Dok su dokumentu s kraja prošle godine nedostajali formalni elementi kako bi se on smatrao Procenom uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti, ovog puta je Poverenik imao ozbiljnije, materijalne zamerke, koje upućuju na to da upotreba masovnog biometrijskog nadzora može dovesti do povreda odredbi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
MUP je tokom marta i aprila ove godine po drugi put izradio Procenu uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti upotrebom savremenih tehnologija video nadzora u okviru projekta “Sigurno društo” u Beogradu. Iako ovaj dokument temeljnije prati formalne zahteve propisane Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, što nije bio slučaj sa prvim ovakvim dokumentom, te sadrži informacije sa kojima javnost do tada nije bila upoznata, mišljenje je Poverenika da za ovakav nadzor nije obezbeđen odgovarajući pravni osnov.
Sve više kamera. Detekcija svih lica. Profilisanje.
Do sada se brojem kamera uglavnom licitiralo u izjavama za medije čelnika policije, no ovaj dokument po prvi put zvanično navodi da će se u okviru ovog sistema za video nadzor koristiti 8100 kamera. Pored kamera na stubovima, policija je kupila i mobilne kamere (eLTE terminale), kamere za vozila te kamere koje su deo uniforme policajaca (bodycam).
U ovom dokumentu se eksplicitno navodi da će do kraja projekta MUP proširiti funkcionalnost video analitike uvođenjem funkcionalnosti – automatsko detektovanje lica iz kontinualnog video materijala. Softver za detekciju automatski detektuje lik svih koji prolaze kroz zonu nadzora kamera i izdvaja ih u vidu fotografije i kratkog video zapisa.
Sa druge strane, MUP navodi da će se identifikacija, odnosno prepoznavanje detektovanih lica vršiti samo u određenim situacijama i u skladu sa svrhama predviđenim ovim dokumentom. Pozivajući se na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, MUP je obradu podataka u okviru ovog sistema razdvojio na dve celine.
Posebni režim koji se odnosi na obradu podataka u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem krivičnih dela i prekršaja. U ovim slučajevima MUP planira da koristi softver za prepoznavanje lica kako bi se identifikovala lica:
- za koja postoje osnovi sumnje da su izvršila krivično delo ili prekršaj;
- za koja postoji osnovana sumnja da su izvršila krivično delo ili prekršaj;
- koja su oštećena krivičnim delom ili prekršajem;
- u vezi sa krivičnim delom (kao što su svedoci, lica koja mogu da obezbede informacije, povezana lica)
U okviru posebnog režima posebno je problematično što on uključuje i obrade koje se tiču sprečavanja i otkrivanja prekršaja, iako se u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ovaj režim odnosi isključivo na sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela.
Opšti režim koji se odnosi na sve druge slučajeve, te MUP planira da koristi softver za prepoznavanje lica radi identifikovanja lica čiji je život ili zdravlje ugroženo ili je to neophodno radi zaštite zdravlja drugih (npr. sprečavanje širenja zaraze) te da da ovaj sistem koristi za:
- ostvarivanje uvida u stanje saobraćaja;
- informisanje javnosti o događajima od značaja za život u gradu;
- obezbeđivanje materijala koji se koristi u edukaciji policijskih službenika;
- obezbeđivanje materijala koji se koristi za daljeg razvoja i unapređivanja sistema video nadzora i statističke potrebe;
Ovako široko definisane svrhe za korišćenje masovnog biometrijskog nadzora, Ministarstvu daju mogućnost da ovaj sistem koristi arbitrarno u najrazličitijim situacijama.
Posebno je zanimljivo da se u cilju identifikacije lica, podaci koji su prikupljeni ovim putem, mogu upoređivati sa drugim podacima koje MUP poseduje uključujući i biometrijske podatke koji su sadržani u evidenciji ličnih isprava fizičkih lica, što praktično znači da se mogu koristiti podaci svih građana naše zemlje.
Dalje, navodi se da se video zapisi mogu preneti nedovoljno precizno definisanoj kategoriji ovlašćenih primaoca, i to upućivanjem na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. MUP je takođe istakao da će se u okviru ovog sistema koristiti profilisanje, mada nije baš najjasnije na koji način i šta uopšte MUP smatra profilisanjem u ovom kontekstu. Sami podaci o licima koja su identifikovana u okviru posebnog režima čuvaju se pet godina, a u opštem režimu u roku koji je neophodan za ostvarenje konkretne svrhe.
Na samom kraju ovog dokumenta navodi se da se informisanje građana vrši “putem postavljanja odgovarajućih znakova na kamernom mestu i upućivanju na internet stranicu MUP-a na kojoj su istaknute detaljne informacije o ovoj obradi podataka”. Ovu obavezu MUP nije ispunio, te građani i dalje nemaju relevantne informacije u vezi sa ovim sistemom. Posebno je zabrinjavajuće da kao ispunjenje ove obaveze MUP navodi da su na njihovoj stranici ažurirane informacije o kamernim mestima iako je građanska inicijativa #hiljadekamera mapirala gotovo trostruko više kamernih mesta u odnosu na broj koji je MUP objavio.
Mišljenje Poverenika 2.0
Poverenik je u Mišljenju od 29.05.2020. godine koje je uputio MUP-u konstatovao da “za nameravanu obradu biometrijskih podataka u cilju jedinstvene identifikacije lica upotrebom sistema za video nadzor nije obezbeđen odgovarajući pravni osnov”, te je upozorio MUP da se nameravanim radnjama obrade mogu povrediti odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
- U okviru važećeg pravnog okvira Republike Srbije ne postoji pravni osnov za ovakvu obradu podataka o ličnosti i to zato što:
- odredbama Zakona o policiji i Zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova nije određeno koje biomtrijske podatke MUP može obrađivati, te one ne mogu biti pravni osnov za obradu biometrijskih podataka i neophodno je da se ova oblast uredi posebnim zakonom;
- član 13 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti na koji se MUP poziva ne predstavlja pravni osnov za obradu već je njime na načelan način određena sadržina posebnih zakona kojima mora biti uređena ovakva obrada podataka.
- MUP nije sproveo procenu neophodosti i srazmernosti vršenja radnji obrade u odnosu na svrhu obrade, što je obavezna sadržina Procene uticaja u odnosu na “opšti režim obrade” (nadzor koji se ne odnosi na sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela).
- Ministar unutrašnjih poslova nije doneo podzakonski akt kojim se propisuje način snimanja na javnom mestu i način saopštavanja namere o tom snimanju, što je propisano Zakonom o Policiji.
Ni na zahtev Poverenika, MUP nije dostavio projekte “Sigurno društvo” i “Siguran grad” koji su zaključeni sa kompanijom Huawei. Prethodno je MUP ove dokumente odbio da dostavi i SHARE Fondaciji u postupku za pristup informacijama od javnog značaja.
Poverenik je takođe konstatovao da se MUP nije izjasnio da li u ovom trenutku koristi softver za prepoznavanje lica.
