Agencija za zaštitu dece u Otavi smestila Andreja (6) u hraniteljsku porodicu, koja ga vodi u katoličku crkvu i ne dozvoljava mu da govori maternji jezik, tvrdi baka Irena
Srpkinja Aleksandra Baret, koja živi u Kanadi i kojoj je Agencija za zaštitu dece u Otavi pre 10 meseci oduzela šestogodišnjeg sina Andreja, ne odustaje od namere da ga povrati.
Unajmila je tri advokata i spremna je da tuži Agenciju, koja, prema njenim rečima, na sve načine pokušava da joj otme čedo i da ga na usvajanje.
– Dečak je u hraniteljskoj porodici koja mu ne dozvoljava da govori srpski jezik, a iako smo pravoslavci, oni ga vode u katoličku crkvu – ogorčeno priča baka Irena, koja sme da ga vidi samo jednom nedeljno. Prilikom poseta, majka Aleksandra kaže da je primetila da se dečak promenio.
– Plaši se da priča, dosta se povukao u sebe. Kaže da se plaši i da plače da ne bi imao problema u toj porodici – priča majka dečaka, koga su socijalni radnici odvojili od nje jer je bio u sobi dok je nju tukao momak (Kanađanin). On je ubrzo pušten i pritvora uz obrazloženje da ne postoji dovoljno dokaza za njegovo zadržavanje. Baka naglašava da
Agencija u svojim izveštajima izokreće činjenice i krši zakon, a sve iz razloga da bi dobili na vremenu i zauvek im oduzeli mališana.
– Kad je Andrej tražio da se igramo jurke, trčali smo ukrug i on me je uhvatio. Pošto je nizak, zagrlio me je u visini na kojoj je on i odmah su zapisali da sam dozvolila da mi dodirne guzu. Imaju spisak prigovora kroz koje sumnjaju da iskorišćavam dete – priča Irena i podseća da je glavno ročište na kojoj će se znati sudbina mališana zakazano za 2. avgust.
Agencija: Štitimo decu
Nadležni iz Agencije za zaštitu dece iz Otave rekli su za Kurir da ne mogu da nam daju nikakve informacije o ovom slučaju. Međutim, pre toga su nam tražili prezime i ime majke i dečaka i potvrdili nam da se nalaze u njihovoj bazi podataka.
– Našim zakonom su sva maloletna deca zaštićena i zabranjeno nam je da dajemo bilo kakve informacije – rekli su u Agenciji.
Protestovali ispred ambasade
Baka Irena kaže da su ona i njena ćerka za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine protestovale pred Vladom Kanade.
– Baš kao i Vuk Nastić, i mi smo s ostalima iz srpske zajednice išli 78 dana na proteste, a kad je nastradala mala Milica iz Batajnice, mi smo, iz ogorčenosti što je stradalo nedužno dete, gazili njihovu zastavu – priseća se Irena i kaže da je to možda samo slučajnost, ali ostaje činjenica da su i njima oduzeli decu.
Ministarstvo inostranih poslova: Proverićemo
Iz Ministarstva inostranih poslova dobili smo informaciju da je ova porodica s našom ambasadom prvi put kontaktirala 12. jula.
– Međutim, zaposleni u ambasadi još nisu dobili potpune informacije o državljanstvu majke i deteta, kao i o detaljima slučaja. Ukoliko se ispostavi da su u pitanju naši državljani, učinićemo sve kako bismo im pomogli u onoj meri u kojoj je to moguće u odnosu na zakone Kanade – rekli su nadležni iz resornog ministarstva.
Psiholog Pejaković: Dete je žrtva
Pomoćnik ministra rada i socijalne politike psiholog Ljuba Pejaković kaže za Kurir da će dete pretrpeti trajne posledice.
– Teško je komentarisati Kanađane. Oni imaju rigorozne propise, ali ja zaista ne znam kako je majka mogla sprečiti da dete ne prisustvuje sceni nasilja ako nije ni znala da će do nje doći. Samo po sebi je strašno što je dete gledalo kako mu neko bije majku, ali ono je smeštanjem u hraniteljsku porodicu postalo dvostruka žrtva – priča Pejaković.
