KO JE VLASNIK SEDAM MILIONA NEMA?KIH MARAKA?
Otvoreno pismo g. Živadinu Jovanovi?u, bivšem ministru spoljnih poslova SRJ, i ostalim ?lanovima bivšeg Saveta Dijaspore
Poštovani gospodine Jovanovi?u,
Kao što vam je poznato, poslednjih nedelja u jugoslovenskoj i evropskoj štampi objavljeni su ?lanci o Fondu Saveta dijaspore, koji je, pre samo oko godinu dana, raspolagao sa 12, a danas ima sedam miliona nema?kih maraka. Dakle, od novca, koji predstavlja samo jedan deo skupljenih sredstava za pomo? otadžbini, od naših gra?ana koji žive van granica svoje matice, potrošili ste preko ?etiri miliona nema?kih maraka.
Dnevni list «Vesti», koji se uglavnom obra?a dijaspori, u ?lanku od 26.09.2001. godine, piše da je «Nadzorni odbor Fonda dijaspore, krajem septembra ove godine, o tom novcu obavestio Odsek za dijasporu pri Saveznom ministarstvu spoljniuh poslova SRJ». To je, kao što je poznato, u?injeno tek posle više puta ponovljenog insistiranja g. Milana Kljavi?a, sadašnjeg pomo?nika ministra spoljnih poslova. Nadzorni odbor je u svom izveštaju naveo, tako?e, da je finansijsko poslovanje Fonda „obavljeno u duhu propisa i saglasno odlukama – zaklju?cima Sabora dijaspore iz 1999. i 2000. godine, koji su legitimni predstavnici vlasnika ovih sredstava”.
Kao predsednik Srpskog saveza Švedske, jedne od ?elnih srpskih organizacija u ovoj zemlji, i u?esnik Sabora 1999. godine, što po Vašoj formulaciji zna?i i legitimni predstavnik vlasnika tih sredstava, želeo bih da skrenem pažnju na nekoliko nelogi?nih i neprihvatljivih ?injenica navedenih u ovom izveštaju, i da upitam: Kako je mogu?e da novcem, koji je dijaspora skupila za pomo? zemlji, ve? više od godinu dana ne raspolažu predstavnici legitimne savezne Vlade, i, umesto da se ta sredstva koriste za ono za šta su namenjena, ona stoje na ra?unu ?iji ste potpisnik i dalje Vi, g. Jovanovi?u?
?lanom 22 Statuta tog Fonda, koji je postao važe?i ve? dan posle završenog Sabora, a da na Saboru nije donšena odluka o njegovom osnivanju, odnosno od 10. avgusta 1999, propisano je slede?e: »U slu?aju prestanka rada Fonda, imovina Fonda se ustupa organima Savezne Republike Jugoslavije, koje ozna?i Savet dijaspore u svojoj odluci o prestanku rada Fonda.« Zašto niste (isto tako brzo) sazvali sastanak Saveta dan posle promene vlade i proglasili prestanak rada Fonda? Za mnoge od nas, tako?e je neshvatljivo (a za mnoge od vas možda korisno) da je ovako formulisanim Statutom nekolicina uzela sebi za pravo da odlu?uje kojem ?e te »organu« Savezne Republike Jugoslavije predati imovinu Fonda?! Nadalje, u ?lanu 21 smišljeno je da: »odluku o prestanku rada Fonda donosi Savet i da je ista punovažna ako sednici Saveta prisustvuje najmanje dve tre?ine njegovih ?lanova i ako se za nju izjasnilo više od polovine prisutnih«. Gospodine Jovanovi?u, da li je Vaš Savet posle politi?kih promena od 5. oktobra 2000. imao jedan jedini sastanak na kome je prisustvovalo više od dve tre?ine ?lanova? Ako je održan takav sastanak, zašto tada niste konstatovali da više ne raspolažete legitimitetom, koji ste do tada imali, kao što je to na kraju bio prisiljen da u?ini gospodin Miloševi??
