Otava – 4. novembar 2003 . — Za razliku o slucaja „Varvarin“ , odnosno tuzbe koju je grupa gradjana pokrenula protiv nemacke vlade , zbog njenog ucestvovanja u NATO napadima na Srbiju 1999. godine, o kojem su mnoga medija u Nemackoj i svetu javljale, sudski postupak protiv kanadske vlade je ostao nezapazen.
Grupa od pedeset kanadskih gradjana je tuzila kanadsku valdu zbog njenog ucesca u NATO napadima na Srbiju u prolece 1999. godine. U toku 78 dana bombardovanja Srbije kanadski avioni P-18 hornet su ucestvovali u oko 10 posto, odnosno 6.700 borbenih letova NATO alianse. Kanadskim pilotima je naredjeno da bacaju bombe na stanovnistvo Srbije, da razaraju njihove kuce, imovinu i zivotnu sredinu. Rezultat toga su razoreni domovi, siromastvo, bol, opasno zagadjena zivotna sredina, povecane teroristicke aktivnosti i nestabilnost celog regiona.
Cilj ove tuzbe protiv kanadske vlade je bio da se nadoknade troskovi porodicama koje su stradale i cija je imovina unistena NATO bombardovanjem Srbije. Nedavna odluka Okruznog suda Ontaria, kojom se ne dozvoljava nastavak tuzbe protiv kanadske vlade je mnoge razocarala. Emilio Binavince, advokat koji je zastupao ovu grupu gradjana, smatra da je slanje kanadskih trupa van Kanade bilo nezakonito.
Postupilo se protivzakonito i protiv zakona o Narodnoj odbrani. Nazalost izgleda da sud uopste ne gleda u zakon. Vrlo smo razocarani jer je vlada prakticno upotrebila Gradjanski zakon kako bi nadglasala Ustav kojeg je izglasao Parlament. Parlament je usvojio zakon o Narodnoj odbrani, zbog cega je u ovom slucaju samostalna intervencija premijera i vladajuceg Saveta bila protiv Ustavna i nezakonita.
Konacnu odluku o daljoj sudbini tuzbe doneo je Okruzni sud. Okruzni sud sacinjavaju tri sudije. Dvojica sudija je odlucilo da Gradjanski zakon ima prednost nad Ustavom. Sta je po misljenju Binavincea pogresno i sasvim protivustavno.
To se do sada nikad nije dogodilo. Jedan o trojice sudija, sudija Rajt je bio u pravu kada je rekao da sudjenje treba nastaviti iz razloga postovanja zakona. Kanadska vlada ne moze da se poredi sa americkom i da svojevoljno salje vojsku van Kanade. Kanadska vlada nema to ovlascenje. Ona mora da postuje zajednicki dogovor ili da deluje u okviru zakona o Narodnoj odbrani. U ovom slucaju Jugoslavija [Srbija] nije napala Kanadu. UN nisu doneli nikakvu odluku o napadu na Srbiju. Radilo se o nelegalnoj akciji osoba na vlasti.
Sto se tice sudskog procesa tuzba je podnesena Nizem sudu (Lower Court) , koji je odlucio da tuzba ima tezinu i da proces moze da se nastavi. Vlada se zalila na ovu odluku Okruznom sudu. Okruzni sud je doneo odluku u korist vlade.
Da bismo mogli da se zalimo Apelacionom sudu Ontaria , morao sam da dobijem dozvolu od tog suda. Ne postoji mogucnost zalbe na odluku Okruznog suda vec se mora traziti dozvola kako bi se tuzba nastavila na Apelacionom sudu. Apelacioni sud nam nije dozvolio da nastavimo tuzbu . Tako da smo izgubili slucaj zbog tehnickih prepreka, ne zbog nedostatka dokaza.
Koliko su ovaj sudski postupak i odluka suda vazni za kanadski zakon i buduce odluke vlade po pitanju ucestvovanja kanadskih trupa u nekim buducim ratnim oparacijama, ne mozemo sa sigurnoscu da kazemo. Medjutim, odluka kanadske vlade da ne ucestvuje u ratu u Iraku se poklapa sa odlukom UN.
Sta se desilo u slucaju Jugoslavije, odnosno Srbije? UN nisu dozvolile napad na Srbiju. Ali neke NATO zemlje Nemacka, Francuska, Amerika i donekle Kanada su odlucile da napdnu iako je to bilo u suprotnosti sa odlukom UN. To pitanje o vladavini „mocnih“ i dan danas muci Kanadjane. Po mom misljenju, sve dok svet ne prihvati da UN budu te koje ce odlucivati o miru u svetu , svetom ce da vladaju oni koji su najmocniji.
Boba Borojevic
„Susreti ponedeljkom“
Otava, ON
ckcuboba@yahoo.ca
