LJudi iz dijaspore koji žele da usvoje dete u Srbiji novim Porodičnim zakonom su stavljeni u neravnopravni položaj sa usvojiteljima iz matice. Oni mogu da usvajaju isključivo decu koju ni posle jedne godine boravka u sirotištu niko iz matice ne želi.
Za usvojitelje iz inostranstva koji se nisu odrekli pasoša SCG važe ista pravila kao i za građane iz matice – od prijavljivanja opštinskim centrima za socijalni rad do brojnih stručnih provera – da li uopšte odgovaraju kao roditelji određenom detetu. A to je proces koji može trajati mesecima, pa je ljudima koji žive daleko od Srbije gotovo nemoguće da ga poštuju.
Bez obzira na to gde žive, svi usvojitelji se suoče sa neprijatnim iznenađenjem – dođu sa spiskom želja o detetu kojem bi najradije postali roditelji, a izađu sa saznanjem da nijednom usvojitelju nije dozvoljeno da sam izabere dete, kaže Mirjana Maričić, psiholog i član stručnog tima Centra za socijalni rad beogradske opštine Palilula.
– Usvojitelji su najčešće parovi, ljudi stariji od 40 godina. Iako se javljaju i oni koji su već zagazili u šestu deceniju života, svi, kao po pravilu, traže dete koje je mlađe od tri godine, a fizički i psihički zdravo. Veruju da nezbrinuta deca potiču iz neželjene trudnoće neke mlade majke, iz dobre porodice, koja puca od zdravlja, a koja, smatraju, ne može da zadrži dete samo zato što je osuđuje okolina ili je siromašna – napominje dr Maričić.
Zakon ne prati život
Nedavno je par srpskih državljana koji živi u Francuskoj pristao da sve obaveze prilagodi zakonskim rokovima u Srbiji, samo da bi dobio pravo na usvojenje deteta, ističe Snežana Jovanović, direktor Centra za socijalni rad Palilule.
– U SCG imamo samo grupe za podršku parovima koji su se već odlučili na usvojenje, ali ne i grupe, inače česte u svetu, za parove koji još ne mogu da „prelome“ da li da na taj način postanu roditelji. Zakonom nisu rešeni ni slučajevi starijih usvojitelja, koji zbog razlike u godinama u, na primer, beogradskom centru za socijalni rad mogu da usvoje samo odraslo dete, i pored toga što im je drugi centar u Srbiji pronašao bebu, kojoj bi, na osnovu procene tamošnjih stručnjaka, bili idealni roditelji – kaže ona.
Uglavnom nije tako. Sagovornica „Vesti“ tvrdi da najveći broj nezbrinute dece zaista potiče iz neželjenih trudnoća, ali da su njihovi roditelji, obično majke, lišene roditeljskih prava jer su, na primer, psihijatrijski obolele. često je reč i o deci iz rizičnih trudnoća i porođaja, kojima zdravlje nije besprekorno. Tako se slika o idealnom detetu polako urušava.
Na sreću, parovi koji su se čvrsto opredelili za usvajanje ne odustaju lako. čak ni onda kada saznaju da, zapravo, stručnjaci centara za socijalni rad traže odgovarajuće roditelje određenom detetu, a da nije obrnuto. Nedavno je jedna buduća majka isprva odustala od deteta koje joj je ponuđeno zato što je bilo „pogrešnog“ pola. Predomislila se čim je saznala da je devojčica koju su u palilulskom centru namenili njoj i njenom mužu rođena istog datuma i meseca kao ona!
Stranci bez obuke u SCG
Strani državljani koji žele da usvoje dete u Srbiji odmah mogu da uđu u period prve adaptacije, a to je susret sa detetom koje im je centar za socijalni rad ponudio na usvajanje. Pod uslovom da im je usvojenje već odobrila komisija Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, kojoj se obraćaju za dozvolu da postanu roditelji srpskom detetu.
U ovom ministarstvu kažu da i strani državljani moraju da prođu obuku za usvojitelje u zemljama iz kojih dolaze. Inostrana obuka je toliko detaljna da se ne događa da je stručnjaci iz SCG odbace.
– Centri za socijalni rad procenjuju i inostrane usvojitelje i određuju koje dete će im biti ponuđeno. Centri imaju pravo da i preporuče ministarstvu da se za određeno dete pronađu usvojitelji iz inostranstva – kaže psiholog Mirjana Maričić.
Da bi državljani SCG dobili pravo da uopšte postanu usvojitelji, prema novom zakonu, moraju da prođu pripremnu obuku. Tu, u psihološkim radionicama, „uče“ da budu roditelji.
– Parovi koji žele da postanu roditelji usvojenog deteta unapred su puni ljubavi, još pre no što ga upoznaju. Naša dužnost je da ih upozorimo na najosetljivija pitanja, o kojima u tom trenutku i ne razmišljaju. Na primer, kada detetu reći da je usvojeno, kako da budu dobri roditelji i kada im iskrsnu problemi gde potražiti podršku – napominje Mirjana Maričić. Obuka traje dva meseca, ali u Centru za socijalni rad Palilule kažu da su spremni da usvojiteljima iz dijaspore, koji se i dalje vode kao državljani SCG, izađu u susret i, koliko god je moguće, pojednostave i skrate ovaj obavezni deo u procesu usvojenja dece.
