Od januara do septembra ove godine u Jugoslaviji je osnovano 981 preduzece, od toga 498 su sopstvene firme stranaca, 464 – mešovitog vlasništva, a 19 kompanija je nastalo zajednickim ulaganjem. Pretvoreno u novac, to znaci da je u poslednjih devet meseci u SRJ uloženo 175 miliona maraka stranog kapitala, što je u poredenju sa istim periodom u 2000. godini – dvostruko više.
Podaci, dakle, potvrduju vece interesovanje stranih biznismena za SRJ, ali i razocaravaju one koji su ocekivali talase konvertibilnog novca ka otadžbini.
Nacrt zakona koji bi trebalo da reguliše ovu oblast – o stranom ulaganju – trenutno je na odobravanju u Saveznom ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom. Ni postojeci akti nisu prepreka, ali je potrebno da propisi budu dopunjeni, liberalizovani, usaglašeni sa zakonodavstvom EU.
Šalteri probili led
Medu prvima koje je poveo duh za profitom, našli su se bankari. U aprilu je otvorena prva privatna strana banka u SRJ, „Majkrofajnens“, sa osnivackim kapitalom od šest miliona dolara. Osnovale su je renomirane medunarodne finansijske institucije i investicione kompanije: Evropska banka za obnovu i razvoj, Kreditna banka za obnovu, Komercbanka, Holandska organizacija za pomoc zemljama u razvoju i Internacionalne Mikro Investicije.
Iako je licencu za rad dobila još u martu, svoje bankarske usluge, nakon ispitivanja tržišta, pocetkom jeseni pocela je da pruža i „Rajfajzen banka“. U zavisnosti od uslova za proširenje posla, planovi za 2002. godinu su da otvore svoje predstavništvo u i Novom Sadu i Nišu. Petar Dubski, generalni direktor ove banke u Jugoslaviji, veruje da ce se ostvariti obostrana saradnja uvodenjem novih tehnologija i stvaranjem znacajnog broja novih radnih mesta u SRJ. Pojavljivanje u SRJ planiraju i HVB i „Nešnel bank of Gris“.
U septembru blizu „stotke“
U septembru ove godine osnovano je 91 preduzece od kojih su 44 sopstvene firme stranaca, a 67 su mešovite. Takode, zakljucen je i jedan ugovor o ulaganju u domace preduzece.
Broj osnovnih preduzeca u septembru ove u odnosu na isti mesec prethodne godine veci je više od cetiri puta. Posmatrano po strukturi ukupnog stranog kapitala, ucešce uloga u stvarima vece je u odnosu na ulog u novcu.
– Do sada su cetiri strane banke dobile dozvolu za rad, a od 1. septembra one banke koje žele da dodu na jugoslovensko tržište morace da ispune odredene uslove, odnosno morace da preuzmu neku domacu banku – rekao je nedavno Mladan Dinkic, guverner Narodne banke Jugoslavije – „Beogradska banka“ prodala je akcije „Sosijed Ženeralu“, jer je u sanaciji i potreban joj je novac. Ukoliko strane banke ne budu uzele naše male banke, kasnije ce morati da preuzmu vece, što ce im povecati troškove. Ocekujem da ce se i „Siti banka“ pojaviti u Jugoslaviji, ali se bojim da ona vrlo lako može da „proguta“ mnoge druge u tom poslu.
Interesovanje bivših
Privredne komore Srbije i Jugoslavije posecuju i brojni poslovni ljudi iz bivših republika SFRJ. „Gorenje“, „Merkator“, Tvornica duhana Rovinj, samo su neki sa dugackog spiska zainteresovanih. Interesovanje za ulaganja posebno je povecano u Sloveniji. Veliki broj ugovora o osnivanju firmi zakljucen je sa biznismenima iz Italije, Nemacke, koja je tradicionalni partner, Austrije, a nešto manje investitora pojavilo se iz Grcke, Bugarske, Madarske, Rumunije, Makedonije, Republike Srpske, Kipra, Francuske, SAD i Velike Britanije. Manji deo ugovora odnosi se na strane investitore iz Hrvatske, Švajcarske, Ceške Republike i Ruske Federacije.
