U manastiru Nova Gračanica kod čikaga, 5. jula s radom je počeo ovogodišnji letnji dečji kamp, kroz koji će za četiri nedelje proći više od 300 mališana. Već više od 25 godina ovaj kamp je nezaobilazan deo leta za mališane srpskog porekla, u njemu se stiču doživotna prijateljstva i nastaju nezaboravne uspomene. Upravo je počela treća sedmica kampa, za mališane od šest do 16 godina, koji uz časove religije, istorije i srpskog jezika uživaju i u časovima umetnosti, poseti zabavnom parku „Grejt Amerika“ i bazenu, a naročito pamte logorsku vatru i piknik sa ćevapčićima, kao i večeru uz sveće, na kojoj svaka dama ima svog malog kavaljera.
Pitanja za laku noć
Otac Marko Matić je zadužen za jednu nedelju u kampu i uživa u večerima kontemplacija i dečjim pitanjima.
– Ostavili smo to za večernje sate, pred spavanje, i naglasili da mogu postaviti bilo kakva pitanja. Naravno, ima tu zaista nesvakidašnjih pitanja, o životu i smrti, vole da saznaju nešto o svetiteljima, koji su za njih heroji. Pitaju i o ljudima koji imaju poseban dar od Boga. Mi se trudimo da odgovore prilagodimo uzrastu i da zadovoljimo njihovu znatiželju. Ti razgovori se sa najstarijom grupom završavaju oko ponoći. Veliko je zadovolistvo raditi sa decom jer su iskrena, s lakoćom prihvataju objašnjenja, a program kampa je izuzetno dobar i izbalansiran – od obrazovanja do igre.
Od pre dve godine, na insistiranje oca Serafima, jednog od starešina Kampa, uvedeni su časovi kontemplacije ili razgovori sa decom, koja postavljaju najrazličitija pitanja o religiji, životu, istoriji, moralu i drugim zanimljivim temama. Prema priznanju vaspitača, ali i mališana koji dane provode u kampu, ti razgovori su potpuno promenili čitav koncept ovog kampa i dali mu posebnu lepotu i značenje.
Nekadašnji kamperi sada su ovde vaspitači, pod brižnim okom glavne vaspitačice Helen Runjo, koja brine o svim detaljima i nastoji da svaki dan bude drugačiji, zanimljiviji, dan za pamćenje. Kako reče otac Serafim, ovde se sklapaju prijateljstva, iz nekih su iznikli i uspešni brakovi, jer je kamp okružen ljubavlju, pažnjom i razumevanjem, u njemu su svi jedna porodica.
Stanislava Milutinović je ove godine prvi put u kampu i, kako kaže, uživa u svakom trenutku provedenom na ovom prelepom imanju.
– Svaki dan je drugačiji, idemo na bazen, u park „Grejt Amerika“, večeras nas očekuje večera uz sveće… Uživam u časovima veronauke i srpskog jezika, u sportskim aktivnostima. Naš dan počinje molitvom u crkvi, a posle doručka imamo časove. Posle ručka idemo na izlete ili druge aktivnosti, a nakon večere igramo naše igre, i ja u tome posebno uživam. Upoznala sam mnoge drugare, sa svima se lepo družim i to će biti moje najlepše uspomene – kaže Stanislava za „Vesti“.
Dečje „hvala“
Učiteljica Ana đoković ove godine je prvi put u kampu, zadužena je za nastavu srpskog jezika i ostaće sve četiri nedelje.
– Volim da radim sa decom, veoma mi se dopada ovdašnja atmosfera, pa iako je ovo naporan posao, jer o deci brinemo 24 sata bez prestanka, ipak je satisfakcija neizmerna. To dečje „hvala“ je nezaboravno. Trudim se da sa njima što više govorim srpski jezik, kako bi što više naučili. Deca od osam do 12 godina uglavnom znaju ćirilicu, veoma dobro čitaju, a povuku i ostale da se malo više angažuju.
Aleksandar Husić je u kampu svakog leta već nekoliko godina i siguran je da će, kada godine to dozvole, i sam biti vaspitač.
– Priznajem, prve godine mi nije baš bilo lako, imao sam deset godina, odvojio sam se od kuće celu nedelju, ali već posle prvog dana sve je bilo savršeno. Uvek na kraju kampa provedem izvesno vreme razmišljajući o tome kako je dobro biti ovde, kako se lepo provodimo i družimo. Sada imam 15 godina i nezaboravne uspomene s ovih letovanja – kaže Aleksandar.
Aleksandrova sestra Jovana, i sama nekada kamper, sada je vaspitač i brine o mališanima na različitim aktivnostima.
