Drevna šumadijska svetinja, manastir Kalenić i ove godine je bio mesto okupljanja stvaralaca, koji kroz ovu kulturnu manifestaciju nastavljaju nit narodnog stvaralaštva i od zaborava čuvaju narodnu tradiciju, oličenu u narodnoj nošnji, slikama naivaca i spravljanju starih levačkih jela. A dodeljena su i tradicionalna zvanja.
Najlepša saborica ove godine je Milica Jovanović (12) iz Medveđe kod Despotovca. – Imala sam mnogo sreće jer sam, u stvari, slučajno učestvovala u izboru za najlepšu saboricu. Moja drugarica Miljana Milošević se razbolela, pa me je zamolila da je zamenim – rekla je Milica Jovanović.
Zoran Pantić iz sela Padeža, koji je po 15. put poneo titulu „naj brk“, kaže da svoje brkove nikada nije skraćivao.
Amerikanc s veštačkim brkovima
Atrakcija na saboru nesumnjivo je bilo što je Zadž Harding iz Kalifornije, voditelj ekipe „BBC Travel“, koju su činila šest članova, zalepio veštačke brkove kako bi se i on takmičio. Ali, njegovi brkovi bili su van konkurencije. On je izjavio da su Pantićevi brkovi najveći koje je u životu video.
– Moji brkovi su ukupno dugi 104 cm, a jedan ima dužinu 52 cm. Nikada ih nisam brijao, samo ih doterujem, a na ovom saboru se takmičim od 1986. godine. Ušao sam i u „Ginisovu knjigu rekorda“ sa brkovima od 113 cm – kaže Pantić našalivši se da je recept za duge i lepe brkove da se jede jagnjeće pečenje i pije crno vino.
Marija Jeremić, koja je nosila najlepšu narodnu nošnju, rekla je da je ona stara 100 godina i da su je nosile njene prababe. čini je šest delova – suknja, kecelja, košulja, jelek, čarape i opanci. Opanci su od svinjske kože i retko gde još uvek u Srbiji ima ovakvih jer su od svinjske kože i šiveni su sa strane.
Naučni skup
Tokom obeležavanja postojanja manastira u saradnji sa SANU biće organizovan i naučni skup posvećen jubileju. Mi smo ljudi sa kratkim pamćenjem, zaboravljamo. Zato nas svetinje moraju okupljati – rekao je vladika Jovan.
– Moja nošnja je iz okoline Negotina, ima mnogo vunenih delova i veoma je teško nositi je leti – rekao je Miloš Mladenović, koji je nosio najlepšu mušku narodnu nošnju.
Pored takmičarskog dela, sabor je imao i zanimljive prateće događaje, poput „Prasijade“, „DŽipijade“, višeboja, izložbe poljoprivrednih mašina i ličnih sadržaja.
Zanimljiv je bio i defile kulturno-umetničkih društava u kome je nastupilo 17 društava iz Srbije i jedan iz Republike Srpske.
– Poseta Keliniću je uvod u srpsku kulturu. Manastirska crkva u Kaleniću baštini sve najbolje iz tog perioda. Verujem da je manastir zaslužio da se na adekvatan način obeleži šest vekova Kalenića. Ministarstvo za kulturu, ministarstvo vera i ekonomskog razvoja daće svoj doprinos obeležavanju tog jubileja. Pozivam i ostala ministarstva da se uključe. Verujem da Kalenić predstavlja deo velike Evropske kulturne baštine – rekao je Nebojša Bradić, ministar kulture.
