Poslednjih dana su učestale uzajamne optužbe SAD i Severne Koreje: Vašington optužuje Pjongjang da snabdeva Moskvu oružjem, dok Pjongjang optužuje SAD za isporuku raketa ATACMS Ukrajini i druge provokacije.
Severna Koreja je u subotu 21. oktobra osudila SAD zbog toga što je Ukrajini isporučila balističke rakete dugog dometa poznate kao ATACMS, rekavši da svaki napad na Rusiju tim oružjem samo ometa mirovne napore, prenosi Rojters. Ukrajina je u utorak saopštila da je prvi put upotrebila taktički raketni sistem američke vojske (ATACMS), nanevši tešku štetu na dva aerodroma u oblastima pod ruskom okupacijom. Kijev je više puta tražio od Vašingtona te rakete, obećavajući da ih neće koristiti za ciljeve unutar Rusije.
Bela kuća je u utorak 13. oktobra optužila Pjongjang da je Rusiji nedavno obezbedio pošiljku oružja, nazvavši to zabrinjavajućim razvojem događaja.
Kelner štat ancajger prenosi da je severnokorejska državna novinska agencija KCNA u petak 20. oktobra objavila saopštenje u kojem je Severna Koreja zapretila SAD preventivnim udarom. „Vojne provokacije Sjedinjenih Država evoluiraju u sve opasniju fazu“, navodi se u izveštaju.
SAD su u utorak (17. oktobra) rasporedile strateški bombarder dugog dometa B-52 u Južnu Koreju, 112 kilometara jugoistočno od južnokorejske prestonice Seula.
Pored toga, od u nedelju 22. oktobra nad Korejskim poluostrvom planirana je kombinovana vazdušna vežba SAD, Japana i Južne Koreje, u kojoj će učestvovati i američki strateški nuklearni bombarderi „B-52“. „Ovo je namerna provokacija nuklearnog rata od strane SAD, koja je saterana u ćošak u unutrašnjoj i spoljnoj politici“, zaključuje u svom izveštaju severnokorejska vlada na čelu sa liderom Kim Džong Unom, prenosi Kelner štat ancajger.
Južna Koreja čvrsto uz SAD
Južna Koreja se pridružila SAD u osudi Severne Koreje, nakon što je Vašington nedavno objavio da je Pjongjang dostavio municiju i oružje Rusiji. Seul razmatra dodatne mere protiv Pjongjanga, izjavio je viši zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova te zemlje.
Pozivajući se na odnose između Rusije i Severne Koreje, Ministarstvo spoljnih poslova Južne Koreje saopštilo je „da bilo koja razmena oružja između njih je jasno kršenje rezolucija Saveta bezbednosti UN i predstavlja pretnju po mir i stabilnost na Korejskom poluostrvu“.
Te izjave su došle nakon što je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi rekao novinarima u Vašingtonu da je Severna Koreja isporučila Rusiji 1.000 kontejnera vojne opreme.
Prema podacima SAD, viđen je utovar kontejnera na severnokorejski brod u luci Nađin. Zatim su oni prevezeni do luke Dunaj na dalekom istoku Rusije. Odatle su sateliti pratili isporuku do skladišta municije blizu grada Tihorecka koji je udaljen oko 290 kilometara od granice sa Ukrajinom. Slični snimci koji su analizirani od strane Centra za strateške i međunarodne studije sa sedištem u Vašingtonu, pokazuju da je došlo do naglog porasta kretanja vozova koji prevoze kontejnere preko granice Severne Koreje sa Rusijom.
I Moskva i Pojngjang negirali su da Severna Koreja šalje oružje Rusiji.
„Neprijateljstvo prema Zapadu“
Dok Rusija ima korist na vojnom planu, očekuje se da će Severna Koreja zauzvrat da dobije gorivo, hranu i vojnu tehnologiju. Na taj način će te dve zemlje imati priliku da ojačaju bilateralne odnose i da „prave probleme“ Zapadu, rekao je Dan Pinkston, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Troja u Seulu. „Obe zemlje osećaju duboko neprijateljstvo prema Zapadu i želju da promene međunarodni poredak“, dodao je Pinkston.
I dok nijedna zemlja koja čini taj novi „anti-demokratski“ savez u potpunosti ne veruje onoj drugoj, oni će sarađivati sve dok je to u njihovom interesu, rekao je. U slučaju Rusije i Severne Koreje saradnja bi mogla da dugo potraje. „Obe zemlje žele veoma različitu bezbednosnu arhitekturu nego što je sada“, smatra Pinkston. Vladimir Putin želi da uništi NATO i EU, dok Severna Koreja želi da prekine ratno primirje iz 1953. i da, verovatno, kontroliše južnu polovinu Korejskog poluostrva.
„To su akteri koji imaju priliku da iskoriste trenutnu globalnu geopolitički situaciju“, rekao je Pinkston. Istovremeno, dodao je, da za Severnu Koreju postoji određen stepen prestiža zato što je u savezu sa supersilom kao što je Rusija i da će tako umanjiti deo sramote koju oseća Kim Džong Un.
Opasnost je u tome što bi još sankcija Severnoj Koreji od strane SAD ili Južne Koreje malo uticalo na Kimov režim, dok je Rusija već nagovestila da ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN i da neće prihvatiti dodatni pritisak na Severnu Koreju.
Specifične veštine Severne Koreje
Analitičari sugerišu da je ostalo malo opcija za vršenje dodatnog pritiska na Severnu Koreju, koja je uspela da se snađe, bez obzira na niz strogih zapadnih sankcija koje su uvedene od trenutka kada je Pjongjang izveo svoju prvu nuklearnu probu 2006. Dodaju da se globalna geopolitika drastično promenila od tog vremena i da je sada Pjongjang u tesnoj vezi sa Rusijom i Kinom. Toi omogućava Severnoj Koreji da izbegne mnoge sankcije, unapredi svoje vojne sposobnosti i pokuša da unapredi geopolitičke ambicije u severoistočnoj Aziji.
Izveštaji nagoveštavaju da je Severna Koreja uspela da vešto preživi sankcije tako dugo zbog navodno hakerskih krađa velike količine kriptovaluta, „diplomatske torbe“ za krijumčarenje narkotika i nezakonito stečenih sredstava, kao i drugih manevarskih poteza. Takođe bi mogla biti voljna da Rusiju nauči neke trikove koja je razvila u zamenu za nuklearno oružje i tehnologiju za projektile.
Park Jung Von, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu Dankuk, rekao je da će Severna Koreja verovatno nastaviti „sa provokativnim pozicijama i da će na najbolji način iskoristiti povoljnu međunarodnu situaciju za svoje ciljeve.“
Pjongjangu nije promaklo da su trenutno američki političari „paralizovani“, istakao je. Severna Koreja će takođe biti svesna da Ukrajina i Bliski istok drže pažnju sveta i da će uz Rusiju kao prijatelja u Savetu bezbednosti, dodatne sankcije biti ograničene.
„Sve to ide na ruku Severnoj Koreji i očekujem da će nastaviti da iskorišćava ovu nesigurnost do američkih izbora sledeće godine. Tek kada budemo znali ko će biti sledeći predsednik SAD, stvari bi se mogle stabilizovati“, poentira profesor Jung Von.
Post Views: 275