– Već treću godinu sam vaspitač, obožavam ovaj kamp i dolaziću uvek da se družim sa ovom decom koja uživaju u kampu. U prve tri nedelje svi imaju isti dnevni program i raspored aktivnosti, a program je prilagođen i 4. nedelji, kada su tu tinejdžeri, uz malo ozbiljnije časove veronauke i srpskog jezika. Nikada nisam bila u 4. nedelji, ali, kako čujem, svi uživaju i provode nezaboravno vreme – ističe Jovana Husić.
Učiteljica Ana đoković ove godine je prvi put u kampu, zadužena je za nastavu srpskog jezika i ostaće sve četiri nedelje.
Roditelje vode u crkvu
Glavna vaspitačica i ove godine je Jelena Runjo, i sama nekada kamper u Gračanici. LJubavlju je vezana za ovaj posao i generacije mališana koje su prošle kroz kamp.
– Deca su toliko radosna u ovom kampu. Ove godine je interesovanje izuzetno veliko, roditelji ove godine pomažu više nego ikada do sada, ljudi nam daju i pomažu svim srcem. U prvoj nedelji bilo je 88 polaznika, u drugoj 76, ove nedelje 100, a u tinejdžerskoj nedelji oko 50. Moguće je da je ekonomska kriza uticala da se ove godine prijavi više mališana jer možda porodice ne putuju na skupocena letovanja, ili manje njih odlazi u zavičaj. Za decu do 12 godina nedelja u kampu košta 145 dolara, za one do 18 cena je 170, a to uključuje sve troškove. U običnim američkim kampovima cene su i trostruko veće, a roditelji stvarno vole da deca provedu vreme baš ovde. Uživam u tom njihovom odrastanju, koje se desi za samo sedam dana. Zanimljivo je čuti njihova pitanja koja upućuju svešteniku u sobi za kontemplaciju, sigurna sam da oni razumeju mnogo više na kraju boravka u kampu. Mnogi od njih sa svojim porodicama ne idu nedeljom u crkvu, a sigurna sam da, posle boravka u kampu, od roditelja traže da ih češće dovode u hramove. Ja ću sigurno ovde biti i iduće godine.
– Volim da radim sa decom, veoma mi se dopada ova atmosfera, pa iako je ovo naporan posao, jer o deci brinemo 24 sata, bez prestanka, ipak je satisfakcija neizmerna. To dečje „hvala“ je nezaboravno. Trudim se da sa njima što više govorim srpski jezik kako bi što više naučili. Deca od osam do 12 godina uglavnom znaju ćirilicu, veoma dobro čitaju, a povuku i ostale da se malo više angažuju.
Jelena Tošić, vaspitačica, u kamp dolazi od svoje četvrte godine.
– Od svoje 16. godine bila sam pomoćnik vaspitačice, a već 12 godina radim kao vaspitačica. Obožavam da radim sa decom i svake godine jedva čekam leto, da vreme provedem u Gračanici. Deca su slobodna da pitaju, ja se često iznenadim koliko oni znaju. Otac Serafim promenio je čitav koncept, ovo je sada veoma moderan i zanimljiv pristup i tako treba i da ostane.
Otac Serafim, starešina kampa, takođe najviše voli te razgovore sa decom, njihova čudesna pitanja i radoznale oči dok iščekuju odgovore .
– Na čelu kampa sam već šestu godinu i vidim značajne promene. Na ideju o kontemplacijama pre par godina je došao otac Dragan Petrović, a pre dve godine smo taj koncept počeli da koristimo. Prošle godine, na zahtev dece, razgovori su održavani svake večeri, čak i sredom, kada dođu umorni iz zabavnog parka, a tako je i ovog leta. Deca imaju izuzetno zanimljiva pitanja, ali, verujte mi, više me nikakvo njihovo pitanje ne može iznenaditi. I ja se začudim koliko deca znaju od malih nogu i kako duboka pitanja postavljaju, tako rano. Nadam da su zadovoljni odgovorima koje im dajemo. Imam zanimljiv primer od ove godine – dete od šest godina meni i još jednom svešteniku kaže: „Ja znam da ćemo posle drugog Hristovog dolaska svi vaskrsnuti i otići u raj, sa novim besmrtnim telima. A mene sada samo interesuje: ako se budem šetao u raju, pa nogom udarim u kamen, hoće li to mene boleti?“ Eto, to me pita šestogodišnjak. I moj odgovor je – neće da boli. Pošto je u carstvu nebeskom sve savršeno, nema ni bolova. Sa njima sam od ranog jutra, i zaista mogu reći da u subotu kada odlaze imaju sasvim drugačiji stav i pristup. Na početku kampa su veseli, radoznali, ali i preplašeni, a kada odlaze – straha od nepoznatog više nema, a radost i radoznalost ostaju.
