GODINA ZA ZABORAV
• Bruka sa pasošima, kritikovan Zakon o dijaspori, urušene dopunske škole i strah od svetske krize samo su deo briga sa kojima rasejanje ulazi u 2009.
U 2008. ušli su sa velikim nadama, iz nje izašli – s brigom! Tako je dijaspori protekla prethodna godina. Drugog dana januara 2008. „Vesti“ su osvanule sa jedinstvenom željom naših ljudi u dijaspori i otadžbini, a glasila je: „Da Srbima najzad svane!“ Ovaj broj bi godinu na izmaku mogao da isprati porukom: „Ne ponovila se! Svanulo nije, a kad će – ne zna se“.
Šta se sve dogodilo u godini koju bi svi radije da gurnu u zaborav? Najkraće, sve što je dijaspori obećano, delimično je ili nikako ostvareno.
Ponovo glasanje „peške“
Ove godine dijaspora je tri puta izlazila na izbore. Dva puta na predsedničke i jednom na parlamentarne. Iako se u rasejanju još glasa „peške“, svaki put je povećavan procenat izlaznosti što dovoljno govori o zainteresovanosti za sudbinu zemlje. Pun odziv bi se mogao očekivati tek kada se omogući dijaspori da glasa elektronskim putem, što je nekoliko puta prethodnih godina pominjano, ali nikada nije sprovedeno u delo.
Počela je obećanjima tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije Božidara đelića da će novi crveni pasoš ukinuti vize, a završilo se ne samo time što su vize ostale, već i velikim kašnjenjem u izdavanju novog putnog dokumenta i još većom brukom oko produženja starog. Samo tri konzularna odelenja (u Parizu, Beču i Diseldorfu) osposobljena su za izdavanje novih pasoša, a stotinama hiljada ostalih dijasporaca stigla je „novogodišnja čestitka“ – skandalozno odugovlačenje produženja važnosti pasoša Srbije i Crne Gore, države koja već dve godine ne postoji. U otadžbinu se za božićne praznike otišlo na vlastiti rizik i sa izgledima da odande možda nema vraćanja.
Tragedija
Tragedija koja je najviše pogodila naše zemljake je ubistvo 16-godišnje Jelene Pavlović u austrijskom gradiću Koblah. NJu je ubio 21-godišnji zemljak i poznanik Dragan Mihajlović, koji je ovih dana osuđen na 17 godina robije.
Pred praznike je dijaspori, a sa adrese resornog ministra vojnog, stiglo i razjašnjenje da od otkupa vojnog roka za građane Srbije koji žive u inostranstvu – nema ništa, i da za mlade ljude prvi korak u otadžbinu ponovo može biti i poslednji, i to pred privođenje i kažnjavanje.
Kad već nije mogla u otadžbinu, kod najmilijih, dijaspori je ponuđeno da se, u čekanju Nove godine, zabavi raspravom o dugonajavljivanom i očekivanom Zakonu o dijaspori.
Pravi ambasadori
Najviše radosti srpskom rasejanju su doneli sportisti. Teniseri pre svega, ali i fudbaleri, košarkaši, odbojkaši. Neki od njih su učestvovali i u humanitarnim akcijama. Tako je Mladen Krstajić, dugogodišnji dijasporac u dresu Šalkea, pomogao da Branislav Zrnić iz Kikinde bude operisan u Nojsu, čime mu je spasena šaka. Sportisti su, po mišljenju rasejanja, i najbolji srpski ambasadori u svetu.
Gori izbor za raspravu bio bi jedino da je tempirana u vreme leta i masovnih godišnjih odmora. A ono malo što se moglo čuti ukazuje na to da je Zakon postavljen „naglavačke“, da je pisan „iz“ umesto „prema“ otadžbini, da je evidentiranje i legitimisanje, u stvari, „špijuniranje“ dijaspore, dok je imenovanje poverenika ocenjeno kao nepotrebno i kao novo tutorstvo države nad njenim građanima u inostranstvu.
– Ako otadžbina želi da čuje naš glas, onda mora ostaviti dijaspori da sama izabere ljude koji će je predstavljati, i to u srpskom parlementu, a ne pred Ministarstvom od kojeg i nemamo neke vajde – poručuju naši ljudi na retkim raspravama o Nacrtu zakona o dijaspori.
Minula godina donela je dijaspori još jednu nevolju – urušavanje dopunskih škola na srpskom jeziku. Malo gde je njihovo postojanje ostala briga matične države, a više je prepušteno ljudima zabrinutim zbog očuvanja nacionalnog identiteta pred naletom asimilacije.
Odlazeća godina ostavila je dijaspori mnogo nerešenih „svojih“, ali donela i svetski problem – finansijsku krizu. Veliki privredni sistemi (automobilska industrija, građevinarstvo i slični) prvi su podlegli pred „američkim virusom“, a gastarbajteri se našli prvi na udaru smanjenih zarada i otkaza.
Nije ni čudo, onda, što je dijaspori za nastupajuću godinu ostala samo jedna želja:
puno zdravlja u Novoj 2009. godini! O svanuću – neki drugi put…