Iz kojih razloga ve? više od godinu dana niste doneli odluku o prestanku rada Fonda dijaspore i prebacili sredstva tamo gde im je i mesto? Ili vi, koji danas niste legalni predstavnici matice (a jedan deo i Dijaspore), smatrate da u nedogled možete zadržite preostalih sedam miliona maraka i vi odlu?ivati o upotrebi tog novca, kao i o ispravnosti trošenja ?etiri miliona nema?kih maraka? Kao jedan, od mnogih, legitimnih predstavnika vlasnika sredstava koja se nalaze na tom ra?unu, smatram da to ne možete ?initi, iz više razloga. Primera radi, Vaš Savet nije Savet dijaspore (zvani?no ime mu je ”Savet Sabora Dijaspore”) i osnovan je na Saboru 1999. Pre održavanja Sabora odgovorio sam negativno na pitanja službenika SMIP-a da li želim da u?em u Savet, ?ije se osnivanje pripremalo.
Ve? tada, u mom izlaganju prvog dana rada Sabora, javno sam konstatovao da se taj Sabor ne može okarakterisati kao ”suret matice i dijaspore” jer na njemu, sem pojedinih ?lanova vlade i jedne vladaju?e stranke, nije bio prisutan ni jedan predstavnik neke opozicione partije. Opširniji deo tog govora, i drugih izjava, u kome sam podvukao da je i opozicija ”deo, i to veliki, našeg naroda u otadžbini”, pisale su ”Vesti”, u broju od 12 avgusta 1999, u ?lanku pod imenom: ”Režim režirao tok Sabora”.
Vi ste tada bili ministar vlade koja je došla na vlast voljom bira?a. Ali poslednjom izraženom voljom istih bira?a Vi to više niste, pa ne shvatam ?emu ovolika natezanja i odbijanje da podnesete konkretan izveštaj o novcu koji je potrošen a preostala sredstva predate na raspolaganje legalnim vlatim? Neprihvatljivo, nelog?no i nehumano je da dok se u matici potrebe za pomo?i gomilaju, dok narod grca u nemaštini i nezaposleni nemaju radna mesta na koja bi otišli da rade, Vi oduglova?ite primopredaju novca, koji nije skupljen za Vas, ve? za pomo? otadžbini?
Tokom bombardovanja zemlje milioni i milioni nema?kih maraca, sakupljenih od srpske dijaspore, dati su u konzulate i ambasade širom sveta. Deo tih sredstava dospeo je u SMIP, ?iji ste vi bili šef. Ako ste tada bili u ube?enju da je deo od skupljenog novca, u visini od 12,000.000 nema?kih maraka, bilo namenjen tom sektoru i tom ”organu” savezne vlade, na osnovu ?ega danas smatrate da vas nekoliko ?lanova Saveta koji ve? godinu dana nije svrsishodan i potpuno je pasivan, treba i može odre?ivati koji je to Vama blizak ”organ” kome bi ste predali ta sredstva? Zar nije logi?no da to bude isti ”organ” koji se po Ustavu naše zemlje bavi istim poslovima i zadacima, kao kada ste Vi bili ministar, ali u ?ijem rukovodstvu danas sede drugi ljudi?
Kako mi je poznato da neka udruženja dijaspore imaju nameru da od nadležnih vlasti zatraže istragu o trošenju tog novca (šta je konkretno u?injeno, i koliki je ukupan iznos koji je predat svim jugoslovenskim ambasadama i konzulatima širom sveta), potrudite se da spre?ite dalje nepotrebne nesuglasice me?u Srbima. Zato Vas najljubaznije molim da ?ak i ukoliko na sastanku Saveta, koji ste zakazali za 3.novembar, ne budete imali potrebno dvotre?insko prisustvo ?lanova, ipak donesite potrebnu odluku o prestanku rada Saveta i Fonda a novac uplatite na ra?un legalnog ”Fonda za razvoj i obnovu”, pri saveznoj Vladi. To što biste se time ogrešili o pravne formalnosti koje su upisane u vašem Statutu, ne bi trebalo da predstavlja neku smetnju, ni Vama ni ostalim ?lanovima Saveta, za ?istu savest i pred Bogom i pred gra?anima naše matice.
