Svetsko fudbalsko prvenstvo u Nemačkoj dalo je inspiraciju modnom dizajneru Katarini Jovanov iz Minhena da izradi ekskluzivnu kolekciju za poklonike fudbala i ovog planetarnog događaja. Reč je o ograničenoj seriji unikatnih odevnih predmeta na kojima dominira fudbalska lopta kao zaštitni znak. NJene majice za žene i muškarce nisu samo odevni predmeti, niti puka uspomena na događaj koji mesecima zaokuplja pažnju celog sveta nego mnogo više od toga.
– Majice su kreativna obrada teme Svetskog prvenstva. To je izuzetno kvalitetan materijal, sve je rađeno ručno, a kolekcije su u malim serijama i ženski modeli oplemenjeni su „svarovski“ kamenčićima, kao i nekoliko muških modela. Napravljeno je svega po stotinu komada i to šest modela za dame i četiri za muškarce. Naravno, u kolekciji dominira fudbalska lopta koja menja boje i na taj način doprinosi dinamičnosti modela. Cene nisu tako popularne kao kod drugih predmeta sa oznakom Svetskog prvenstva, jer ovo nije rađeno u velikim serijama, nina materijalu osrednjeg kvaliteta – kaže Katarina Jovanov (31) dok na laptopu „lista“ modele svoje kolekcije.
Kreacije za Holivud
Pre godinu i po Katarina Jovanov je bila u Holivudu gde je kreirala kolekciju majica za ekipu glumaca i režisera filma „četiri brata“. Tako su majice koje je ona osmislila i proizvela nosili Mark Valberg, Andrej Benjamin, Dejvid Eliot Falas, režiser DŽon Singelton.
Katarina je rođena u Minhenu, a njeni roditelji su u Nemačku došli iz Vojvodine u prvom „gastarbajterskom talasu“. Posle osnovne i srednje škole upisala je prestižnu privatnu Školu za modni dizajn iz Pariza, koja svoja predstavništva u Nemačkoj ima samo u Minhenu i Berlinu. Posle prakse i rada u buticima i agencijama dobila je ponudu da nekoliko meseci provede u Americi. Tako je u svetskoj modnoj kući „Dona Karan“ u NJujorku 2001. provela četiri meseca i ta iskustva veoma joj mnogo znače. Danas radi u jednom modnom butiku u Minhenu, slobodni je modni dizajner i htela je da iz svog ugla odgovori na „zadatu temu“ – Svetsko prvenstvo u fudbalu.
Vrlo rado i često odlazi u Srbobran odakle joj je majka, i u očevo rodno mesto Kovin. Uz radost zbog susreta sa zavičajem svojih roditelja svaki put ona ponese i deo tuge u Minhen, jer izbliza može da vidi kako teško žive Romi u ovom delu Vojvodine.
U „Gradu pakla“
Katarina je bila u NJujorku u vreme napada na STC, mnogo toga je zabeležila fotoaparatom i kod majke izazvala „slom živaca“ jer je bila u „gradu pakla“ u vreme najdramatičnijih događaja – 11. septembra.
– Kad se dogodio udar aviona bila sam na ulici, u šoku kao i ostali. LJudi su izlazili krvavi i prašnjavi, bežali glavom bez obzira, plakali i bespomoćno dozivali svoje koji su ostali u kulama STC. Neke scene nikada neću zaboraviti, kao što su redovi pred telefonskim govornicama jer jedino tako se moglo nešto saznati o sudbini ljudi u STC. Videla sam ekipe Hitne pomoći koje su na ulici uzimale krv od dobrovoljnih davalaca. Sve to je bio veliki užas – priseća se Katarina Jovanov.
– Moj otac je Srbin, majka mi je Romkinja i ja sam ponosna na njih. Upoznala sam život Roma u Srbobranu i Kanjiži, osetila koliko im je teško i koliko se malo čini za njih. Oni su puni duha, energije i zdravog odnosa prema svetu oko sebe, iako u suštini žive teško. Zbog toga sam rešila da pokušam da pomognem romskoj deci. Nameravam da na mojoj internet stranici otvorim račun za pomoć malim Romima u Srbobranu i Kanjiži i da deo prihoda od prodaje mojih modnih kolekcija odvojim za tu decu. Oni žive i danas onako kako se živelo pre nekoliko decenija, nemaju uslove za školovanje, napredovanje, pa čak ni normalnu zdravstvenu zaštitu. Uverila sam se da su to deca vrlo inteligentna i mogla bi da u životu učine nešto više nego njihovi roditelji, ali nema ko da im pomogne – iznosi svoje utiske i namere Katarina Jovanov.
Odluku da pomogne romskoj deci donela je odavno, a prvi prilozi mogli bi biti upravo od prodaje najnovije modne kolekcije za žene i muškarce povodom Svetskog prvenstva u fudbalu.
