Profesoru Miodragu Stojkoviću, prvom evropskom naučniku koji je klonirao ljudske embrionske ćelije, juče je u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu dodeljeno zvanje gostujućeg profesora ove renomirane zdravstvene ustanove. Tim povodom profesor Stojković je održao predavanje na temu: „Mesto embrionalnih ćelija u modernoj medicini”.
Posle predavanja, Stojković, koji je zamenik direktora Centra za istraživanja „Prinsipe Felipe” u Valensiji, istakao je da je veoma zainteresovan da što pre dođe u Srbiju i da tu nastavi svoj naučni i istraživački rad, ali da to sve zavisi od odluke vlasti i donošenja zakona kojim će se regulisati pitanja kloniranja matičnih ćelija u terapeutske svrhe.
Dr Miodrag Jevtić, načelnik VMA, istakao je da je profesoru Stojkoviću, koji je vodeći svetski stručnjak u proučavanju matičnih ćelija, mesto u ovoj kući zdravlja i hramu nauke.
– Terapija matičnih ćelija, koja se smatra budućnošću medicine, kompleksna je disciplina i podrazumeva multidisciplinarni timski angažman u stvaranju matičnih ćelija za potrebe izlečenja i kod najtežih oboljenja. Promocijom profesora Stojkovića u zvanje gostujućeg profesora, VMA je dobila moćnu podršku da kroz ovu saradnju proširi i unapredi već započeti rad u ovoj oblasti – istakao je dr Jevtić.
Profesor Stojković juče je dobio i počasnu plaketu VMA i upoznao je stručnjake sa detaljima svog otkrića i tima stručnjaka iz Njukasla, u stvaranju embrionalnih matičnih ćelija.
– Terapijsko kloniranje matičnih ćelija nema za cilj stvaranje „novog bića”, već „proizvodnju” zdravih ćelija kojim se patogeno tkivo zamenjuje zdravim. Jedan embrion može da se diferencira u 200 tipova ćelija ljudskog organizma, što otvara mogućnost primene tog otkrića u regenerativne svrhe kod oboljenja kao što su Parkinsonova i Alchajmerova bolest, dijabetes-1, ali i kod opekotina, nervnih i srčanih bolesti, kao i kod svih degenerativnih bolesti – istakao je profesor Stojković.
On je, između ostalog, objasnio da se te matične ćelije dobijaju iz viška oplođenih embriona, koji stižu iz klinika za vantelesnu oplodnju i koji bi, da nije te naučne procedure, bili odbačeni.
– Etičke i religiozne dileme vezane za upotrebu oplođenog embriona kao naučnik odbacujem, jer je naučno dokazano da se nervne ćelije kod embriona stvaraju posle 14 dana od njegovog nastanka i da potom počinje život. Naučnici koji se bave stvaranjem embrionalnih matičnih ćelija to čine pet ili šest dana po nastanku embriona. ćelije nastale kloniranjem mogu biti od izuzetnog značaja za izučavanje pojedinih bolesti, ali i u procesu transplantacije, na primer, kada bi se uz pomoć njih, isključila mogućnost da organizam odbaci transplantirani organ. Zalažem se isključivo za terapeutsko kloniranje, a smatram da bi reproduktivno kloniranje u celom svetu trebalo da bude zabranjeno – istakao je profesor Stojković.