Ube?en sam da ?ete time u?initi svima veliku uslugu, a posebno zemlji i njenim gra?anima, kojima je pomo? hitno neophodna. Nadam se da ne?e biti potrebe da se diskusije, prepiske i nepotrebni dijalizi i mudrovanja po ovom pitanju i ubudu?e vode putem medija ili pravnih ustanova. Dijaspora, koja je bez poznatog izuzetka, prihvatila promene i novu vlast u zemlji, tako?e, Vam to ne?e zameriti. Naprotiv. Mi ?emo svima vama, ?lanovima Saveta, biti zahvalni što i vi, ma da tek posle godinu dana, dajete prioritet demokratskoj volji dijaspore, gra?ana Jugoslavije i legitimitetu državne vlasti.
U Informaciji o sprovo?enju aktivnosti Vašeg Saveta (od 24. septembra 2001.), upoznao sam se, tako?e, sa Vašim ”aktivnostima i planovima”, koji zaista nisu za pohvalu, i pro?itao podatke koji, diplomatski re?eno, nisu u simbiozi sa istinom. Ovde mislim i na nedavnu posetu gospo?i Radmili Hrustanovi?, gradona?elnici Beograda, koju ste u?inili Vi i još nekoliko ?lanova Vašeg Saveta. Tražili ste da Vam pomogne u dobijanju lokacije na Kosan?i?evom vencu, gde nameravate da izgradite Srpski dom koji bi, pretpostavljam, po?eli da gradite sa tih preostalih 7,000.000 nema?kih maraka. Prilikom te posete, kao i Vaše posete Njegovoj svetosti Patrijarhu SPC Pavlu, od koga ste tražili da Vas u tome podrži, izneli ste i objašnjenja da bi taj dom ”bio centar okupljanja i susreta Srba iz rasejanja…”
Mi, ve?ina Srba u rasejanju, ne želimo da imamo posebne i odvojene domove, ustanove i zgrade za naša okupljanja. Mi ho?emo, kada do?emo u otadžbinu, da budemo sa našim, i me?u našim narodom i u njihovim ustanovama, kancelarijama, ku?ama… Potreba za gradnjom doma, koji bi po vama bio ”mesto održavanja kulturnih, poslovnih i drugih manifestacija, razmene poslovnih i drugih informacija i razvjanja svih drugih aktivnosti koje doprinose ja?anju veza izme?u matice i dijaspore”, danas zaista ne postoji. Zar Vam je nepoznato da takva mesta, zgrade i ustanove decenijama postoje i u Beogradu i po drugim gradovima širom Jugoslavije? Ono šta sada ne postoji, a što je akutno, to su domovi za one koji su zbog rata ostali bez njih, za one koji ih nemaju i koji svoj život žive po sportskim halama širom Srbije. Nema dovoljno ni novoizgra?enih radnih objekata, u kojima bi se mogao zaposliti bar jedan mikroskopski deo od više stotina hiljada nezaposlenih. Na žalost jednu vrstu punktova za ”susrete” srpskog naroda imamo i previše kao, na primer, veoma pose?ene i mnogobrojne javne kuhinje gde se prehranjuje oko 70.000 gra?ana. Da li Vam je poznato da ti ”domovi” danas nemaju sredstava za osnovne namirnice, koje su potrebne da bi svim gladnima omogu?ili bar jedan obrok dnevno?
I na kraju, da se osvrnem na Vašu formulaciju, po kojoj je ”zaklju?eno da su sredstva Fonda Dijaspore za maticu do sada pravilno koriš?ena, s jedne strane u skladu sa prioritetom obnove, a sa druge – uz poštovanje želja same dijaspore, koja je preko svojih saveta birala projekte za ulaganje…” O ?ijim željama i o ?ijem ”biranju” govorite u vašem izveštaju? Zaboravljate da, koliko je shvatljivo da svi klubovi i pojedinci (koji su na svakodnevnim demonstracijama protiv bombardovanja Jugoslavije davali svoj doprinos za pomo? matici) nisu mogli biti obavešteni ili konsultovani po ovim pitanjima, toliko je neshvatljivo i neprihvatljivo da o tome nisu bile informisane ?ak ni njihove ?elne organizacije. Zato, kao predsednik Srpskog saveza u Švedskoj, predsednik ”Glasa Srpskog naroda”, jedan od tri potpisnika Fonda za pomo? matici, u?esnik i ?lan mnogih drugih foruma i skupova po pitanju širenja istine o bivšem gra?anskom ratu i razne pomo?i i odnosa dijaspore i matice, odgovorno tvrdim da je vaša tvrdnja ”o poštovanju želje dijaspore”, bar što se ti?e Švedske, ?ista izmišljotina.
