KARADJORDJEVA REVOLUCIJA
Povodom 200 godisnjice obelezavanja Prvog srpskog ustanka
Intervju sa dr Srdjom Trifovicem
Institut za medjunarodne poslove Rokford instituta iz SAD u sradanji sa
Forndacijom lorda Bajrona, 21-22. februrara 2004. godine organizuju naucni
simpozijum povodom obelezavanja 200. godisnjice Prvog srpskog ustanka.
Planirano je da na simposijumu svoje radove izlozi nekoliko profesora sa
razlicitih univerziteta u svetu, akademici i druge licnosti iz sveta
politike i novinarstva.
Zamolili smo dr Srdju Trifkovica, glavnog organizatora tog skupa da nam kaze
o znacaju Prvog srpskog ustanka.
Prvi srpski ustanak je jedan od najsnacajnijih datuma u novijoj srpskoj
istoriji , a mozda u srpskoj istoriji uposte. Tim trenutkom Srbi su se
vratili na evropsku pozornicu kao jedan istorijski narod koji ima svoje ime,
svoje nacionalno bice, svoj identitet, ciljeve i samopostovanje. Moramo
istaci da u prvi mah Ustanak nije bio protiv Otomanskog cartva kao takvog,
vec je bio protiv samovolje dahija, odmetnutih janicara koji su se u
Beogradskom pasaluku nametnuli kao ilegalni vladaoci koji su bili u stanbju
pobune protiv sultana u Itsambulu. Na prvi mah , znaci, srpski ustanmici su
se makar formalno borili ne samo protiv odmetnutih dahija, koji su bili
pobunjenici protiv sultana, nego sta-vise za legitimnu tursku vlast. Odnosno
za uspostavljanje normalnog zakonskog stanja. Tek u drugoj polovini Ustanka
postaje jasno da vise nije bilo moguce vratiti status quo ante. Odnosno da
od tog trenutka ustanici prosiruju svoje ciljeve i teze obnovi srpske
drzavnosti. Teze samostalnosti pa i potpunoj nezavinsosti.
Ono sto je sa viseg stanovnistva interesantno jeste do koje je mere Prvi
srpski ustanak bio na milosti i nemilosti velikih sila i njihovih
medjunarodnih odnosa. U prvi mah Rusija je podrzavala ustanike. Stavise, cak
ih je podsticala da ne prihvate Ickov mir iz 1806. godine koji je bio veoma
povoljan po Srbe. Ali onda kada je glavna preokupacija Rusije bila borba
protiv Napoleona, oni su prakticno ostavili ustanike na cedilu.
Bukurestanskim mirom iz 1813. godine samo su uzgred pomenuli Srbiju, ne
garantujuci joj nikakva prava. Sa svoje strane Francuska je, pak, zbog
rivaliteta sa Rusijom podrzavala Otomansku Imperiju. Stavise, francuski
stabni oficiri su pripremili za tursku vojsku plan napada na Srbiju iz tri
pravca. Iz Vidina sa istoka, iz Bosne sa zapada i iz pravca Nisa sa juga.
Upravo je taj plan primenjen u leto 1813. godine kada je Prvi srpski ustanak
bio ugusen. Tek sa porazom Napoleona i sa povratkom Rusije na Balkan bilo je
moguce da Drugi srpski ustanak pod Milosem Obrenovicem uspe. Odnosno tek je
zahvaljujuci ruskom pritisku na Otomansku carevinu Srbiji data ogranicena
autonomija 1817. godine.
Karadjordje je sa Grcima i Bugarima 1816. godine pokusao da napravi savez
balkanskih zemalja. Taj pokusaj je propao zbog ubijstva Karadjordja koje je
naredio Milos Obrenovic. Koje posledice ima ubijstvo Karadjordja po
ustanicku Srbiju i stanje u Srbiji?
Trifkovic: Moramo biti nacisto da svojim odlaskom iz Srbije, septembra 1813.
godine Karadjordje je izgubio znatan deo svoga kredibiliteta i ugleda u
srpskom narodu. Zahvaljujuci tome sto je ostao da sa narodom deli dobro i
zlo Milos Obrenovic je u znatnoj meri dobio na kredibilitetu i prsetizu. Sa
svojim vodjstvom Drugog srpskog ustanka, kojeg je poceo u Takovu 1815.
godine on je bio u tom periodu nesumljivi lider Srba. Vrlo je tesko
zamisliti kakav bi ozbiljan sporazum Karadjordje mogao iz svog izbeglistva u
podunavskim pokrajinama u Vlaskoj i Moldaviji da napravi sa drugim
balkanskim hriscanima kad u samoj Srbiji nije imao snaznu bazu.
