Austrija
Srbi u Becu proslavili su juce veliki crkveni praznik – Božic. Veliki broj vernika prisustvovao je u nedelju uvece služenju bdenija uoci Božica u hramovima Srpske pravoslavne crkve.
Nekoliko hiljada vernika prošlo je tokom veceri kroz prostorije hrama Svetog Save u 3. beckom okrugu i Srpske pravoslavne crkve u 17. okrugu.
U 17. beckom okrugu, zbog velike gužve, za saobracaj bila je cak i zatvorena ulica u kojoj se nalazi srpska pravoslavna crkva.
Službom bdenija, na Badnje vece, ide se u susret satu Hristovog rodenja koje se smatra najradosnijim dogadajem za hrišcanski svet.
Nakon bdenija vernicima su podeljeni osveceni badnjaci, a u nastavku sveštenici su proslavili Badnje vece u crkvenim prostorijama zajedno sa Srbima koji žive u glavnom gradu Austrije.
Juce na sam dan Božica u hramovima Srpske pravoslavne crkve u Austriji služena je praznicna sveta liturgija, prilikom koje je procitana Božicna poslanica patrijarha srpskog Pavla.
Potom, oni koji su bili u mogucnosti da uzmu slobodan dan, otišli su kuci na božicni rucak.
Najvecu radost deci, prilikom svecanog rucka, pricinilo je lomljenje cesnice, koja su se nadala da ce se baš u njihovom parcetu naci novcic.
Nemacka
Nedeljno predbožicno vece u berlinskoj cetvrti Veding bilo je zasigurno najživlje i najsvecanije oko pravoslavnog Hrama svetog Save i u samoj crkvi.
Nekoliko hiljada naših ljudi došlo je ovde na Badnje vece, tiskalo se u dupke punom hramu, kupovalo i palilo svece, nabavljalo badnjake na platou ispred crkve. Veliki hrišcanski praznik dozvao je i one koji tokom godine nisu najredovniji u negovanju svog pravoslavnog duhovnog porekla i ubedenja.
Medu prisutnima je bilo bar tri cetvrtine mladih.
Gosti iz Cernobilja
Dragi gosti Srba u Berlinu i njihove crkve bila su i deca iz Cernobilja.
Po tradiciji, njih tridesetak je i ove godine za pravoslavni Božic došlo u Berlin. Nisu propustili priliku da sa svojom slovenskom bracom prisustvuju Svetoj liturgiji, ispovede se i priceste ispod badnjaka.
Za njih je to vece pred praznik Hristovog rodenja i ovoga puta bilo nešto posebno, dragocena svecanost koja se može doživeti jedino u svojoj crkvi i medu svojim narodom, snažna i istinska veza sa verom svojih predaka.
Hram svetog Save u Berlinu bio je posebno svecan na sam dan Božica. Sveta liturgija i mudra Božicna poslanica NJegove svetosti patrijarha srpskog Pavla oznacili su vrhunac i ovogodišnjeg slavlja rodenja Hristovog.
Veliki broj naših ljudi u Berlinu došao je u svoj hram da bi prisustvovao Božjoj službi i potom u Crkvenom domu bio na slavlju u cast Božica. Bio je tu i ambasador SRJ u Nemackoj Milovan Božinovic.
Takvo Badnje vece, medu Srbima u Hanoveru nije videno od onog istorijskog Vidovdana 1957. kada je srpska pravoslavna parohija utemeljena! U hram Svetoga Save nisu došli samo vernici – pravoslavni Srbi. U srpsku bogomolju, koja zajedno sa grckom Svetom kucom, tik uz naš hram, sacinjava Pravoslavni centar u ovom severnonemackom gradu, naprosto su se slile mase ljudi dobre volje, a na jutarnjoj službi, koju je služio otac Milan, bio je primetan veci broj pravoslavaca iz Rusije, Rumunije, Bugarske, Ukrajine i daleke Eritreje.
Ako je sveti Luka u Jevandelju kazao – „Slava na visini Bogu a na Zemlji mir, i medu ljudima dobra volja“ – onda su Srbi u Hanoveru svojim masovnim dolaskom, i prihvatajuci sve one koji su došli da sa njima proslave Hristovo rodenje, pokazali da su vecnu poruku svetoga Luke dobro razumeli.