Ni Vaš Savet, ni bivši ambassador Aleksanda Prlja, a još manje ?lan Vašeg Saveta koji je iz Švedske, gospodin Gojko Sljep?evi?, od avgusta 1999 do oktobra 2001. nikada, ni jednom re?ju nije obavestio ni usmeno ni pismeno, ni privatno ni zvani?no, bilo koje naše udruženje ili pojedinca iz uprave Srpskog saveza u Švedskoj (?iji sam predsednik i odgovorno iznosim ovu ?injenicu) o vašem radu, a još manje o tome da ste raspolagali sa više od 12,000.000 nema?kih maraka, od kojih 7,000.000 držite i dalje ”pod klju?em”. Sve do pre mesec dana bilo je to za nas nepoznata ?injenica i tajna, mada Vi tvrdite da ste sredstva koristili ”uz poštovanje želja same dijaspore, koja je preko svojih saveta birala projekte za ulaganje”.
Najzad sam, prilikom našeg susreta u subotu 27. oktobra u Štokholmu, imao prilike da li?no upitam gospodina Gojka Sljep?evi?a i o Fondu i o novcu. I pored toga što sam zadnjih godina bio navikao na mnoge isfabrikovane glasine i neuspele nameštaljke, od manje grupe «odabranih Srba», koji su uz blagoslov vašeg ambasadora Aleksandra Prlje uporno pokušavali da zaustave moj rad i angažovanje, njegov odgovor je i za mene bio zapanjuju?i.
Gospodine Jovanovi?u, ?lan vašeg Saveta, koji po tvrdnji “Nadzornog odbora Fonda” treba da je bio taj koji je upoznao Fond o željama i prioritetu projekata koje je “odabrala dijaspore iz Švedske”, tvrdi da on nikada nije bio upoznat sa postojanjem Fonda, a još manje sa time da je Fond raspolagao i raspolaže sa tako velikom sumom?
Mnoge ranije tajne više nisu tajne, pa ne bi trebalo ni pitanje Vašeg ”Saveta Sabora dijaspore 1999.” i pomenutog Fonda da bude nerešiv rebus, koji bi nam zadao nepotrebne budu?e glavobolje. Ispred Srpskog saveza u Švedskoj, ?iji sam predsednik (ovaj Savez ne sme se nikako dovoditi u vezu sa Svesrpsko-jugoslovenskim savezom, koji deluje u Švedskoj, a kome je gospodin Sljep?evi? sa nekolicinom samovoljno i suprotno njegovom Statutu i odluci njihove godišnje Skupstine poslednjih meseci promenio ime u ”Savez Srba”), apelujem na Vas i ?lanove Vašeg Saveta da ispoštujete u matici i me?u dijasporom ve? utemeljene i prihva?ene demokratske promene u zemlji. Kao jedan od ”legitimnih predstavnika vlasnika sredstava Fonda”, nadam se da ?ete shvatiti odgovornost koja je na Vama i da ?ete, u skladu sa tim, na vašem predstoje?em sastanku 3. novembra 2001. doneti odluku o prestanku rada ”Savete Sabora dijaspore”, (koji je osnovan1999. od jedne partije), ugasiti vaš Fond, a 7,000.000 nema?kih maraka, koji poti?u od dijaspore, prebaciti na legalnog predstavnika matice – saveznu vladu, odnosno, ve? postoje?i ”Fond za razvoj i obnovu”.
