Zemlje Evropske unije ne treba da sprečavaju Srbiju da preduzme „najznačajniju i najkontroverzniju diplomatsku inicijativu do sada“ i zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde o zakonitosti odluke o nezavisnosti Kosova i njenog priznanja, rekao je DŽejms Ker-Lindzi, stručnjak za međunarodne sukobe i odnose britanskog Univerziteta Kingston.
Sprečavanjem inicijative Srbije bi se „nagovestilo da mnoge zemlje gaje realne sumnje po pitanju legaliteta svoje odluke da priznaju Kosovo“, ukazao je on. Uz to, budući da se članstvo Srbije u EU uslovljava njenom potpunom saradnjom sa Haškim tribunalom, „ne bi bilo dobro da članice EU zahtevaju da se njihovi postupci izuzmu iz procesa pravnog preispitivanja zbog političke koristi“, smatra Ker-Lindzi.
Pravo (ne) važi za sve?
Ker-Lindzi je istakao da je najvažnije to što se sprečavanjem diplomatske inicijative Srbije „u vreme kada članice EU naglašavaju značaj međunarodne pravde u globalnoj politici i nastoje da ojačaju institucije međunarodne pravde, šalje poruka da one same nisu voljne da sopstvena dela stave pod zakonsku kontrolu“, te se tako „podrivaju širi ciljevi spoljne politike Unije na Balkanu i u regionu“.
On je ukazao da je Kosovo do sada, i pored velikog pritiska SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke, priznalo tek 43 od 192 države UN. Ta činjenica, iako zemlje koje su nezavisnost podržale tvrde da „Kosovo predstavlja jedinstven slučaj u međunarodnoj politici“, očigledno ukazuje na postojanje sumnji u pogledu zakonskog prava Kosova na nezavisnost, koje nije potvrdio ni Savet bezbednosti UN, naveo je britanski stručnjak.
– Iako je mišljenje Međunarodnog suda pravde neobavezujuće, ukoliko sud donese odluku u korist Srbije – a mnogi smatraju da za to šanse postoje – to će predstavljati ozbiljnu prepreku u daljim nastojanjima da se državnost Kosova ozakoni – ocenio je britanski analitičar.
Srbija, kako piše ovaj stručnjak, dobija upozorenja kako iz Vašingtona tako i od vodećih članica EU da treba da odustane od svog diplomatskog plana. Međutim, autor upozorava da je „nelogično, ako ne i sasvim pogrešno, da se blokiraju najmirnije i najlegitimnije metode za razrešenje konflikta“.