A tu veliku poruku najbolje su ilustrovali upravo mališani ciji su andeoski glasici u odlicnom scenskom prikazu zvonko ispunili kupolu srpskog hrama u kojem su proslavljali rodenje Hrista.
Proslavu praznika, sa galerije hrama, ukrasio je crkveni hor „Sveti Simeon Mirotocivi“, kojim je dirigovala mr Kristina Šibenik.
Oni koji nisu imali srece da mesto nadu u pretesnoj bogomolji, službu su pratili na monitorima, koje je za ovu izuzetnu svecanost montirao Radiša Stankovic.
Posle Službe Božje, zapaljen je badnjak, kojeg je u pratnji oca Milana doneo badnjacar Stanislav Krstic.
Docekao ih je i „za bericetnu godinu i dobru volju“ žitom zasuo domacin kuce, predsednik Crkvene opštine inž. Zoran Velickovic.
Bila je to izuzetna radost za mališane, a svetle iskre badnjaka kao da su širom planete odnele poruke mira i dobre volje.
Pravoslavni vernici u Minhenu proslavili su Badnje vece u dobrom raspoloženju uz kuvano vino, „šumadijski caj“, pucnjavu i pravi vatromet.
Prostor oko Hrama Sv. Jovana Vladimira i Pravoslavnog kulturnog centra bio je pretesan za sve one koji su te veceri došli da prisustvuju vecernjem bogosluženju, kupe badnjak i susretnu se sa prijateljima i poznanicima. Masa sveta tiskala se po hladnom vremenu, a zagrevala se uz kuvano vino i „šumadijski caj“.
Cestitke za dobro zdravlje i srecu razmenjivane su na svakom koraku a sve to „potvrdivano“ zdravicama. Tako je Miodrag Stajkovic iz Žitorade nazdravio Milenku Stankovicu iz Danilovgrada. Bile su tu i njihove supruge Slavica i Stana.
Božicna liturgija
U hramu Sv. Jovana Vladimira svetu Božicnu liturgiju u ponedeljak ujutro pred malim brojem vernika služili su sveštenici Slobodan Milunovic i Vidoslav Vujasin, uz sasluženje dakona Zorana Andrica i Bratislava Božovica.
Liturgiju je pevala grupa clanova Crkvenog hora na celu sa dirigentom Vladimirom Milosavljevicem. S obzirom da je na Božic radni dan, na Božicnoj liturgiji bilo je malo našeg sveta.
– Mi i ovom zdravicom potvrdujemo da nema podele izmedu Srba i Crnogoraca i da cemo i dalje živeti zajedno. U naše dve porodice je pravo trojstvo, ima nas iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske i svi se dobro slažemo – kažu dobro raspoloženi nazdravljajuci vrucom rakijom.
Posle vecernje službe, koju su služili sveštenici Slobodan Milunovic i Vidoslav Vujasin i dakon Bratislav Božovic, narod se preselio u dvorište hrama. Vrhunac dobrog raspoloženja ove veceri bilo je loženje badnjaka.
Nebo iznad hrama u Novom Perlahu parali su pucnji petardi i osvetljavao pravi vatromet iako su sveštenici upozoravali da je to zabranjeno. Na tome su insistirali i prisutni nemacki policajci, ali su ipak bili tolerantni prema nacinu na koji su pravoslavci slavili dolazak svog Božica.
Senku na ovo vece bacila je cinjenica da je u dva navrata neko bacio suzavac medu narod što je izazvalo pometnju, ali srecom ozbiljnijih posledica nije bilo. Prvi put se to dogodilo na stepenicama koje vode u podrum hrama, a drugi put u dvorištu ispred hrama.
Sveštenik Slobodan Milunovic to ocenjuje kao delo onih koji ili nisu svesni šta cine ili su zlonamerni, a za ponašanje nemacke policije kaže da su „bili tolerantniji nego mi“.
Unutar jednog od brojnih tipicno berlinskih ekonomskih dvorišta okruženih radionicama i garažama, zatekli smo u nedelju grupu naših zemljaka na jednom sasvim obicnom predbožicnom zadatku svakog srpskog domacina.
