Uvek pred pocetak letnje sezone kada veliki broj naših radnika zaposlenih u inostranstvu krene na odmor u zavicaj, javljaju se mogucnosti i nade da ce bar neko od njih investirati novac u Srbiju i doprineti razvoju ovdašnje privrede. Upravo je takva situacija i u Kladovu, u koje se tokom letnjih meseci sjate naši radnici koji svoj hleb zaraduju širom Evrope.
U Danskoj, recimo, živi i radi oko 8.200 Jugoslovena, od cega je cak 1.500 iz Kladova.
O šansama da nekada stanovnici Timocke Krajine, a sada Skandinavije, svoj teško steceni novac ulože u razvoj svoje opštine, razgovarali smo sa LJubomirom Gušatovicem iz Kladova, inace predsednikom jugoslovenskih klubova u Danskoj.
– Ovde postoji veliki broj uspešnih i pametnih ljudi iz Kladova, koji žele da investiraju novac u razvoj svog rodnog grada. Naši ljudi, putem medija, sa pažnjom prate zbivanja u Srbiji. NJihova ocena je da se sve više sticu uslovi za eventualna ulaganja, a istovremeno se prate i zahtevi tamošnjeg tržišta – kaže Gušatovic.
Vrata otvorio 5. oktobar
Nakon 5. oktobra desile su se pozitivne promene. Danci nas gledaju drugim ocima, vrata su nam svuda otvorena i imamo pristup svim institucijama. Takode, ranija uzdržanost danskih poslodavaca prema našim radnicima sada ne postoji i zabeležen je porast u zapošljavanju, objašnjava Gušatovic.
On, medutim, podvlaci da i Republicka vlada i opština Kladovo moraju ucestvovati u tom procesu i doprineti povratku mlade, ali i starije generacije u Jugoslaviju.
– Imam osecaj da su neki u Srbiji digli ruke od nas „gastarbajtera“ – kaže Gušatovic i kao primer navodi da deca naših radnika, koja dodu na odmor u Jugoslaviju, govore samo danskim jezikom.
On smatra da je za njih neophodno bar tih tridesetak dana organizovati neobavezne škole u kojima bi se upoznali sa našim jezikom, kulturom…
Danci su otvoreno naznacili kako im je cilj da trecoj generaciji naših radnika u toj zemlji omoguce sve uslove kako bi ih odvratili od povratka u domovinu.
– Mi moramo pokušati da ih odvratimo od toga – nastavlja Gušatovic. – Susrecem se svakodnevno sa mladima koji izražavaju želju da se vrate u Srbiju, ali tek kada vide da postoje normalni uslovi za život. Na žalost, u ovom trenutku kada u selima imate izgradene ogromne štale i kuce, ali ne i osnovnu infrastrukturu kao što su kanalizacija i asfaltni putevi, ne možete ocekivati ništa dobro. Nalazimo se u 21. veku i ako sada ne krenemo napred, bice kasno za sve.
Kako bismo pokazali svojim sunarodnicima da je hrabrost za povratak u domovinu i ulaganje u privredu svoje zemlje potrebna, on ce verovatno biti jedan od prvih koji ce uciniti taj korak.