– Mora se imati u vidu da osnivanja novih preduzeca nece doneti izdašan kapital – kaže dr Milan Kovacevic, clan G 17 i strucni konsultant za inostrana ulaganja.
Predstavništva jeftinija
Postoji razlika izmedu direktnih stranih investicija i stranih predstavništava koja se u sve vecem broju otvaraju u SRJ.
– Ulaganja se odnose na novac uložen u proizvodnju, marketing, dok su predstavništva zapravo „produžetak“ kompanije, u koja se po pravilu ne ulaže mnogo novca, a dobija se profit – kaže dr Aleksandar Gracanac, savetnik iz Sektora za Zapadnu Evropu u Privrednoj komori Jugoslavije.
– Najbolje za nas bilo bi da stranci ulažu kapital u vec postojeca preduzeca, a oni bi se najviše obradovali kada bi se ukinuo Zakon o stranim ulaganjima. Naš zakon predvida da stranci mogu da uvezu opremu bez carine, postoji mogucnost strane arbitraže, a ukinut je porez na dobit (u Crnoj Gori nije). Takode, postoji mogucnost i smanjenja poreza na dividendu kada je rec o odredenim zemljama.
Preduzeca sa stranim ulogom mogu slobodno da obavljaju placanja u poslovanju sa inostranstvom, u skladu sa saveznim zakonom, imaju pravo na slobodan transfer kapitala po osnovu povracaja uloga, repatrijaciju udela stranog investitora po prestanku rada ili prodaje firme, kao i slobodan transfer dobiti.
Daleko od poslovnog raja
Ozbiljni investitori zahtevaju normalan ambijent koji pretpostavlja demokratski sistem, ljudska prava, efikasno funkcionisanje pravne države, kao i stimulativne poreske propise. Kako je nedavno istaknuto na savetovanju Naucnog društva ekonomista, ne treba se odreci priliva kratkorocnog kapitala spremnog da se na pojavu svakog dodatnog rizika povuce, a upravo takav se može ocekivati u sadašnjim uslovima. Taj kapital, medutim, mora da bude u proporciji sa dugorocnim kapitalnim prilivom, odnosno stranim direktnim investicijama kao najstabilnijoj i najpoželjnijoj formi kapitala za domace razvojne potrebe.
Neophodno je zato, smatraju ekonomisti, izgraditi nacionalnu strategiju privlacenja kapitala koja bi pokazala prioritetne grane i sektore za ulaganje, ali i potencijalno najznacajnije grupacije stranih ulagaca.
– Sama cinjenica da je u proteklom delu godine priliv direktnih investicija bio gotovo simbolican, govori, medutim, da je naše podrucje još uvek neatraktivno za ova ulaganja – kaže dr Mladen Kovacevic, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. – Negativni faktori koji mogu da sprece ili uspore dolazak stranih su ratni rizik u nekim delovima zemlje i susedstva, neizvesnost opstanka sadašnje države, potpuna nespremnost stranih osiguravajucih kuca i banaka da izdaju garancije za direktne strane investicije, nesklad pravnih propisa sa pravom EU i medunarodnim pravom, pravna i fizicka nesigurnost stranaca, razmaženost radnika i njihova nemotivisanost za rad.
Takode, u ono što destimuliše potencijalnog stranog investitora je i precenjenost nacionalne valute i nepostojanje suštinske konvertibilnosti dinara, mali broj zemalja sa kojima Jugoslavija ima status najpovlašcenije nacije ili o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Nedostaju profitabilni projekati i korporativna kultura, slabo prisustvo firmi i projekata na Internetu…
S druge strane, dejstvo ovih negativnih faktora, kako smatra dr Kovacevic, delimicno bi mogla da kompenzuje kvalifikovana jeftina radna snaga, napredak u regulisanju odnosa pre svega sa Svetskom bankom i MMF, brojnost srpske dijaspore, simpatije koje uživa sadašnje rukovodstvo, dolazak još nekoliko solidnih stranih banaka…