Na majstorski izradenom metalnom postolju okretali su dva ražnja na kojima su se vec „rumenile“ božicne pecenice. Prasici poslati iz zavicaja vešto su pripremani u srcu berlinske cetvrti Moabit za praznicnu trpezu.
Jezdimir Jezda Petrovic nadgledao je rad trojice svojih mladih pomocnika: Saše Dobrica, Gorana Jovešica i Zorana Petrovica koji su se svojski trudili da ne omanu na tom važnom zadatku. Supruge i decica bodrili su ucesnike ovog poduhvata uobicajenog za Šumadiju, ali ne i za Berlin.
– Vec sedam godina ja ovako pecem prasice na ovoj spravi koju sam licno zamislio i svojim rukama napravio u firmi gde sam radio. Nemci nam nisu dozvolili da to radimo negde u predgradu, pa je ovaj moj majstorski ražanj odgovor na tu zabranu – kaže Jezda.
Pred sam kraj višecasovnog posla, podelio je poklone deci svojih drugara i zemljaka. Stefan i Petar Petrovic se raduju cokoladnim figurama Deda Mrazu dobijenim od cika Jezde.
– Ja nemam svoje dece, ali zato mnogo volim i darujem desetoro dece svojih prijatelja – kaže on.
Peceni prasici su sacekali praznicni rucak, ražanj je razmontiran i spakovan za iducu priliku, a junaci ove male berlinske price krenuli su svako svojoj kuci da bi na Badnje vece svi stigli na vreme u crkvu.
Holandija
Što pokraj svojih ognjišta, a što u pravoslavnim hramovima širom Holandije, Srbi su na izuzetno svecan i tradicionalan nacin obeležili najradosniji hrišcanski praznik – Roždestvo Hristovo – Božic.
Badnje vece okupilo je u crkvama u Najmegenu, Emenu, Amsterdamu i Roterdamu rekordno veliki broj vernika, a ispred ulaza se stajalo u redu, ne bi li se došlo do badnjaka i slame. U srpskoj pravoslavnoj crkvi Rodenja presvete Bogorodice u Emenu služena je ponocna liturgija.
Preko šest stotina Srba, od cega veliki broj dece i omladine, ucestvovalo je u službi u srpskoj pravoslavnoj parohiji Svete trojice u Roterdamu, koju je na Badnje vece bogoslužio protojerej Velizar Rakic. Da obeleže radosni verski praznik došli su naši zemljaci iz svih krajeva Holandije, a napolju je primeceno i nekoliko vozila iz Republike Srpske. Uz tradicionalno unošenje i osvecenje badnjaka, pred crkvom je po završetku službe tradicionalno služena vruca rakija.
Nešto manji broj pravoslavnih vernika nego prethodne veceri, ali ne i manje svecano, ucestvovao je u svetoj liturgiji povodom Hristovog rodenja. Božicnu liturgiju u srpskoj pravoslavnoj crkvi Rodenja presvete Bogorodice služio je otac Dragoljub Jojic iz Nemacke, u amsterdamskoj parohiji „Svetog Nikole“ služio je protojerej Velizar Rakic, a Božje poruke velikom broju pravoslavnih vernika u roterdamskoj parohiji Svete trojice preneo je protojerej Vojislav Bilbija.
Francuska
Reka naših ljudi slivala se prema pariskom sabornom hramu Sveti Sava, da bi u prohladno Badnje vece 6. januara u dugom redu na hiljade vernika strpljivo cekalo na ulazak u crkvu, gde su palili svece, darivali ikone, uzimali badnjake (Kolo srpskih sestara, predvodeno Natom, Jelom i Rosom povezalo je 5.500 snopica), a potom se pozdravljali sa sunarodnicima, a i poneku vrucu rakiju popili.
Vecernja služba, osvecenje badnjaka i deljenje prigodnih poklona simbolizovalo je vitlejemsku pecinu, pa su na to mesto došle sve naše generacije kako bi podelile srecu zbog rodenja Hrista Bogomladenca.
Ponašali smo se kako treba: postili smo, veceracemo prebranac sa ribom, suvo voce, najavio se i Božic-Bata sa poklonima. Sutra, na božicnom rucku, porodicno okupljeni veselicemo se uz bogatu trpezu sa svinjskom pecenicom i cesnicom, dok pogledom miluje unuka Antonia, govori baka Natalija Stankovic iz Romanvila.