Nikola Jani?,
predsednik Srpskog saveza u Švedskoj
ŽIVADIN JOVANOVIC ODGOVARA NIKOLI JANICU
PET MILIONA DM ZA OBNOVU MATICE
Živadin Jovanovic, bivši ministar inostranih poslova SRJ, koji ima deponovan potpis za raspolaganje novcanim sredstvima Fonda dijaspore za maticu, u svom odgovoru na otvoreno pismo Nikole Janica iz Švedske koje su „Vesti“ juce objavile, tvrdi da su sredstva iz tog Fonda investirana u skladu sa politikom i odlukama Sabora dijaspore, prevashodno za obnovu i razvoj matice nakon NATO agresije od pre dve godine.
„Za obnovu i razvoj zemlje naši ljudi širom sveta sakupili su preko 12 miliona nemackih maraka, što je preko mreže DKP SRJ doznaceno i deponovano u Fond dijaspore za maticu. Od tog iznosa uloženo je u obnovu i izgradnju oko pet miliona maraka, dok se danas na bankovnom racunu Fonda u Beogradu nalazi iznad sedam miliona DM. Ovih sedam miliona maraka je sacuvano za izgradnju Srpskog doma u Beogradu, o cemu je odluku doneo „Sabor dijaspore 2000“, navodi, izmedu ostalog, Jovanovic.
On tvrdi da je u izgradnju mosta na Velikoj Moravi kod Varvarina uloženo dva miliona maraka, dok je za izgradnju mosta „Varadinska duga“ na Dunavu kod Novog Sada Fond izdvojio jedan milion DM. Fond je finansirao i popravku porušenog mosta na Zapadnoj Moravi, na ulazu u Kruševac kod sela Jasike, zatim izgradnju i rekonstrukciju 52 kilometra puteva u Pomoravlju i Šumadiji. Iz Fonda je data jednokratna pomoc bolnici „Dragiša Mišovic“ i Ortopedskoj bolnici Banjica u Beogradu, kao i školama, porodicama poginulih boraca i sirocadima.
„O svim ulaganjima Fonda postoji uredno knjigovodstvo i zakonska dokumentacija. Završni racun za 2000. godinu i šestomesecni obracun Fonda za prvu polovinu 2001. godinu na vreme su uradeni i predati nadležnim državnim organima od strane strucne službe SMIP“, kategorican je Jovanovic.
OKRUŽNO TUŽILAŠTVO U BEOGRADU
SMIP DA PREISPITA KAKO JE NOVAC POTROŠEN
Okružno tužilaštvo u Beogradu zatražilo je od Ministarstva inostranih poslova Srbije da preispita nacin trošenja sredstava Fonda dijaspore za pomoc matici, saopšteno je juce iz tog tužilaštva.
Reagujuci na jucerašnje napise u štampi, u kojima predsednik srpskog Saveza u Švedskoj Nikola Janic navodi da su sredstva Fonda trošena na nepoznat nacin i da je bivši ministar inostranih poslova Živadin Jovanovic i dalje ovlašceni potpisnik, Tužilaštvo je preduzelo i druge mere za otkrivanje eventualnog krivicnog dela i ucinioca, navedeno je u saopštenju.
<đŽ>ivadin Jovanovic, bivši ministar inostranih poslova SRJ, koji ima deponovan potpis za raspolaganje novcanim sredstvima Fonda dijaspore za maticu, u svom odgovoru na otvoreno pismo Nikole Janica iz Švedske koje su „Vesti“ juce objavile, tvrdi da su sredstva iz tog Fonda investirana u skladu sa politikom i odlukama Sabora dijaspore, prevashodno za obnovu i razvoj matice nakon NATO agresije od pre dve godine.
POMOCNIK ŠEFA DIPLOMATIJE SRJ PREDLOŽIO SAVETU SABORA DIJASPORE
FONDU UKIDANJE, OTADŽBINI IMOVINA
Direktor Direkcije za dijasporu jugoslovenskog SMIP Milan Kljajevic pozvao je osnivace da donesu odluku o ukidanju Fonda dijaspore za maticu i tako sumu preostalu u ovom Fondu prepuste na upravljanje državi Jugoslaviji! U pismu upucenom pre par dana, pomocnik jugoslovenskog ministra inostranih poslova poziva se na clanove 21. i 22. Statuta Fonda dijaspore za maticu, koji predvidaju mogucost prestanka rada tog fonda.
