar Vlade Dejan Mihajlov i savetnik premijera Srđan đurić, koji tonski fantastično imitira šefa, a stepen uživljavanja u lik i delo lidera, ide do te mere da podseća na identifikaciju mališana sa junacima popularnih „crtaća“.
Isti Sloba
Uskakanje u „tuđu kožu“ bilo je svojstveno gomili funkcionera SPS-a koji su se prosto utrkivali ko će bolje da oponaša neprikosnovenog partijskog predsednika i tadašnjeg predsednika Srbije, a potom i Jugoslavije, Slobodana Miloševića. Ipak, najubedljiviji je bio sada pokojni poslanik socijalista sa Kosova Živorad Igić. NJegova boja glasa i akcenat bili su toliko identični Miloševićevom da ni visoki funkcioneri stranke na osnovu tona nisu mogli da ih razlikuju.
Masovna pojava političkih klonova, prema rečima sociologa Stjepana Gredelja, proizilazi iz shvatanja politike, izgrađene na principu neprikosnovenosti vođe u Srbiji.
– Partijski kadrovi oponašanje lidera ne glume. Teško je to raditi, pošto se gluma uči četiri godine na fakultetu. NJihovo imitiranje je spontano, a vremenom prerasta u manir – objašnjava Gredelj.
Škola za podmladak
Da li da bi što više sličili vrhu partije ili da bi nešto naučili, tek DSS je otvorio i školu za mlade lidere u kojoj će se podmladak stranke učiti od predsednika stranke i premijera Vojislava Koštunice i vrha DSS-a koji je visoko pozicioniran u vladi, za simboličnih 12,5 evra, koliko bi najviše mogla da košta ova obuka.
Pored Koštunice, predavači će biti ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, savetnik premijera za socijalna pitanja Slobodan Lalović i budući ambasador Srbije u Rimu Vladeta Janković.
Da je kopiranje boljka, koja ide u korak sa promenom stranke, pokazao je i bivši ministar obrazovanja Slobodan Vuksanović. Kao portparol DS kasnih 90-ih je „skinuo“, mimike energičnog Zorana đinđića, da bi posle razlaza i političkih eksperimenata utopio svoj minorni NDS u DSS i nastup transformisao u Koštuničin. Bivši ministar rada Slobodan Lalović, danas savetnik premijera, nije osetio da je prelazeći iz „kaputa“ Nebojše čovića u okrilje Koštunice, počeo da govori isto kao novi politički gazda.
Direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Interaktiv risrč“ Miroslav Šutić smatra da je biti kopija vođe, proizvod činjenice da se partije ponašaju kao sekte, pa fascinacija ulaskom u epicentar moći, stvara osećaj pripadnosti krugu povlašćenih, a kako kaže, samim tim vuče ka oponašanju prvog među njima.
– Pojedinac se utapa i gubi identitet. To je pokušao da izbegne ustrojstvom partije kao kompanije Zoran đinđić, ali je to stalo njegovom smrću i pretvorilo se u suprotnost u kojem svi oponašajući lidera liče jedni na druge – objašnjava Šutić.
Preteča političke mimikrije su socijalisti koji su se od ustoličenja Slobodana Miloševića utrkivali ko će više ličiti na Slobu. Nakon njegovog pada 2000. deo jezgra, nastavio, prema onoj „i posle Slobe, Sloba“, a najverniji je bio Ivica Dačić koji je partijski tron i preuzeo oštrom Miloševićevom retorikom. Onda se manuo imitiranja pokojnog vođe i krenuo od promene frizure, priznajući da hoće da prestane da liči na vođu.
– Neću da me zezaju da mi je frizura kao Slobina i da ga imitiram u ovom ili onom. Sedamnaest godina nosim istu frizuru i šišam se kod istog frizera. Pa ne može više tako – poentirao je ni malo originalni Dačić. Nije teško zapaziti, da je frizuru „a la Milošević“ zamenio istom koju ima njegova desna ruka, Dušan Bajatović.
Psiholog Vera Marković kaže da je imitacija vođa, posledica ulaska u parlament mahom ljudi bez profesije. Oni su, dodaje, bez profesionalne i političke karijere, pa i političkog identiteta, koji pozajmljuju od vođe.
