Jugoslovenski kulturni centar u Parizu privremeno je zatvoren. Pošto je u dosadašnjoj praksi ova ustanova kulture i umetnosti bez pauze radila tokom celog leta, odmah su negodovali naši ljudi, kojima je to mesto, osim susreta bilo i stecište saznanja o svemu što se u kreatorstvu dešava medu našim ljudima, ali i Francuzima.
Poslednji ovosezonski dogadaj u JKC bila je prezentacija knjige Srboslave Sibe Vuksan, koja je u sopstvenoj režiji taj rastanak obeležila i kulinarskim dakonijama. Kako je skup naših ljudi te veceri ostao bez odgovora – zašto se i do kada zatvara JKC, mnogi od okupljenih želeli su da bar iznesu svoja mišljenja.
LJuba Petrovic, pesnik, slikar, glumac, režiser i predsednik Komisije za umetnicke aktivnosti:
– Koliko znam, a i svaka logika razumnih ljudi to može da potvrdi, besmisleno je zatvaranje JKC koji je bez dana zastoja delovao u proteklih deset godina, kada su Srbi bili napadani u celom svetu. Siguran sam da je u pitanju adaptacija i da ce naš JKC nastaviti da živi. To je jedino i razumno!
Kosta Hristic, novinar, predsednik Crkvenog odbora parohije Sv. Sava:
– U prošlosti, narocito za vreme rata, kad je bio najžešci embargo, JKC je odigrao važnu ulogu, držao srpsku cast, afirmisao nacionalni identitet i rasvetljavao nepravdu prema našem narodu. Tu su dolazili i naši prijatelji Francuzi, slobodno govorili. Dakle, JKC je dobro radio i ponosno izdržao! Cuo sam da se zatvara privremeno i nadam se da ce da nastavi rad.
Komnen Becirovic, esejista, pisac:
– Tokom deset strašnih godina koje su preživljavali Srbi u Francuskoj, JKC je bio jedino mesto gde su se mogli okupiti Srbi i Francuzi i dati oduška svom ocajanju zbog medijskog jednoumlja. Bilo je velicanstvenih veceri i zbog toga je trebalo pojacati, a ne ugasiti njegovu kulturnu aktivnost.
Dušanka Stanisavljevic, nastavnik:
– Apsolutno sam uverena da ovo nije zatvaranje JKC, vec samo pauza koja ce rezultirati necim novim, drugacijim, specificnijim. Svaka vlada donosi nešto novo, a ocekujem da to novo bude najbolje. I do sada je JKC radio izvanredno i uz vrhunska ostvarenja lepo smo se družili.
Danijel Lazic:
– Skandalozno i žalosno je da se naše institucije u Parizu zatvaraju. Oni koji su prodali Politehnicku akademiju uništili su jugoslovenske klubove. Sada je na redu JKC. Ukoliko nece da izgubi dijasporu, naša Vlada ce morati da ponovo otvori JKC u centru evropske kulture. Uvek je bilo: Od nas traže pomoc, a kad treba nama da pomognu – nece! To boli!
Dr Branka Antic:
– JKC ce se otvoriti u septembru, drugacije ne mogu da zamislim. Ovaj centar ucinio je neverovatno mnogo za vreme antisrpske propagande. U tu sredinu dovodili smo prijatelje Francuze, a sada nam sve to brišu i oduzimaju. Teško je predvideti kako ce se dalje razvijati i koja ce ekipa rukovoditi i biti odgovorna.
Kosa Bokšan, slikar:
– Nadam se da ce „privremeno“ brzo proci. JKC je u ovoj sredini svima nama mnogo znacio, a zaista bi bilo ispod casti da se zatvori. Kod nas su dolazili cuveni intelektualci i umetnici: general Pjer Mari Galoa, Pol Mari de la Gors, Mari Frans Garo, akademik Žan Ditur, vladika Amfilohije, pisci Patrik Beson, Peter Handke, Vladimir Volkov, Dimitri Analis, Mišel Savari, Ani Križel iz „Figaro“, izdavac Vladimir Dimitrijevic, slikari Zoran Pavlovic, Velizar Krstic, Bogdan Kršic, Mojovic, Blanuša, skulptor Olga Jancic… U aukciji za decu ucestvovali su svi naši ugledni slikari. JKC je davao dostojnu sliku Jugoslavije i borio se za istinu.
Nikola Šuica, arhitekt:
– Ne mogu da znam da li je zatvaranje privremeno, a znam da je veliki gubitak za našu srpsku dijasporu, jer mi nemamo drugog mesta gde bi prezentovali kulturu na višem, visokom i zavidnom nivou.
