Posle odlaska Vojislava Šešelja u Hag, rukovođenje radikalima palo je na pleća zamenika predsednika Tomislava Nikolića i generalnog sekretara Aleksandra Vučića. Ili je Nikolića teško imitirati ili je Vučić lakši za to, tek radikali rado oponašaju „malog od palube“ koji pekao politički zanat uz Šešelja, vešto skidajući čak i njegov akcenat. Među Vučićevim klonovima prednjači njegov zamenik i poslanik Nebojša Stefanović, koji osim pozajmljenog glasa rado nosi i ista odela. Ne zaostaje ni Nemanja Šarović, a mimikrija ide do te mere da su kadrovici počeli da se kunu u nežno roze košulje, omiljeni deo Vučićeve garderobe.
Sociolog Stjepan Gredelj objašnjava da je stranačka disciplina na neki način uticala na jednoličnost današnjih političara za koje se jasno vidi u kom su se stranačkom leglu „ispilili“.
– SRS je u parlament uveo jednoobrazno oblačenje svojih poslanika u identičnim majicama sa likom lidera koji izgledaju kao štancovani – ukazuje Gredelj na moguću inicijaciju političkog kloniranja u SRS-u.
Samostalci ne prolaze
Samosvojnost nekih političara donosi im atribut neomiljenih u partijskom jatu. Najizrazitiji primer je funkcioner SRS-a Maja Gojković koja je izborom za gradonačelnicu Novog Sada promenila imidž i retoriku stranke, što je okarakterisano kao skretanje s „pravog“ kursa. Šuška se da je i Srđan Milivojević, nekadašnji otporaš, danas poslanik DS-a, stao na žulj mnogim partijskim kolegama jer i dalje gaji autentični imidž i javni nastup, pa iskače iz partijskih stavova.
To, kaže Šutić, pokazuje da je biti slobodan pojedinac u srpskoj politici danas veliki rizik, pa kako ističe, većina ima jaku potrebu da se pokrije kolektivnim, jer se bolje osećaju utopljeni u partijsko „stado“.
Šešelja je izuzetno dobro preslikala poslanica SRS-a Nataša Jovanović koja je pred kraj vladavine DOS-a tako reći identično ponovila u parlamentu scenu „zalivanja bokalom“. Kao što je lider radikala u prošloj deceniji „okupao“ tadašnjeg predsednika Savezne skupštine Radomana Božovića, ona je mnogo kasnije pljusnula vodom posred lica, predsednicu srpske Skupštine Natašu Mićić.
Jovanovićeva, kao i ostale poslanice radikala i socijalista, smatra psiholog Vera Marković, u sebi nosi patrijarhalnu podelu na muška i ženska zanimanja.
– Preuzimanjem poslaničkog poziva, dugo tretiranog kao muški, Jovanovićeva se, umesto da u funkciju ugradi ženski identitet, njega odrekla, uzimajući muški model ponašanja i reagovanje silom, umesto argumentima – objašnjava Marković.
Senić na muci
Među onima koji su menjali stranke i ušli u period akomodacije na novu partiju najizraženiji primer je Vlajko Senić. „Mladi lav“ Srpskog pokreta obnove i Vuka Draškovića je posle kraha svoje stranke prešao u tabor G17 plus, a kako mu još ne polazi za rukom da u nastupu liči na novog šefa Mlađana Dinkića, neprestano ponavlja rečenicu „mi iz G17 plus“ ne bi li uverio i sebe i građane da njegovo pojavljivanje u javnosti treba da nosi asocijaciju na ekspertsku stranku. Za razliku od Senića, zamenica gradonačelnika Radmila Hrustanović i bivši ministar obrazovanja Gašo Knežević su prelaskom iz Građanskog saveza u DS odmah počeli da oponašaju demokrate Borisa Tadića.
Na srpskoj sceni ima i neverovatnih falsifikata originala, a vrlo su prisutne i kopije verodostojnih kopija.
Velimir Ilić, lider Nove Srbije, koji je sebe nazvao srpskim domaćinom, pokazao se kao nimalo autentičan pre četiri godine kada je sedajući u ministarsku fotelju, preuzeo urbanu frizuru direktora RTS-a Aleksandra Tijanića. Dovitljivi čačanin je to objasnio zamenom frizerki, jer kada je dugogodišnja otišla na trudničko bolovanje, nova je odlučila da ga radikalno promeni. Ali, ne i originalno.
To preslikavanje je, kaže direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Interaktiv riserč“ Miroslav Šutić ukazuje posledica života političara pod „zlatnim zvonom“, bez dodira sa stvarnošću.
– Tako se beskonačno u Srbiji ponavlja komunistički model podaništva i odricanja od sebe i to se radi šablonski. To je već sistemska falinka – kaže Šutić i ukazuje da na sadašnjoj sceni Srbije nema političara sa kapacitetom, odnosno onih koji mogu da iz kratkih pantalona uskoče u državničke.
Nekadašnji lider G17 plus Miroljub Labus je u G17 plus uneo nastup iz svog bivšeg DS-a, gde je proveo godine, pa ne samo da su on i sadašnji predsednik ekspertske stranke Mlađan Dinkić, ličili u nastupima jedan drugom „kao jaje jajetu“, već su obojica bili i nalik demokratama Zorana đinđića.