Prema materijalima koji su dostavljeni redakciji „Vesti“, celnici Saveta Sabora dijaspore zakazali su sednicu za 3. novembar u Beogradu, na koju je pozvan i Milan Kljajevic. Za tu sednicu pripremljena je i odgovarajuca analiza dosadašnjeg rada Saveta, na koju je upravo reagovao Kljajevic i u pismu Miloju Milicevicu iz Berlina, kopredsedniku Saveta iz dijaspore, uputio poziv na – samoukidanje.
Ocenjeni pozitivno
U dokumentima za pomenuti sastanak kopredsednici Milicevic i Živorad Jovanovic, bivši šef diplomatije SRJ, uputili su i informaciju o aktivnostima Saveta Sabora dijaspore posle sednice tog saveta od 24. avgusta ove godine. Uz podsecanje na susrete koje je delegacija Saveta imala u otadžbini, navedeno je i da su u razgovoru sa Kljajevicem, šefom Direkcije za dijasporu, „otklonjenje administrativne smetnje za dalji rad Saveta“. Na prijemu kod predsednika Savezne vlade, kaže se u izveštaju, „pozitivno je ocenjen doprinos Fonda dijaspore za maticu obnovi i izgradnji zemlje i konstatovano da sva dobra iskustva iz dosadašnje saradnje matice i dijaspore treba nastaviti i obogacivati“. Podvlaci se i da su predstavnici Saveta Sabora dijaspore na ovim sastancima „istakli znacaj kontinuiteta rada i u skladu sa tim se založili za zakazivanje treceg Sabora dijaspore“.
„U svim razgovorima pozitivno su ocenjeni dosadašnji rezultati rada Saveta, a posebno doprinos dijaspore obnovi i razvoju. Zakljuceno je da su sredstva Fonda dijaspore za maticu do sada pravilno korišcena, s jedne strane u skladu sa prioritetima
Šta kaže Statut
U Statutu Fonda dijaspore za maticu clan 21. kaže da „o prestanku rada Fonda odlucuje Savet“ i da je odluka o prestanku rada Fonda punovažna „ako sednici Saveta prisustvuje najmanje dve trecine njegovih clanova i ako se za nju izjasnilo više od polovine prisutnih“. Clanom 22. tog Statuta predvideno je da se u slucaju prestanka rada Fonda, imovina Fonda „ustupa organima Savezne Republike Jugoslavije koje oznaci Savet u svojoj odluci o prestanku rada Fonda“. Na racunu fonda, koliko je poznato, preostalo je oko sedam miliona nemackih maraka.
obnovem, a sa druge – uz poštovanje želja same dijaspore, koja je preko svojih saveta birala projekte za ulaganje (mostovi, bolnice, putevi, humanitarna pomoc i slicno)“, stoji izmedu ostalog, u „Informaciji o sprovodenju aktivnosti predvidenih na sednici Saveta Sabora dijaspore (od 24. avgusta 2001.)“.
Komentarišuci ovaj izveštaj u svom pismu Miloju Milicevicu pomocnik šefa diplomatije Milan Kljajevic konstatuje da on „obiluje poluistinama i da ni u kom slucaju ne doprinosi razrešavanju osnovnog pitanja da li je Fond dijaspore za maticu delovao u skladu sa propisima i šta dalje treba ciniti da se sredstva donatora iz dijaspore angažuju za namene za koje su i prikupljena“.
Da upravlja država
Zbog toga Kljajevic predlaže Milicevicu da Savet Sabora dijaspore „u skladu sa Statutom Fonda dijaspore za maticu donese odgovarajucu odluku, pozivajuci se na clanove 21. i 22. Statuta Fonda dijaspore za maticu“.
„Ovaj moj predlog zasnovan je na brojnim zahtevima ljudi iz dijaspore koji su svoja sredstva uplacivali u Fond, da sredstvima Fonda upravlja maticna država, a ne grupa gradana“, istice Milan Kljajevic.
