Већина цркава је у стијенама или под земљом, а садрже најљепше очуване фреске из рановизантинајског периода. Кападокија је изнедрила тројицу великих отаца хришћанства: Василија Великог, Григорија Богослова и Григорија Нисијског. Ту су рођени и Свети Ђорђе и чувени светогорски старац Пајсије
Кападокија је у античком свијету била велика територија у Малој Азији, данашњој Турској. У вријеме Херодота, Кападочани су заузимали сву земљу од Таура до Црног мора. Кападокија се налази у централноисточној Анадолији, око 200 км југоисточно од Анкаре. Ту су живјеле древне цивилизације: хеленска, римска, хришћанска и исламска.
За сву мистику и начин живота ове регије заслужна је геолошка структура вулканског поријекла. Читава област је прекривена фантастичним формацијама рељефа које је обликовао бијели вулкански пепео, који је милионима година еродирао у нешто што сада представља заштитни знак области и прави уникат чуда природе који се често називају „вилински димњаци“, а многе формације подсјећају на различите фантазмагоричне облике.
Поред чаробне игре рељефа, задивили су нас отворени музеј Гореме (Корама), камене цркве и манастири. У Кападокоји има преко 3000 православних цркава, манастира и ћелија, из времена Византије. Али, нису све сачуване и заштићене. Захваљујући руско-турској сарадњи, три цркве су тренутно у молитвеној функцији.
Ту се родио и чувени светогорски отац Пајсије, као мали Арсеније, али баш у вријеме турског геноцида над Грцима, 1924. године, па је са родитељима убрзо напустио ову свету земљу.
Кападокија је кроз историју била трговинско средиште, па је зато била подложна честим упадима, провалама и пљачкама. Због таквих стрепњи и захваљујући меким вулканским стијенама, становници су градили системе насеља за живот или за збјегове у стијенама чији су улази били скривени, а имали су вентилацију, сигурносне системе за затварање и бјекство, сопствене изворе воде, хране, оставе, винарије и храмове.
Комплекс музеја Гореме, на око 10 км од Невшехира, од изузетне је важности за презентовање природне љепоте и православне сакралне историје Кападокије. То је комплекс чије цркве садрже најљепше очуване фреске из рановизантинајског периода, а постоје и јасна, очувана свједочанства (у цркви Светог Василија) из периода иконоборства (иконокластије), који је окончан током 8. и 9. вијека, чиме су иконе и реликвије враћене као предмет поштовања.
У оквиру комплекса цркава, најпосјећеније су: Црна црква, црква Светог Василија, црква Свете Варваре, црква Светог Јована, а неке се популарно називају црква Јабука или Извијена црква.
Фреске које смо видјели у овим црквама битно се разликују од других по свом колориту и извјесној дјетињој наивности која из њих зрачи као непосредно осјећање вјере.
Кападокија је изњедрила тројицу великих отаца хришћанства: Василија Великог, Григорија Богослова и Григорија Нисијског, који су прославили њено име. Они представљају главни ослонац цјелокупног православља и непресушан извор богословске мудрости, по наводима најозбиљнијих православних теолога. Њихова молитвена мјеста и остаци цркава у Кесаријској Кападокији добро су очувана, иако немају молитвену функцију, већ уживају статус музеја.
Кад је у питању разгледање чувених кападокијских пејзажа, туристе занима једна од популарнијих активности у том крају, тј. екскурзија балоном. Слике расутих шарених балона изнад кападокијских чуда од рељефа, напросто су опште мјесто (разгледнице, сувенири, мајице, торбе, књиге, дискови). Те туре обично почињу са изласком сунца и трају од 45 минута до сат времена. Али, предиван поглед не мањка и ако се не уздигнете балоном и не попијете чувени шампањац којим обавезно часте путнике.
Кападокија такође има доста подземних градова, а последњи пронађени 2015. године, стар је 5000 година. Најпознатији су Деринкуyу и Каyмакли које су рани хришћани користили као скровишта од бројних непријатеља. Поред многих чудесних долина које смо посјетили: долина димњака, долина дева, долина голубова, долина заљубљених, издваја се Ихлара, кањон дуг 16 километара, усјечен у вулканске стијене, гдје је рођен Свети Ђорђе.
Ихлара је првобитно била испуњена базалтном лавом из оближњег вулкана, а каснија ерозија је на крају издубила читав простор тако да је долина данас дубока око 100 метара. Ту су се насељавали први хришћани бежећи од римске војске. Долина Ихлара је популарна због византијских цркава, манастира, капела, којих има шездесетак. Интересантан је податак да су овдје снимани неки кадрови из филма Star Wars.
У раном хришћанству, стара престоница Кападокије, Мазака, под новим именом Кесарија (Ћесарија) била је важно епископско средиште. Тројица кападокијских очева – Василије Велики, Григорије Ниски и Григорије Назијанзин – су необично важна за рану историју цркве. Укупно, Кападокија је било необично важна земља за рану историју хришћанства.
Седам вјекова, све до 1071. године, Кападокија је била дио Византије. Више од три хиљаде цркава, свједоче о православном и грчком карактеру прошлости Кападокије. Последњи православни хришћани су напустили Кападокију током етничког чишћења и геноцида које је Турска спровела над Грцима од 1922. до 1924. године.
Милош Андрић
Извор: Седмица
