Ko zna zašto se o procesu starenja kod muškaraca zna tako malo, gotovo ništa. Možda zato što je medicina oduvek reč „starenje“ neizbežno poistovećivala sa procesom koji označava kraj reproduktivne faze, a kažu da ta faza kod muškarca traje do kraja života. Tako su se naučnici koji se bave tim problemom usredsredili na starenje žena i načine koji pripadnicama lepšeg pola omogućavaju da taj proces koliko-toliko uspore. Što se tiče problema povezanih sa starenjem muškaraca, pažnja je posvećivana samo opadanju seksualne želje i problemima s erekcijom, koji ruše mit o muškarcu „koji je sa godinama sve bolji“.
Tako su počela izučavnja testosterona, hormona koji je neminovno povezan sa pomenutim problemima. Niko se nije bavio krhkim kostima, srčanim smetnjama, većim rizikom od dijabetesa i gojaznosti, iako su svi ti problemi, karakteristični za telo koje stari, takođe povezani sa hormonskim promenama. Kao posledica toga, endokrini sistem muškarca je i dan-danas „neistražena oblast“, a andropauza je još misterija, do te mere da neki čak tvrde da ona uopšte i ne postoji.
Koji su njeni uzroci, simptomi, posledice? Sada je konačno počelo istraživanje koje može da nam pomogne da shvatimo da li kod muškaraca zaista postoji sindrom koji se može uporediti sa menopauzom. Reč je o studiji o starenju muškaraca kojom će tokom narednih sedam godina biti obuhvaćeno 3.400 muškaraca starih između 40 i 79 godina. Istraživanje će se sprovoditi u osam zemalja Evropske unije, koja je i obezbedila neophodna sredstva u iznosu od šest miliona evra.
Ako je muškarac do kraja života plodan, kako je onda moguće da se hormonska ravnoteža remeti već oko 40. godine? „Vremenom proizvodnja spermatozoida opada za 40 odsto, a testosterona za 30 odsto“, kaže endokrinolog đani Forti sa Odseka za kliničku fiziopatologiju Univerziteta u Firenci. Opadanje nivoa testosterona povezano je i sa povećanjem masnog tkiva. „Povećavanje količine masnog tkiva i smanjivanje mišićne mase, tipično za starenje, remeti nivo testosterona“, dodaje italijanski stručnjak. Da bi se procenilo stvarno smanjenje nivoa testosterona, moraju da se uzmu u obzir razni faktori kao što su visina, težina, indeks telesne mase itd. „Parametri normalnosti nivoa testosterona su izuzetno rastegljivi – idu od 300 do 1.000 nanograma u decilitru krvi“, naglašava đovani Spera sa rimskog Univerziteta La Sapijenca. „Tako je za muškarca koji je uvek imao 700 nanograma normalno da sa 70 godina ima 300 nanograma.“ Ali, to ne važi za sve.
Tačno je da su muškarci do kraja života plodni, ali to ne znači da se njihova reproduktivna funkcija s vremenom ne menja. A to je obično praćeno problemima s erekcijom koje, primera radi, ima od 30 do 35 odsto odraslih Italijana. Ali, to nije uvek posledica hormonskih promena. „To počinje oko 50. godine i podudara se pojavom straha da se neće pružiti maksimum“, objašnjava psihijatar Roberta đomi, direktorka Međunarodnog instituta za seksologiju u Firenci. „Muškarac se plaši da nema dovoljan broj zadovoljavajućih erekcija.“ Sa godinama opada broj spontanih erekcija i menja se mehanizam koji dovodi do uzbuđenja: muškarcu je potrebna sve duža predigra. „Praktično, dolazi do promene uloga u odnosu na period kad je par bio mlađi, kad je prvenstveno žena tražila dužu predigru“, kaže italijanski psihijatar. Taj seks je baš komplikovana stvar. I s godinama postaje sve komplikovanija. Zato je mnogima lakše da se oslone na hormonsku terapiju nego na maštu. Tako je i nastala legenda o hormonskoj terapiji za muškarca na bazi testosterona.
Ta terapija je usavršena da bi se lečio hipogonadizam, poremećaj zbog koga muške polne žlezde ne luče muške hormone u dovoljnoj količini. Lekari ponekad preporučuju ovu terapiju i muškarcima kod kojih je smanjeno lučenje testosterona povezano sa procesom starenja. Ali, sa tim treba biti oprezan. „Davanje testosterona zdravim osobama može da zavara hipofizu, tako da ona prestane da luči gonadotropine, hormone koji podstiču lučenje testosterona, a to ima za posledicu atrofirane testise“, upozorava đovani Spera, i podseća da u takvim slučajevima postoji i povećan rizik od razvoja tumora prostate.
Variranje nivoa testosterona zavisi u velikoj meri od koncentracije nekih drugih hormona o kojima se ne zna gotovo ništa. „Istraživanje koje upravo započinjemo baviće se analizom promena u nivou DHT-a, derivata testosterona čija je povišena koncentracija s jedne strane povezana s opadanjem kose, a sa druge sa uvećanjem prostate“, kaže đani Forti. Kasnije će se preći na istraživanje DHEA, „hormona mladosti“, koji se u SAD prodaje u samoposlugama, a koji su evropske zdravstvene vlasti zabranile zbog toga što još uvek nije dovoljno poznata njegova uloga u organizmu. Posle toga, doći će na red insulin (dovodi se u vezu sa srčanim tegobama kod muškaraca u godinama), hormoni rasta, estardiol… Dakle, moguće je da će naučnici, pored slagalice koja prikazuje starenje žene, na kraju ipak uspeti da sklope i slagalicu koja odslikava propadanje muškog organizma usled proticanja vremena.