Pomocnik ministra inostranih poslova SRJ izražava i nadu da ce Savet Sabora dijaspore podržati „naše napore da funkcionisanje svih oblika solidarnosti dijaspore sa maticom, ukljucujuci i ovaj oblik, bude u skladu sa ocekivanjima donatora iz dijaspore, u skladu sa propisima, kao i u funkciji obnove i razvoja matice“.
KOPREDSEDNIK SAVETA DIJASPORE MILOJE MILICEVIC O PREDLOGU DIREKCIJE JUGOSLOVENSKOG MIP
FOND NIKOME, PA NI DRŽAVI
„Ova nesreca ne bi trebalo da se raznosi u širinu“, kaže dr Miloje Milicevic iz Berlina u izjavi dopisniku našeg lista povodom optužbi iznetih u javnoj raspravi o trošenju sredstava koje su naši ljudi iz rasejanja uplatili u Fond dijaspore.
Kao kopredsednik Saveta dijaspore iz inostranstva on kaže da je direktoru Direkcije za dijasporu u SMIP Milanu Kljajevicu predložio da „u zajednici sa momentalnim Savetom sabora sazove iduci Sabor (koji on naziva Glavna skupština) i da se tom prilikom izaberu ili imenuju novi clanovi Saveta i da se izvrši regularna primopredaja svega, pa i samog Fonda. On to nažalost odbija“.
Umesto toga zakazan je u Beogradu za 3. novembar paralelni sastanak clanova Saveta, pa ce oni morati da odluce na koji od njih ce otici (jedan skup su sazvali Živorad Jovanovic i dr Miloje Milicevic, a drugi Milan Kljajevic). „Time nas gospodin Kljajevic prisiljava da se odlucimo (kom skupu cemo prisustvovati). Nicim ne može tako temeljno da se povuce granicanaših deoba. Smatram da to ne služi našem zajedništvu i da to nije u redu“, kaže dr Milicevic.
O poverenju i kontroli
„Ja ne mogu da prihvatim da bilo kome poverimo Fond, pa ni državi. Mi iz rasejanja hocemo da imamo nadzor, ali ne možemo da budemo u Upravnom odboru jer ne ide baš da svojim potpisima verifikujemo svaku stavku. Medutim, pregled trošenja sredstava bi trebalo da ostane pod našim nadzorom. Poverenje je dobro, ali kontrola je još bolja“, istice na kraju razgovora dr Miloje Milicevic.
Za optužbe iznete na racun trošenja sredstava iz Fonda dijaspore on kaže da je Nadzorni odbor vodio prota Toma Markovic iz Dortmunda i da on tvrdi kako je sve „cisto kao suza“. Zato i ove optužbe koje stižu iz Švedske nisu u redu, istice naš sagovornik.
„Ovim raspravama, na ovakav nacin, na osnovu pretpostavki i poturanja kojekakvih poluistina, mislim da naše ionako krhko zajedništvo prestaje da postoji. To je velika šteta“, kaže dr Milicevic.
O svojim razgovorima sa Milanom Kljajevicem on kaže i to da mu je tom prilikom savetovao da „ne odlucuje na osnovu odluka vlade o dijaspori, jer njoj ne treba tutor, ona hoce da bude partner. Ja mislim da je ova rasprava vec nanela ogromnu štetu i ako na takav nacin to budemo raznosili u širinu, ovo malo našeg zajedništva bice potpuno satrveno“.
Milicevic istice pritom da je veoma malo naših ljudi u rasejanju bilo spremno da pomogne matici, a posle ovakve diskusije i to malo ce odustati.
„Gotovo niko od nas iz rasejanja se nijeodlucivao ni prema licnosti ne prema dnevnoj politici, nego prema narodu kao svojoj proširenoj porodici i svojoj domovini kao zajednickom krovu svih nas. Ono što se okupilo na Saboru dijaspore, to su oni ljudi kojima je bilo stalo i do naroda i do otadžbine, koji nisu žalili ni novaca ni vremena da ucine nešto dobro za svoju domovinu. I to ne u poslednjem momentu, nego su to cinili poslednjih desetak godina“, kaže dr Milicevic.
