Kancelarija širom otvorena za dijasporu i Srbe u regionu

Slavka Drašković: Kancelarija širom otvorena za dijasporu i Srbe u regionu

Rad Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu je u proteklih godinu dana bio veoma intenzivan, primenjen je novi pristup u odnosima sa ljudima u rasejanju, ocenila je direktorka Kancelarije dr Slavka Drašković u razgovoru za Međunarodni radio Srbija povodom prve godine rada Kancelarije. Kancelarija je otvorena za pripadnike naše dijaspore i Srbe u regionu, ona je njihova kuća i veza ka Vladi i pozivam ih da nam se obrate za sva pitanja, istakla je Slavka Drašković.

Kancelarija je nasledila prethodno Ministarstvo za dijasporu, što je, na neki način, snižavanje nivoa, ali baš zato morali smo više da radimo i nastojimo da budemo prisutniji i u dijaspori i u Srbiji, naglašava Slavka Drašković, pohvalivši ceo tim koji je radio tokom proteklih godinu dana. Kancelarija je imala mnogo posla, mnogo toga je započeto, dosta toga urađeno, ali uvek može bolje i više, ocenjuje naša sagovornica.

Za maticu, dijasporu i Srbe u regionu veoma je važan međusobni odnos i komunikacija i zato je, kako ističe, jedno od obeležja proteklog perioda upravo rad na tome da se komunikacija poboljša i da se kreira sasvim novi pristup. Uspostavljen je novi način komunikacije, novi sajt, koriste se internet tehnologije. Kancelarija je prisutna na društvenim mrežama, izdaje bilten, ima dnevnu komunikaciju sa organizacijama, formirana je kancelarija za brze odgovore, a održani su brojni skupovi uz učešće predstavnika dijaspore i Srba u regionu, na kojima su razmatrana različita pitanja i teme iz gotovo svih oblasti.

Glavne poruke koje matici stižu tokom tih inače čestih kontakata sa dijasporom, ukoliko se posmatra sama suština, jesu da još uvek nema dovoljno međusobnog poverenja, ocenjuje naša sagovornica. Ona izražava uverenje da je Kancelarija svojim radom doprinela tome da međusobno poverenje raste, ali, kako naglašava, u pitanju je proces, a ovo je tek njegov početak.

Izgradnji međusobnog poverenja treba da doprinese i činjenica da je u julu održana sednica Skupština dijaspore i Srba u regionu, njihovog najvišeg predstavničkog tela, koje dugo nije funkcionisalo. Napravljen je dobar tim, sa kojim intenzivno sarađujemo, uključujemo ga u sve ono što Kancelarija radi, a očekujemo od njih više informacija sa terena, kaže Slavka Drašković.

Podsetivši da je jedan od ključnih problema sa kojima se Kancelarija suočila od samog početka bio težak položaj Srba u regionu, ona navodi da se radilo na jačanju srpske zajednice u tim zemljama. Prvu godinu rada obeležio je i rad na važnim dokumentima: izmenama Zakona o dijaspori i Srbima u regionu i pripremi Akcionog plana za sprovođenje Strategije u toj oblasti. Potpisan je i Sporazum o specijalnim vezama sa Republikom Srpskom o zajedničkom radu prema srpskoj dijaspori. Formirane su komisije koje intenzivno rade, posebno u oblasti ekonomske saradnje, a razgovarano je i o mogućnostima zajedničkog finansiranja srpskog kulturnog centra u Beču.

Što se tiče rada Kancelarije u oblasti ekonomije, Slavka Drašković posebno ističe projekat Zaposlimo Srbiju koji se zasniva na povezivanju dijaspore sa rodnim krajem, kako bi se realizovale investicije i otvorila mala i srednja preduzeća i nova radna mesta. Prvi rezultat je investicija ruske dijaspore u opštini Brus. Dijaspora želi da ima dobre uslove za investiranje i kratku i jasnu proceduru, napominje naša sagovornica. Kancelarija će nastaviti sa aktivnostima koje treba da dijasporu više uključe u ekonomske tokove, a u planu je da se krajem godine održi velika konferencija na kojoj će biti reči upravo o investicijama iz dijaspore.

Govoreći o planovima, direktorka Slavka Drašković navodi da je jedan od prioriteta izrada baze podataka o našoj dijaspori.

Nemoguće je raditi dobro ako ne znate čime raspolažete. Imamo u planu da deo stručnjaka iz dijaspore uključimo u procese u Srbiji, jer postoje potrebe za posebnim stručnim kadrovima kojih nema ovde. Ti ljudi se nalaze u dijaspori, ali koji su to ljudi, gde da ih tražimo? Ako se, na primer, planira izgradnja fabrike čipova, da li imamo u dijaspori stručnjake iz te oblasti? Zato je potrebna baza podataka o našim stručnjacima u inostranstvu, da znamo gde su naši naučnici, lekari, inženjeri, IT stručnjaci… – objašnjava Slavka Drašković.

Neki od prioritetnih kriterijuma za sufinansiranje projekata organizacija naše dijaspore i Srba u regionu, preko konkursa Kancelarije koji su u toku, jesu upravo rad na izradi takvih baza podataka. Uz jačanje veza sa matičnom državom i očuvanje srpskog jezika i pisma i kulturnog identiteta, tim konkursima je istaknuto i da će posebna pažnja biti posvećena projektima koji imaju za cilj jačanje imidža Srbije u svetu, kao i obeležavanje stote godišnjice od početka Prvog svetskog rata i objašnjavanje uloge Srbije u tom ratu, što su takođe neki od prioriteta u radu Kancelarije.

Pozivajući, na kraju našeg razgovora, pripadnike dijaspore i Srbe u okruženju da se obrate Kancelariji za sve što smatraju važnim, naša sagovornica napominje da oni imaju i svoje predstavnike koji direktno sarađuju sa Kancelarijom, a to su delegati Skupštine dijaspore i Srba u regionu, kojima se takođe mogu obratiti. Na taj način i Kancelarija će dobijati informacije sa terena o tome kako žive i rade naši ljudi u rasejanju i šta im je potrebno, a potom preko Vlade i drugih nadležnih institucija dalje prosleđivati i zajednički raditi na rešavanju problema, zaključuje Slavka Drašković.

Razgovarala Suzana Mitić