Kauboje nerviraju Kozaci
Teza srpskih Holbrukovaca, Olbrajtovaca i Ahtisarijevaca, po kojima nas samo NATO može braniti od zla koje nam NATO može naneti, baš kao i da nam je Amerika jedina garancija da nas SAD neće kažnjavati je za razmatranje.
Razumljivo je zašto, ako Kosovo ne dobije nezavisnost, gospodin Holbruk unapred okrivljuje Rusiju za mogući haos u južnoj srpskoj pokrajini. Gospodin Holbruk je, uz gospođu Madlen Olbrajt, arhitekta nezavisnosti Kosova. Holbruk i Olbrajtova profesionalni su stručnjaci za lečenje malog haosa velikim haosom. Holbruk nije bez razloga zaljubljen u Finčev plan. Uvređen je kao da je lično autor Ahtisarijevog plana koji je neoprezni Finac samo potpisao.
Ruska pretnja vetom pred Savetom bezbednosti OUN naljutila je gospodina Holbruka. Uz to, iznervirao ga je srpski predlog o „nadziranoj autonomiji“ Kosova, on bi, kao i drugi visoki činovnici SAD, voleo da na Kosovu bude proglašena „nadzirana nezavisnost“.
Srbi su se dosetili jadu. Znaju da bi „nadziranu autonomiju“ zaista nadzirali svi, ali i to je manji problem od „nadzirane nezavisnosti“ jer nju ne bi nadzirao niko. Dok u Srbiji traju košmarne rasprave da li je, i kad, Kosovo izgubljeno, i ko ga je, i koliko, izgubio; dok pečalni izgnanici ulažu nadu u to da će ih Komisija OUN pogledati i saslušati, gospodin Holbruk optužuje Rusiju za moguće nerede.
čime gospodin Holbruk preti Rusiji. Hoće li predložiti i da se Rusija stavi pod nadziranu nezavisnost? I takav plan, verujem, postoji, ali je zaista neostvariv. Velika je Rusija. Zbog toga srpski olbrajtovci i holbrukovci kokodaču i kukuriču o tome da se ne valja nadati pomoći Rusije i da je Kosovo nepovratno izgubljeno.
Godinama su kukali što Srbija, pod Miloševićem, nije imala prijatelje i saveznike. Ko nam je prijatelj, vikali su. Niko, odgovarali su sami sebi. Zašto nas svi mrze, pitali su jedni druge. Zato što smo nikakvi. Sad im smeta što Srbija, ovakva kakva je, rasparčana i na svakojakim mukama, pokušava da se stavi pod prijateljsku zaštitu nekoliko država koje bi mogle, i htele, da joj pomognu.
Veštiji i aktuelniji diplomatski predstavnici SAD nisu površni holbrukovci, oni upozoravaju srpske vlasti da uzalud ubeđuju narod da je Ahtisarijev plan mrtav. Srpski zvaničnici brane se izjavama da nisu nigde rekli da je taj plan mrtav, nego da je propao.
Nudim kompromis. Ahtisarijev plan nije mrtav, i nije, videće se, još propao, nagodimo se: taj plan nije mrtav i nije propao, ali je prljav!
Visoki činovnik američke diplomtije, podsekretar nečega, izjavio je da bi se, bude li Rusija stavila veto na Ahtuisarijev plan, Amerika istog dana mogla separatno priznati nezavisno Kosovo. Uverljiva pretnja, taj smo film već gledali. Srpski holbrukovci, olbrajtovci i ahtisarijevci, znam, negde proslavljaju tu vest. Ona potvrđuje ispravnost njihovih ideja po kojima nas samo NATO može braniti od zla koje nam može naneti NATO, baš kao da nam Amerika jedina garancija da nas SAD neće kazniti zbog kakvog državnog nestašluka.
Hoće li, dakle, u Južnoj srpskoj pokrajini doći do nadzirane nezavisnosti ili nadzirane autonomije? Jesu li srpski pregovarači o statusu Kosova konačno dešifrovali početnu ideju: više od autonomije, manje od nezavisnosti?
Biće što bude.
Uprkos pretnjama da će, bude li Rusija stavila veto na Ahtisarijev plan, Amerika separatno priznati Kosovo kao da to nezvanično već nije učinila, nestrpljivo čekam sednicu Saveza bezbednosti OUN. Radujem se mogućem ruskom vetu kao dete igrački. Krajnje je vreme da neko kaže Amerima da svet nije njihov salaš i da ne postoje samo oni na ovom ludom svetu. Radujem se tom „ne“, čak i ako je istina da nas samo NATO može braniti od zla koje nam NATO može prirediti, i da nas samo Ameri mogu odbraniti od Amera.