Vrlo je tesko sa distance od dva veka vrednovati okolnosti koje su dovele do
Karadjordjevog ubijstva. jedno je sigurno da jedna zemlja ne podnosi dva
gospodara i da bi Karadjordjev povratak na srpsku scenu delovao u tom
trenutku destabilizujuce u jednom izuzetno osetljivom trenutku. Tada je
Srbija tek bila na putu ostvari ogranicenu autonomiju od strane Otomanskog
cartsva, koja je tek kasnije krunisana punom nezavisnoscu i suverenitetom u
Berlinu 1878. godine.
Karadjordje i Milos Obrenovic su bili razliciti i po svom karakteru i po
pristupu politici. Zar ne?
Trifkovic: Licnosti Karadjordja i Milosa olicavaju dva pristupa politici kod
Srba koji su prilicno razliciti. Na oba nailazimo u razlicitim fazama srpske
istorije. Karadjordje je nesumljivo bio veoma snazna licnost, ali veoma
nagao i prek. Bio je sklon nasilju, o-ruk resavanju neposrednih problema bez
mnogo obzira za dugorocne posledice tog poteza. Ruku na srce, on nije imao
istancanu diplomatsku vestinu, drzavnicku sposobnost formiranja jedne
dugorocne strateske vizije, tiho strpljenje i lukavost uporedo sa upornoscu,
koji su krasili Milosa. Milos je veoma strpljivim i upornim radom uspeo da
prosiri kako teritorijalni obim knezevine Srbije tako i da dobije pravo
nasledstva i tako osnuje dinastiju Obrenovica.
Da li je Karadjordje imao slicne sposobnosti? Imajuci u vidu njegove
neprekidne sukobe sa Praviteljstvujuscim Sovjetom i sa drugim ustanickim
prvacima, rekao bih da nije. S druge strane nema sumlje da je 1804. godine
on odigrao presudnu ulogu, kada je ustanike vodio veoma smelo i nadahnuto i
kada je milom ili silom, obican narod podsticao da se pridruzi ustanicima
kada je vladala jos uvek izvesna nesigurnost i kolebljivost.
Fondacija lorda Bajrona u sradanji sa Institutom za medjunarodne odnose
Rokford Instituta iz SAD organizuje simpozijum na temu „Karadjordjeva
Revolucija“ u zelji da obelezi 200 godisnjicu Ustanka. Da li ce Fondacija
objaviti i zbornik radova sa tog simpozijuma?
Trifkovic: Postoji namera da se objavi zbornik radova. To ce u mnogoj meri
zavisiti od finansijskih prilika. U ovom trenutku prevashodna nam je briga
da sam Simpozijum odrzimo u planiranom obimu i da pokrijemo putne troskove
svih ucesnika. Dakle, ukoliko budemo uspeli da ostavrimo zadovoljavajuce
finansijske efekte i ukoliko od samog simpozijuma i priloga koje nameravamo
da i tom prilikom prikupljamo bude ostalo dovoljno sredstava, nema sumlje da
cemo zbornik objaviti. Bila bi steta da se takav skup odrzi a da iza njega
ne ostane vidljiv trag. Troskovi obrade, redigovanja, pripreme recenzija,
uvoda i pogovora, kao i samog stampanja jednog ozbiljnog zbornika radova su
prilicni. Ukoliko ne budemo bili izdasno podrzani od sponzora to verovatno
necemo moci da realizujemo.
*****
Kanadski ogranak Fondacije lorda Bajrona zajedno sa Ambasadom Srbije i Crne
Gore, Srpskim radio programom „Susreti Ponedeljkom“, C.S. Opstinom „sv.
Stefan“, Srpskim Tetrom u Otavi i Drustvom za ocuvanje srpske bastine
pripremaju, 23.-24. februara, 2004. god. u Otavi, dva foruma u okviru
obelezavanja 200. godisnjice Prvog srpskog ustanka . „Karadjordje i
dinastija Karadjordjevica: Dva veka jednog naroda“ je tema predavanja gde ce
glavni govornik da bude Dragomir Acovic, clan Krunskog saveta Nj.V. princa
Aleksandra II Karadjordjevica.
BOBA BOROJEVIC
Srpski Radio program „Susreti Ponedeljkom“
CKCU 93.1 FM
Otava, Kanada
Tel: (613) 225-2321
petar@cyberus.ca
