Inženjer Tomislav – Tomo Ličina iz Brizbejna donedavno je predavao na univerzitetu, da bi pre dve i po godine odlučio da ostavi mirni posao za katedrom i pređe u – rudnik.
Danas radi na nečemu što je novina i u australijskim okvirima, obavljajući posao inspektora rudarske opreme za podzemnu eksploataciju.
– Pojednostavljeno, koristeći novu tehnologiju i primenjujući novu opremu vršim inspekciju ispravnosti mašina i uslova rada, nadgledam opremu rudnika i istovremeno predlažem najadekvatniji alat za inspekciju. Zadatak je da se otkriju neki nedostaci u ranoj fazi, kako ne bi došlo do incidenata i nesreća. Ovo su, istovremeno, pionirski poslovi na korišćenju opreme za inspekciju i za mene i za kompaniju „Austress Freysinet“ u kojoj sam zaposlen – priča Tomo.
Ličina je po struci rudarsko-mašinski inženjer, u Australiji je magistrirao i radio na Univerzitetu Kvinslend.
Bogata zemlja
Australija ne oskudeva u uglju, kao ni u drugim rudnim bogatstvima. Ugalj se izvozi u Japan, Kinu i Englesku.
– Sa svojom kompanijom sam stekao uslove za ispitivanje sigurnosti krovine u rudnicima, a početkom ove godine smo uveli novine u kontroli podzemne eksploatacije. To znači da ću upoznati i druge rudnike – zlata, srebra, bakra, nikla i olova. Bogata je ovo zemlja.
– Prijavio sam se na konkurs zato što je sve zvučalo izazovno, potpuno je u skladu s mojom strukom, a uvek sam hteo da se bavim nečim novim.
Posao mu, naravno, nije bez doze rizika kojem su svakodnevno izloženi svi rudari.
– Zajedno s rudarima ulazim u jame koje su od 280 do 700 metara pod zemljom. Radim u rudnicima za podzemnu eksploataciju uglja i bio sam u svih 28, koliko ih ima u Australiji, a uglavnom su locirani u Kvinslendu i Novom Južnom Velsu. Ostajem dole ponekad i 12 sati dnevno i radim za vreme pune proizvodnje. Uslovi su isti kao za sve. Znači, visoke temperature i prašina.
Tomo je prva radna iskustva sticao u tuzlanskom basenu i kaže da se naši i australijski rudnici gotovo ne mogu porediti.
Zdrava atmosfera
O saradnji sa australijskim kolegama priča biranim rečima.
– Atmosfera je zdrava, familijarna, kao u otadžbini. Prihvaćen sam izvanredno, a svi smo na zajedničkom poslu koji je i za njih i za mene bio novina. Izazovno je i lepo. Stalna putovanja i upoznavanja sa novim ljudima, dinamika koja te puni novom energijom i elanom. Mislim da je ovo posao kao i svaki drugi.
Ipak, dodaje i jedan nedostatak.
– često sam odvojen od porodice, a bez pune podrške supruge Svetlane, kćerke Marije i sina Dušana ne bih ni mogao ovo da radim. Oni imaju puno razumevanja za mene, a ja se trudim da bar sve slobodno vreme posvetim njima.
– Sve je ovde i modernije i veće. Moje prvo iznenađenje je bilo kad smo na prvi zadatak otišli džipom do jame, kad sam video prave saobraćajnice pod zemljom. Znate kako se kod nas išlo dole, trakom i liftom.
Posao rudara, po Tominoj priči, nije onakav kakvim smo ga zamišljali.
– Nisu to više teški fizički poslovi. Automatizovano je 90 odsto celog procesa. Među rudarima i tehničarima sretao sam i žene. Ali, i pored adekvatne nagrade za posao, rudari se ne zadržavaju dugo u kopovima. Otprilike, svakih pet godina odlaze, ali se ponekad i vrate.
Bez obzira na to što se bavi inspektorskim poslom, ni Tomo ne može u novi rudnik pre detaljnog upoznavanja.
– Svaki rudnik je specifičan. Zato se na licu mesta, dan-dva, prvo upoznam sa svim posebnostima, a tek onda idem dole. Na pravom kopu provedem oko tri dana, a onda dva-tri dana pišem izveštaj o inspekciji.
Zaštitni sistem
U svetu se stalno dešavaju rudarske nesreće, a 80 odsto njih se događa u Kini, kaže naš sagovornik.
– Sav problem je u zaštitnom sistemu i monitoringu. To je ovde razvijeno do maksimuma i broj incidenata je sveden na minimum. U Kini još ne investiraju u potrebnom obimu za te stvari.
U izveštaju stoje uočeni nedostaci, predlozi za popravke i to se upućuje rukovodstvu rudnika. Inspekcija se inače ponavlja svaka dva-tri meseca.
U svakom poslu ima sitnih iznenađenja, pa ni Ličina ne krije da su ga neki detalji života u rudniku iznenadili.
– Kad sam silazio u prvi rudnik, Moranba, na severu Kvinslenda, pri ulazu su tražili da zavučem ruku u neku kesu. Tamo ima deset belih i jedna crna kuglica. Metod slučajnog uzorka. Da sam potegao crnu, morao bih da idem na alko-test i neke lekarske preglede. Povukao sam belu.
Nije nepoznato da su naši rudari voleli i poneku kapljicu nakon posla.
– U rudniku svako sebe testira. Ako radnik ima nedozvoljenu količinu alkohola u krvi, prijavi se poslovođi i obezbede mu prevoz do kuće. Ako se slučaj ponovi, gubi posao. Isto je i sa drogom.
Slično je i sa unošenjem stvari. Svako svakog pregleda. Ne smeju se nositi ručni sat sa baterijama, bilo šta od aluminijuma, novine, duvan, cigarete.
– Ako nešto slučajno zaboraviš, prijaviš i samizneseš. Ako ti to pronađe neko drugi, bojim se da je to izlaznica s posla. Takva su pravila.
O efektima posla Ličina govori sa zadovoljstvom.
– Efekti su vidni i za rudnike i kompaniju u kojoj sam zaposlen. U rudnicima je povećana produktivnost, smanjeni su zastoji, a broj incidenata je na nuli. Kompanija širi posao, pa ću uskoro imati i nekoliko asistenata.
Tomo kaže da je u rudnicima i uopšte na ovom poslovima sretao mali broj naših ljudi.
– Ne znam, možda naša slika o rudnicima izgleda drugačije ili nas je malo prethodno radilo nešto slično. Uglavnom nas je malo.