Dan porodice
Cestitajuci svetle praznike Hristovog rodenja, ali i blagoslovenu Novu 2002. godinu, vladika Luka je u svojoj besedi zaželeo vernicima svako dobro od Bogomladenca Hrista i napredak u životu i veri:
Božic je dan porodice i ognjišta, nebeski dar i dan našeg darivanja. Cuvajte svetinju braka i porodice, negujte porodicni duh ljubavi i sve lepe obicaje ovog praznika, da se ne izgubite i ne nestanete u moru lažnih vrednosti. Ne zaboravite na one koji od vas ocekuju pomoc, a koji su ostali bez roditelja ili su bolesni, samohrani, ne zaboravite na svoj narod u otadžbini koji je nedužan stradao i još strada. Podelite i sa njima radost praznika.
Naravno, sve je posno na Badnji dan – uglas dodaju penzionerke Rada i LJubica iz Krnjeva.
A, ja pravila pitu sa višnjama. Ispekla je, narasla, porumenela, ko sa izložbe, pa velim: „Hajde da je probam“. A, ono, umesto šecera stavila sam so – kroz smeh prijavljuje Rosa Žuža.
Porodica Jovanovic: Zoran, malecka Nikolina, Danijela i Joca su se iz okoline Svilajnca preselili u Bondi, a ovako praznik najavljuju:
– Veceras posna riba, pirinac sa morskim plodovima, krompir salata, a sutra, na Božic, sve vruce i jedi dok ne pukneš!
Tu je i Dragana Savic. Na poziv prijateljice LJilje, iz Zemuna je došla da u Parizu proslavi Božic. Vidi se – mnogo joj je lepo. Nedaleko od njih svi naši pariski sportisti. Badnjak niko nije propustio.
A tek kako je bilo veselo na Božic! Gorelo je na hiljade sveca, cestitalo se sa „Hristos se rodi“, „Vaistinu se rodi“. Hor „Sv. Simeun Mirotocivi“ pod vodstvom dakonise Nane Skiladze pevao je kao slavuj, a bogoslužili su episkop Luka, protojerej stavrofor i starešina hrama Nikola, pariski paroh Jovan, jeromonah Kliment, dakoni Georgije i Željko, ipodakoni Igor i Goran, te cteci i pojci. Nadovezivali su se sv. liturgija, pricešce, božicna poruka NJegove svetosti patrijarha Pavla i beseda vladike Luke, a medu slavljenicima bio je i knez Aleksandar (Pavla) Karadordevic.
Iz svega videnog, zakljucuje se da je Pariz još jedanput nezaboravno proslavio Hristovo rodenje. Na sve strane odjekivalo je: „Mir Božji, Hristos se rodi. Vaistinu se rodi!“
Svajcarska
Povodom Božica desetine hiljada naših ljudi širom Švajcarske na tradicionalni nacin ispekli su na ražnju pecenice i tako u Alpima nastavili tradiciju svojih pradedova u zavicaju.
Da veselje bude vece i price raznovrsnije, Srbi su se „udruživali“ u grupe gde se peklo i po 30 pecenica, a pored škripe ražnja uživalo se u izobilju drugih jela i „ljute“ šljive iz: Raške, Kraljeva, Brckog, Romanije, Ozrena, Vršca, Berana, Nikšica, Prizrena….
Momo Skopljak i Boro Lazarevic, koji su zbog rata napustili rodna mesta Ilijaš i Turbe, uspeli su da nabave po komad bukovine i grabovine da bi, kako rekoše, pecenica dobila lepši ukus.
Projarom sa Romanije i kajmakom iz Vrnjacke Banje Toma Zoranovic i Novica Jevtic pocastili su drugare: Deblju, Boška, Miloša i Branka, a oni su njima ponudili posni pasulj, turšije od jubuka iz Kraljeva.
Naše obicaje pozdravili su i mnogi domacini i stranci koji bi zastali i porazgovarali o pravoslavnim obicajima i popili rakiju, uz obavezno: „Šlivovica štark“ (jaka).
Mnogi naši ljudi su pecenice nabavili i u našim prodavnicima, pre svega oni oni koji nisu imali „hrabrosti“ da na minus deset stepeni sami okrecu ražanj.
Australija
Prepuni parkinzi, zakrcene ulice i mnoštvo dece bili su slika koju smo zaticali u krugu sve tri srpske pravoslavne crkve u Brizbejnu. Preko 500 parohijana u svakoj prisustvovali su službama na Badnje vece, a svako je u rukama odneo bar grancicu osvecenog badnjaka i slame za Božic.
U crkvi u Ros ulici službu je po nesnosno sparnom predvecerju služio sveštenik Jovan Cvetic, a najmladi su s nestrpljenjem docekali poklone koje im je crkva darovala.
U Vajkolu, deca su poklonila predstavu posetiocima o rodenju Isusa Hrista i za to bila dodatno nagradena dugotrajnim aplauzom.
U Volcer stritu, takode, crkva je bila pretesna da primi sve one koji su želeli da prisustvuju službi.
Po obicaju, parohijani su se razišli pre ponoci, a svecana atmosfera je prenesena za praznik Hristovog rodenja u domove, gde se u krugu porodice Božic i proslavlja.
Sve pravoslavne parohije u Melburnu svecano i tradicionalno su obeležile Badnje vece. Ni vrelina letnjeg dana sa 35 stepeni Celzijusa nije sprecila veliki broj srpskih pravoslavnih vernika da se okupe u nedelju uvece u svim srpskim pravoslavnim hramovima u Melburnu.
Reke ljudi ispunile su hramove u Bransviku, Sent Albansu, Kizborou, Grinzborou, Rok Benku, Frenkstonu i DŽilongu. Vernici su, kako se to obicava, nakon bogosluženja strpljivo u redu cekali na svoju grancicu badnjaka, koja ce im sledece godine cuvati mir i dobru srecu u porodici. Deljenju badnjaka prethodilo je vecernje i lomljenje badnjackog kolaca, a u nekim hramovima je nakon deljenja grancica organizovana i – ponocna liturgija.
– Svim parohijanima crkve Svetog Save u Grinzborou, kao i svim Srbima cestitam praznik Hristovog rodenja, moleci se Bogu i Božicu da nam podari mir. Ne obicni mir, nego mir Božji, koji se ne može recima iskazati. Najveci naš podvig jeste zadobijanje unutrašnjeg mira i spokoja. Kako ga zadobiti, pitanje je koje nas sve zaokupljuje. Jedan od odgovora na ovo pitanje u ovim praznicnim danima jeste da proslavljamo rodenje Hristovo i da se mirimo medu sobom. Zato danas neka je slava Bogu na visinama, neka je mir medu ljudima i neka je dobra volja. Mir Božji, Hristos se rodi!“ – porucio je otac Dragomir Šipovac srpskim pravoslavnim vernicima.
Svecano i u prisutvu nikad veceg broja vernika proslavljen je Badnji dan u Pertu. Hramovi SPC bili su pretesni da prime sve vernike.
Proslava Badnjeg dana u Pertu zapocela je služenjem jutarnje svete liturgije u hramovima Svetog Save i Svete trojice, gde je održano i vecernje bdenje. U prvom hramu službu je vodio prota Petar Radoš uz sasluženje oca LJube Kudrica. Nekoliko stotina vernika željno je išcekivalo svecani trenutak podele badnjaka. Posle osvecenja badnjaka vernicima se obratio i sam prota Radoš zahvalivši se svima koji su došli da zajedno proslave Badnji dan. On je podsetio sve okupljenje da je ovo njemu posebno svecan dan jer je sa svojim parohijanima u Australiji po pedeseti put obeležio Badnji dan.
Okupljenima je uputila praznicne cestitke i novoizabrana predsednica crkveno-školske opštine „Vuk Stefanovic Karadžic“ Angelina Lukic prenoseci najiskrenije želje povodom Badnjeg dana i Božica.
Svecano je bilo i u drugom pertskom hramu Svete trojice gde je pred nekoliko stotina vernika služio prota Milorad Soaktar. Posle podele badnjaka u oba hrama se služila vruca srpska kuvana rakija i posna vecera, a mnogobrojni vernici su uživali i posebno za ovu priliku priredenom muzickom programu.
